San šestogodišnjaka
SYSTEM Comics, Beograd, 2003.
Prvo legalno izdanje remek-dela devete umetnosti Kalvina i Hobsa (Calvin and Hobbes) pod nazivom Blago je svuda autora Bila Votersona (Bill Watterson) sramotno je tiho prošlo u domaćoj javnosti. Beogradski izdavač SYSTEM Comics nedavno je objavio još jednu knjigu ovog klasika, koji još izlazi u desetinama hiljada listova i knjigama u milionskim tiražima, verujući u to da je njegovo prisustvo neophodno našoj kulturi.
Knjiga pod nazivom Ovo je čaroban svet pokazuje zašto su Kalvin i Hobs postali opšte, ali ne i isključivo tržišno dobro – Voterson, podsetimo, nije dao prava za korišćenje svojih junaka u drugim medijima ni oblicima, nego samo kao strip. Osim što se u albumu sjajno vide i razlozi zbog kojih je Voterson prestao da kreira ono čemu je posvetio svaki dan u periodu od 1985. do 1995. godine, lako je dokazati i zašto Voterson nije popustio pred ekonomskim pritiscima. Onako kako Voterson sagledava devetu umetnost, suprotno od industrijskog i marketinškog iskorišćavanja popularnosti njenih proizvoda, tako i Kalvinovo doživljavanje lutke tigrića Hobsa kao živog partnera nije samo odraz stava da su mašta i igra ravnopravni delovi svakodnevice, nego predstavlja komplementarne stvarnosti; onako kako Voterson opaža i stvara poeziju stripa tako i svet „šestogodišnjeg, hiperaktivnog dečaka koji neprestano gunđa“ ne pristaje na malograđansko prihvatanje umerenosti; onako kako Voterson želi da očuva vitalnost samog stripa, onu snagu koju su imali veličanstveni prethodnici poput Krazy Kat, Pogoa i Peanutsa, na isti način Kalvin svojom individualnošću nagonski preuređuje ustajali svet odraslih.
Jednostavan, dinamičan i neodoljiv, Votersonov crtež, preko verovatno najbogatijeg kataloga grimasa u istoriji stripa do pažljivo izgrađene dramaturgije, gegova i tajminga, razvija se u grafički niz koji, zajedno sa ozbiljnim ali razumljivim tekstom, narativnu tenziju preobraća u duhovitu infantilnu vinjetu, sociopsihološki esej ili pilulu egzistencijalne gorčine. Dakle, kada je šestogodišnjaku sve novo po definiciji dobro, kada misli da loptica za bejzbol ujeda, kada falsifikuje opravdanje za izostanak sa nastave koje je napisao predsednik SAD, kada mrzi dosadu želeći nemoguće, kada se plaši bicikla a misli da je dinosaurus, kada mu je važnije da skače u prirodi nego sedi u školi jer se jednom živi, kada izmišlja kavinbol – dinamičnu igru bez pravila, kada misli da su mu roditelji vanzemaljci i istovremeno da umetnost nije u idejama, već u stilu – onda se ne može govoriti o pukoj zabavi, podsmevanju ili mudrovanju; onda je tu reč o uvođenju više simultanih perspektiva, jednom kontigentnom menjanju prihvaćenih činjenica.
U jednom kaišu, Kalvin kaže: „Ovo su interesantna vremena. Mi ne verujemo vladi. Mi ne verujemo državnom sistemu. Mi ne verujemo medijima. Mi ne verujemo jedni drugima! Mi smo podrivali sav autoritet, a samim tim i osnovu da ga zamenimo!“ Kalvin zatim izvodi zaključak: „To je kao da se ostvario san šestogodišnjaka!“
Upravo u nihilističkom sudaru jedinke i društva, Voterson vidi tu vrstu realizovane mašte kao estetsko izvođenje prevrata ka slobodnoj volji i poštovanju ličnih prava, i izražava aktivan protest protiv nestripovske stvarnosti, protest koji je nastavio svojim ćutanjem. U trenutku kada naš svet bude poput Kalvinovog, kada se zatvori krug od nastanka strip-junaka do toga da se i mi krećemo u njegovom prostoru, to će nas terapeutski podmladiti.
U jednoj ingenioznoj priči, Hobs posmatra Kalvinove „šašave crteže na trotoaru“. Na tu primedbu Kalvin odgovara: „Ja sam hteo da budem neodekonstruktivista, ali mama mi nije dozvolila.“
Da li mame momaka iz SYSTEM Comicsa znaju šta oni objavljuju?
Pred početak „Nušićevih dana“ u Smederevu, Narodnom pozorištu i „Ateljeu 212“ javljeno je da njihove predstave neće učestvovati, iako su bile pozvane. Zvaničan razlog je promena koncepcije, a nezvanični se naslućuje
Na mozaicima antičkog grada Sirmijum održana je turistička manifestacija „Vinski park“ bez dozvole Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. ICOMOS i građani protestuju
Održan je koncert sevdalinki Ljubice Vraneš i Dragoljuba Bajića, direktorke Opere i v. d. upravnika Narodnog pozorišta, projekat koji je Ministarstvo kulture izabralo da finansira putem godišnjeg konkursa
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red
Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
