Punk is not dead

Iako su vesti sa ovogodišnjeg EXIT-a ostale u senci tragedije koja se desila kada je otkinuta grana ubila devojku u kampu, osnovna slika sa RTS-a protekle nedelje je bio upravo EXIT. Festival je danas postao toliko bitan i poštovan da je većina zvezda dozvolila da TV publika uživo gleda koncerte na RTS-u. Snimci će po tradiciji biti emitovani tokom godine. Dakle, moja generacija je osamdesetih na majicama nosila PUNK IS NOT DEAD, a devedesetih teško da bi poverovala da će u Novom Sadu iste večeri gledati Pekinšku Patku nakon koje će nastupiti The Sex Pistols.

Čontu sam prvi put video na JRT-u u sakou sa bedževima i naočarima kako u patikama skače u TV nastupu. Bio sam klinac, al’ sam totalno odlepio – obukao sam se kao taj lik sa televizije i ceo dan se vozikao na rogovom Poni bajsu oko zgrade. Prvi put u životu sam otkinuo na poruku koja je bila toliko snažna. Takođe, starce je zbunilo što jedan profesor može tako da izgleda, ipak je to prosvetni radnik. Tog leta, drugar i ja smo iz engleske naručili ploču Pistolsa, umotali dinare u indigo papir da ne provale na carini i eto čuda, ljubazni Englezi nam poslaše ploču i prateće pismo uz novi katalog. Ej, dinar je bio priznata valuta.

Doneli smo ploču kod mene kući, uključili travijata gramofon (mono) sa zvučnikom u poklopcu i pustili na 33 1/3. Malo je reći koliko smo odlepili. Ploču smo preslušali sto puta samo tog dana i posvađali se oko toga dal su bolji Pistolsi ili Clash.

U međuvremenu smo moj (danas pokojni) drug Dražen i ja svirali bubnjeve u nekoliko pank bendova po bivšoj Jugoslaviji, koja se posle raspadala baš kao i bendovi, članovi su se rasuli po sadašnjoj Evropi i Americi, ali niko, baš niko nije verovao da ćemo gledati Pistolse i Pekinšku Patku. Eto desilo se, stajao sam u publici, čuo Rotena i Čontu, ali su mi se filmovi vrteli po glavi. Istina je da smo i tada i danas imali pank koji je bio u nivou onog u Engleskoj. Stvari se dešavaju, samo uvek presporo i kada nam se ispuni neki od snova, pitanje je da li nam je još uvek stalo?

Zato mislim da za jednu celu generaciju današnjih TV pretplatnika, EXIT i zvezde koje na njemu gostuju znače mnooogo mnooogo više od Evrosonga i Beovizije. Bilo bi lepo da se na takav način i tretiraju na državnoj televiziji.

Drugi muzički sukob odvija se na folk sceni i verujte, veoma je simboličan. Sudeći po diskusijama na internet forumima, posledica objavljivanja albuma Lepe Brene jeste sukob sa Cecom. Ploča se simbolično zove „Uđi slobodno…“ a zlobnici dodaju – ne moraš da se izuvaš! Polemiše se oko toga da li Brena kopira Cecu, ko je veća zvezda i ko je veći patriota. Takođe, Brena je poslovna žena, žrtva mafije (kidnapovali su joj dete), rođena kao Fahreta, dok je Ceca u međuvremenu postala ikona domaćinske Srbije, nacionalna vedeta, ili „tvrda struja“. Ko što ranih osamdesetih ne bih poverovao da ću gledati Pistolse, tek ne bih poverovao da će narodnjaci da polemišu u elektronskoj formi. Ono što je tada bilo jasno jeste da je Brena simbol SFRJ, bratstva i jedinstva, da je Jugoslovenka, spram Cece koja je postala nacionalna kosovka devojka. Nas klince pankere je jurila murija zbog grafita i anarhizma, al’ prava politička opasnost i snaga ležali su u onim džiberima sa repovima, u šarenim košuljama i sakoima sa zavrnutim rukavima, dekolteima i minićima – u narodnjacima. Zato mi je krivo što sam svih ovih godina na RTS-u video hiljade emisija o Ceci i Breni, al’ ovo je bilo naših tri dana kada su u Srbiji bili i Pol Veler i Manu Čao i Ministri (iz Amerike, a ne iz Cvetkovićeve vlade).

Na kraju – biser sa SOS kanala nakon pobede KK Partizana. Na tribinama i u svlačionici se skandiralo „Nikola Peković j… Gogu Sekulić!“ Goga je tužila „Plejboj“ kada su objavili kobajagi njene slike, pa novinara „Presa“ nakon „VIP Velikog brata“, a sada poručuje da će „istresti iz gaća KK Partizan„. Tužiće ih za naneseni duševni bol i tražiti pet miliona dinara. Pošto je Goga superlegalista, saznali smo tržišnu vrednost devojačkog bola u Srbiji. SOS kanal će na suđenju obezbediti materijal zbog stručnog veštačenja ko je sve pevao, a ko samo otvarao usta. Što bi reko Čonta – Plitka poezija!