Potrošačka TV korpa

Možda smo zaista postali demokratsko društvo, onako mic po mic, samo ja to nisam provalio. Skuv’o sam se ko žabac uz TV programe, bavio se glupostima i trivijalnim programima, dok se na političkoj sceni sve doteralo, uteglo i sada imamo predizbornu kampanju po evropskim pravilima. Shvatio sam da će mi ovo biti najkomplikovaniji izbori u životu, jer sam sitničav i dosadan birač, pamtim ko slon (ili je to pamćenje nacionalna iluzija) i ne mogu lako da odlučim. Nema frke, neću da apstiniram, daleko bilo, još sam potentan birač samo – ne dam olako glas. Nisam ni siva zona – znam šta hoću, samo sam nalik dosadnoj mušteriji koja je ušla u predizborni supermarket pa bih sad da natovarim kolica. Evo, dakle, kako izgleda prednovogodišnja ponuda na televiziji, ili rečeno jezikom reklame u sandučetu – Ekstra ponuda po specijalnim ceneama!

Demokratska stranka: kupovina internetom, pesmica o životu koji ne može da čeka. Kad te neko tako požuruje, to mu dođe kao one dosadne butikašice koje te odma’ sa vrata startuju sa izvolite, kako mogu da vam pomognem. Umesto Ružice na spotovima uglavnom vidim Tadića kako se rukuje, putuje, osmehuje, prosto Širaku dođe žao što mu gost odlazi pa ga vidimo kako tužno gleda za njim. Poslanici u debatama i gostovanjima izgledaju manje glamurozno nego 2000, shvatio sam poruku. Kod nas više nema lopova, evo obični normalni ljudi biće naši kandidati. Konvencija je zato više bila nalik na grupne propovedi gde će Tadić svakog da pipne po čelu, a pipnuti se obeznani od sreće. Aleluja! Dobio sam i šoping listu potencijalnih kandidata, pa ja da zaokružim i pošaljem, da dam i predloge, a oni će da usvoje. Ideja je dobra jer po mom mišljenju vodi ka ukidanju političkih predstavnika i predstavlja korak ka direktnoj demokratiji referendumskog tipa. Znači, ko u Švici, ako ‘oću da promenim radno vreme samoposluga, ne cimam Parlament, odmah referendum i gotovo.

G17 plus se posebno istakao. U spotovima se polazi od krize i problema (slike zaostale privrede i rmbačenja, plava slova), a stiže do rešenja i Dinkića (umni rad, crvena slova na radost). Logika je kao kod skidanja fleka ili uložaka – čak i „onih dana“ ona je sigurna i sveža! Na kraju kampanje Dinkić će morati da odspava jedno deset dana – kampanja se radno zove insomnija. Po upornosti me ovih dana podsetila na Šešeljev štrajk glađu, jer evidentno troši rukovodstvo.

SPO: turistička agencija sa neviđenim vodičem. Da imam para, ne bih da putujem sa onim Kontikijem sa smešnim šeširom, radije bih da mi vodič bude Vuk. Uplatio bih jedno sedam dana, pun pansion, avionom, Brisel i Strazbur, a Vuk bi me upoznao sa Olijem Renom, Solanom, pa bi se muvali po institucijama, ludilo. Obavezno bih doplatio fakultativni izlet – busom po Evropi, a vodič da ima mikrofon i didžeiše sa suvozačkog sedišta. Posle ga molimo da kod majstora urgira da pušta našu muziku i pojača klimu. Kad se sve sabere, od ove kampanje će koristi imati studenti i seljaci, jedni su upoznali Solanu, drugi su u Sloveniji gledali rasne muzare.

SRS: Voja je počeo da hasa. Tribunal je na kolenima!

LDP: zlobnici već spotove zovu Čeda–robot. Od njih sam mnogo očekivao u vizuelnom smislu, možda je mogao da prekrsti ruke, al’ bi to moglo da se shvati kao – neću ja ništa da radim, evo vam pa se akajte. Meni je lično najzanimljiviji detalj kampanje onaj turistički deo – turneja po Srbiji dekorisanim vozilom Čedobusom. Aranžman obuhvata doček na destinaciji, šetnju gradom uz rukovanje sa lokalnim življem, tribinu i govor. Ne znam, još učim kako to ide. Pitam se samo da li se predveče vraćaju u Beograd, ili zaređaju po nekoliko dana po regionima. Ovakav vid kampanje podseća me na američke filmove gde se slično ponašaju kandidati za senatore i guvernere država. Bus je znak da si perspektivan političar na početku karijere – posle slede automobili sa tamnim staklima od kojih u strahu za život beže pešaci. Obratiti pažnju na pokret rukama kad Čeda kaže „muljanje“!

PSS: Bogoljub iz zaliha. Plakati od prošlih izbora, stigli su šalovi, pesmice ko nekada, Milanka stigla, samo njega nema. Bogoljubov pokret je polako dobio odlike sekte, jer članstvo i rukovodstvo komunicira sa Bogoljubom telepatski, on mu dođe kao Džinovska glava iz serije „Treći kamen od Sunca“. Očekujem da kandidati i braća, kao u Egzorcistu, pred kamerama padnu u trans i opsednuti počinju da govore Bogoljubovim glasom. Politička kampanja će postojati dok traju zalihe, garancije ne važe, novac ne vraćamo.

PUPS: Čović. Mislim da konačan plan još nije napravljen. Prema preporukama RRA televizije emituju vesti o ovoj koaliciji, ali najčešće bez slike. Pre neki dan je kandidat za poslanika iz PUPS-a iz nekog malog mesta najavio bespoštednu borbu za denacionalizaciju i pravednu privatizaciju. Voleo bih da ih vidim što pre. Jezikom hipermarketa rečeno – to mu dođe kao bakin džem, penzosi i svi koji se tako osećaju.

Meni samo ostaje da guram svoja kolica poput onih nesrećnika u Tempu u Nišu i rešim mitsku dilemu svakog ovdašnjeg potrošača. Šta da kupim – televizor ili oslić?