Ove nedelje je Toma Nikolić iz SRS-a u ozbiljnoj atmosferi svog kabineta, a zatim i mrtvački ozbiljan na TV Politici najavio mogući odgovor na nezavisnost Kosova. Mi bismo onda proglasili okupaciju, a dalje bi stvar preuzele nadležne službe. Ovaj prepoznatljivi ton neko vreme nismo čuli u našim medijima. Radikali su smekšali, počeli su da se smeškaju tokom javnih nastupa, Vučić je čak usvojio niz ritualnih pokreta pri obraćanju gledaocima, a onda – tup sve po starom. Mrtvi ozbiljni, preteći ton, monolog, sam pitaš sam odgovaraš, sve je lako i po kratkom postupku, samo se izvođenje uvek prepušta nadležnim službama. Ovaj državni hiperbirokratizam, u stvari je sinonim za nedostatak spremnosti ili sposobnosti da se problemi zaista rešavaju. Umesto toga – problemi se brišu. Prvi put smo čuli i osvrt gospodina Nikolića na Evropsku uniju, ovdašnje kredite, prilagođavanja zakonima EU-a, lizing, a replike su bolno ličile na Mileta u borbi protiv tranzicije. Čovek stvarno misli kao Mile, alo, Cvija tamo samo glumi, to je sve ko bajagi.
Mi možda i ne bismo ratovali, nego bi se narednih stotinak godina mrštili na Kosovo i Evropu, takoreći prićutali bismo se ko mali Radojica i čekali globalnu promenu odnosa svetskih sila, kada bismo munjevito povratili Kosovo i Metohiju. Važno je samo da istrajemo, jer ovde nije reč o godinama, nego o vekovima. U svetlu ovakve vremenske provalije koju je Toma otvorio, TV program postaje potpuno besmislen, jer svojom brzinom nikako ne može da prati mitsko vreme u kom ponovo živimo. Trenutno u Srbiji postoji nekoliko časovnika, lunarnih i solarnih kalendara i vremenskih zona, tako da satić u ćošku ekrana pokazuje neko arbitrarno srednje vreme, organizovano oko Dnevnika u 19.30.
TV Kop za to vreme pokazuje ultramoderno opremljene ministre Dinkića, Ilića i Dimitrijevića kako se voze četvorosednom žičarom na Kopaoniku. Predviđa se izgradnja velikog ski-centra i na Staroj planini, gde će biti 100 km skijaških staza. Jeste da žičara na Kopu prima četiri skijaša, ali su nam ministri guzatiji, pa su stala samo trojica. Svi imaju skijaške naočare, fensi jakne i lepo skijaju. Ne mršte se kao Toma Nikolić, samo žive u drugoj dimenziji ili preciznije – na drugoj nadmorskoj visini.
Kad smo kod turizma, ipak najjače vesti stižu iz Bosne, tačnije iz Visokog. Bosanski Indijana Džons, alijas Semir Osmanagić otkrio je čak tri piramide, i to Bosansku piramidu Sunca (Visočicu), Bosansku piramidu Mjeseca (Plješevicu) i Piramidu bosanskog zmaja (lokacija je tajna). Stare su oko 12.000 godina, još se ne zna ko ih je napravio, a građani Sarajeva su u anketi (TV BK, „Svet u boji“) pokazali blagu skepsu prema otkriću. Što bi rekli u Bosni: imamo i mi budala, al’ ovaj vaš… Ono što je identično u naizgled različitim pojavama (Toma Nikolić – piramide u Visokom) jeste poimanje vremena i potpuno odsustvo racionalne logike. Ipak, u pozadini oba projekta možemo otkriti materijalnu bazu (ah, večiti Karl Marks), gde je Das Kapital konkretan u Bosni, ili politički u Srbiji. U Srbiji koja proglasi okupaciju Kosova mogu biti na vlasti samo radikali. To je politički fer, jer je ideja njihova, a ulazimo u zonu gde caruje njihova nova/stara politička misao. Glupo je da se drugi stalno kite njihovim perjem, a onda nam je samo potrebno nešto starije od bosanskih piramida. Našim naučnicima to nikako neće biti nepremostiv problem. Pošto su Muslimani bili Srbi, piramide su faktički – srpske!
Dok čekamo, a čekaćemo, daj da smislimo kako da prekratimo vreme. E tu upada TV program, kao jedan dugi intermeco i niz zabavnih igara. Na BK televiziji , 3K i SOS-u ste sigurno primetili kviz gde pogađate koliko loptica ima na slici, ili ko je lik na fotografiji, ali sve se mrda, pa je zato malo teže. Zadatak voditelja ili voditeljke je da brblja dok mi zovemo, tako se nabija nagradni fond, onda sami sebi postanu dosadni pa ućute i ko fol nešto pišu, da bi neko na kraju dobio vezu i uključio se u program. Najveći deo vremena vidite sliku koja se mrda i slušate salatu od reči (inače fenomen koji ponekad prati šizofreniju), a sve u cilju dobre zarade i lude zabave.
Da smo svakim danom sve gluplji, uveravaju me reklame koje me tretiraju kao sve većeg glupana iz dana u dan. Širom sveta govori se o protestima muslimana povodom spornih karikatura proroka Muhameda, a odgovor zapadnih intelektualaca uglavnom se bavi nedostatkom demokratije i lošim položajem žene u islamskom svetu. A šta da kažem za reklamu o omekšivaču, gde se devojčica i dečak (njena simpatija) sa majkama voze liftom. Devojčica njuška simpatiju, a zatim zaviruje u ceger njegove majke ne bi li provalila šta mu keva koristi pri pranju veša. Nemaju ni deset godina, a ona već špijunira sverkvu, razmišlja samo o kućanskim poslovima i verovatno pati što joj belo nije belo. Ajde što su se do sada svađale babe, pa majke, pa supruge čiji muž bolje čisti, pa svekrve i snaje, sad su na redu devojčice. Pa to je gore od zara, kojim su prekrivene žene u islamskom svetu.
Tako ćemo u Srbiji, dok čekamo da nam se vrati Kosovo, da počistimo malo po kući i oko piramida – u stilu nervoznih domaćica.
