Ovog vikenda, u „Krsmancu“, beogradska premijera savremene plesne predstave „Na koncu“ o osvajanju slobode i posledicama oslobađanja
I pored Bitefa, Beogradskog festivala igre, Bitef dens kompanije, Instituta za umetničku igru, DAH teatra, Stanice, Mimarta… savremeni ples još uvek nema mesto na našoj sceni kakav odavno ima po svetu. Predstave su, istina, po pravilu pune, ali smatra se da ih gledaju uvek isti ljudi, da kao i na baletske ili operske predstave i na savremeni ples dolaze uglavnom oni koji razumeju njegov jezik.
Ovog vikenda, 2. i 3. marta, je beogradska premijera predstave savremenog plesa „Na koncu“ kojoj je cilj da prevaziđe pomenutu prepreku. Igra se u Akademskom pozorištu „Branko Krsmanović“. Koreografiju i dramaturgiju potpisuje Mina Ćirić, muziku Vladislav Velkovski, a igraju Vanja Višnjić, Tanja Ivanov, Nikola Pušičić i Mina Ćirić, članovi Džepne trupe.
„Na koncu“ je priča o četiri marionete i njihovom osvajanju slobode. Dok pokušavaju da se oslobode niti koje ih kontrolišu, pronaći će zaboravljene veštine Poverenja i Saosećanja. Shvatiće da imaju moć da biraju kome predaju konce kontrole. Možda prijatelju. Možda sebi.
„E sad, šta uopšte znači biti slobodan? Da li znamo šta želimo kad poželimo slobodu? Sloboda podrazumeva odgovornost, to mi je važno da kažemo ovom predstavom. Kontrola ne nestaje, samo je ti preuzimaš, što definitivno nije „samo”. Na kraju i na koncu, marionete će otkriti slobodu da biraju. Što znači da moraju da obnove zaboravljenu moć poverenja u druge, a to nije lako. Ali, biće slobodne da ostvare bliskost s kim žele, i da budu iskrene prema sebi. Strašni konci kontrole postaće neraskidive niti poverenja“, objašnjava Mina Ćirić zašto se njena predstava tiče svakog od nas.
Predstava je premijerno izvedena oktobra 2023. u Novom Sadu, u okviru festivala Kaleidoskop kulture, i podržana je od strane Evropske prestonice kulture.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Pisac i kustos svetskog glasa Nikola Burio (1965, Francuska) gostovao je u Beogradu povodom saradnje na katalogu srpskog paviljona na nedavno završenom Venecijanskom bijenalu arhitekture. Srpski paviljon u Veneciji je, pod nazivom Rasplitanje: Novi prostori, predstavio kolosalnu višeslojnu ispletenu površinu koja gotovo levitira u prostoru paviljona i koja se tokom trajanja Bijenala, parajući se, vraća u klupka pređe, kao odraz promišljanja odnosa rada ruke i postupka strukturisanja forme. Polazna tačka grupe autora – D. Ereš, J. Mitrović, I. Pantić, S. Krstć, I. Najdanović, P. Laušević – bila je Beogradska šaka (1963, B. Čolak-Antić), prva robotska bionička šaka na svetu koja je projektovana sa protetičkom namenom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
