Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
U toku je priprema samo jednog a ne dva Pravopisa srpskog jezika, kao što se stekao utisak nakon nedavnog intervjua profesora Miloša Kovačevića. Izrađuje ga tim Matice srpske a ne Savet za srpski jezik koji su formirale vlade Srbije i Republike srpske
Nedavni intervju profesora Miloša Kovačevića člana Saveta za srpski jezik u „Večernjim novostima“ stvorio je utisak da su trenutno u izradi dva Pravopisa. Onaj koji godinama priprema Matica srpska i drugi kojim se bavi Savet.
Svi znamo ko je i šta je Matica srpska. Savet za srpski jezik je formiran u maju prošle godine na osnovu Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, koji su 15. septembra 2021. godine istovremeno usvojile vlade u Banja Luci i u Beogradu. Ceo ovaj projekat inicirao je predsednik Aleksandar Vučić.
Isključivo Matica srpska
U Odeljenju za književnost i jezik Matice srpske znaju i za intervju i za utisak koji je izazvao o pripremi dva Pravopisa, i kažu da je u toku priprema samo jednog Pravopisa i to u Matici Srpskoj, dakle u ustanovi koja u ovoj zemlji jedina može time da se bavi.
Projektni tim Matice srpske priprema Dopunjeno i izmenjeno izdanje Pravopisa srpskog jezika još od 2020. godine i planirano je da ga završe do kraja 2025. godine. U toku je izrada završnih dopuna. Inače, rad na dopuni i izmenama Pravopisa, kao uostalom i Rečnika je uobičajena aktivnost Matice srpske, kojom se prati razvoj i promene u jeziku.
U projektnom timu je 30 članova, s tim što se u zavisnosti od potrebe angažuju i konsultuju usko specijalizovani stručnjaci. Tako su, na primer, zbog rešavanja transkripcije na srpski jezik uključeni stručnjaci za 45 jezika.
Projektni tim se sastaje dva puta mesečno i na gotovo celodnevnim sesijama raspravlja se o svakom pravopisnom detalju.
Biće jednostavniji a ne kraći
Namera tima je da pojednostavi aktuelni Pravopis, ali nikako da ga skrati za pola i na način kako je govorio profesor Kovačević.
A on je u pomenutom intervjuu rekao da „zahvaljujući mnogim ’jezičkim znalcima’ imamo najkomplikovaniji pravopis“ i podsetio da „Vukov bukvar iz 1827. ima 17 strana i 10 do 15 pravila za pisanje. Za 200 godina pravila su se udvadesetostručila a samo za veliko i malo slovo i odvojeno i sastavljeno pisanje uz (ne)upotrebu crtice imamo 220 pravila! Pametan ne može da upamti.“
Revidirani Pravopis, rekao je prof. Kovačević, „biće bar 50 odsto kraći“, napomenuvši da je sam rešavao „najkomplikovaniju stvar, upotrebu zapete“. , Pisanje zapete će se „ubuduće rešavati doslednim korišćenjem logičke interpunkcije“, tako da će dosadašnjih „100 pravila zapete“ biti „svedena su na pet opštih pravila“, objasnio je.
Dakle, iz Odeljenja za književnost i jezik Matice srpske kažu da je tako nešto i nepotrebno i nemoguće, te da će Pravopis pre svega biti pojednostavljen.
S obzirom da su članovi Saveta za srpski jezik članovi Projektnog tima Matice srpske, iz Odeljenja za književnost pretpostavljaju da je nesporazum o dva Pravopisa posledica nepreciznih formulacija.
O svemu što se odnosi na novo izdanje Pravopisa govoriće javnosti tek nakon završetka ovog projekta.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve