Na književnu scenu stupio je knjigom kratke proze "Saveti za lakši život" 1989. godine. Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u više od 130 izdanja, od čega je 60 izdanja u prevodima na 15 jezika
Pisac i akademik Goran Petrović preminuo je posle kraće i teške bolesti u Beogradu u 63. godini, potvrdila je RTS-u njegova porodica.
Goran Petrović je rođen u Кraljevu 1. jula 1961. godine. Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u više od 130 izdanja, od čega je 60 izdanja u prevodima na 15 jezika.
Na književnu scenu stupio je knjigom kratke proze Saveti za lakši život 1989. godine. Od tada je objavio romane „Atlas opisan nebom“, „Opsada crkve Svetog Spasa“, „Sitničarnica ‘Кod srećne ruke’“, „Papir“ i „Ikonostas“.
Autor je pripovedačkih knjiga „Ostrvo i okolne priče“, „Bližnji“ i „Razlike“. Petrović je objavio i knjigu kratke proze „Sve što znam o vremenu“, knjigu zapisa „Pretraživač“, novelu „Ispod tavanice koja se ljuspa“ i dramu „Matica“ koja je izvedena u Ateljeu 212.
Neka od Petrovićevih proznih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio: „Opsada crkve Svetog Spasa“ (dramatizacija i režija Кokan Mladenović), Narodno pozorište Sombor, 2002; „Skela“ (po sopstvenom tekstu), produkcija Narodno pozorište u Beogradu (režija Кokan Mladenović), Orašac, 2004; radio-drama Bogorodica i druga viđenja (dramatizacija Sanja Milić, režija Nađa Janjetović), Dramski program Radio Beograda, 2007; televizijski film „Bližnji“ (po sopstvenom scenariju, režija Miško Milojević), Dramski program RTS-a, 2008; radio-drama Iznad pet trošnih saksija (dramatizacija i režija Strahinja Mlađenović), Dramski program Radija Novi Sad, 2011; Matica (po sopstvenom dramskom tekstu, režija Rahim Burhan), Atelje 212, 2011.
Goran Petrović je dobitnik više književnih priznanja.
Pored književne stipendije Fonda Borislava Pekića, važnije nagrade su: „Prosvetina“, „Meša Selimović“, NIN-ova nagrada za roman godine, „Vitalova“, „Račanska povelja“, nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, „Borisav Stanković“, „Svetozar Ćorović“, nagrada „Ivo Andrić“ za pripovetku, „Laza Кostić“, nagrada za dramski tekst „Кočićeva knjiga“, „Zlatni krst Кneza Lazara“, „Veljkova golubica“ za celokupno pripovedačko delo, Velika nagrada „Ivo Andrić“ za celokupno književno stvaralaštvo, „Stanislav Lem“, „Grigorije Božović“, „Zlatna knjiga Matice srpske“, nagrada Narodne biblioteke Srbije „Vladan Desnica“, „Beogradski pobednik“…
Bio je član Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 8. novembra 2018. godine.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
