Jedinstvena izložba „Remek-dela srpskih kolekcionara“, osim što otkriva vredna i nepoznata dela druge polovine 20. veka, govori i o - kolekcionarima
Izložba „Remek-dela srpskih kolekcionara“ je jedinstvena u ovogodišnjoj umetničkoj sceni zato što je dostupnim omogućila dela sakrivena od javnosti.
Inicijator i kustos izložbe je Slobodan Maldini, a održava se u Narodnoj banci Srbije. Otvorena je još nekoliko dana – do 31. oktobra.
Čuvanje od zaborava
Izložba omogućava posetiocima da se upoznaju sa delima najvažnijih srpskih umetnika druge polovine 20. veka, i osim što prikazuje razvoj umetničkog izraza u Srbiji tokom tog perioda, otkriva kako su privatni kolekcionari odigrali ključnu ulogu u očuvanju i promociji likovne umetnosti.
Prikazana izuzetna dostignuća srpskog likovnog stvaralaštva koja su, zahvaljujući privatnim kolekcionarima, sačuvana od zaborava. Time se ne samo pruža uvid u celovitu sliku o umetničkom bogatstvu, već se ističe nepravedno zapostavljena uloga kolekcionara kao čuvara kulturne baštine.
Zato je ova galerijska postavka svojevrstan omaž doprinosu kolekcionara, ali i podsećanje na neophodnost sistemske brige o umetnosti u cilju očuvanja i promocije kulturnog identiteta zemlje.
Među istaknutim kolekcionarima koji su doprineli ovoj izložbi posebno mesto zauzimaju: Kolekcija „Trajković“, Andrejević, Stojanović, Vujasinović i drugi .
Mnogi od izloženih eksponata nikada ranije nisu bili javno prezentovani, čime se otvara novi uvid u umetničko nasleđe ovog perioda.
Iz kolekcija
Među izloženim delima su i radovi jednog od najvažnijih srpskih slikara posleratne epohe Petra Lubarde, avangardni radovi pripadnika Zadarske grupe Petra Omčikusa, parisko slikarstvo Đorđa Ivačkovića, crteži Ilije Bašičevića Bosilja, dela Mladena Josića i Leonida Šejka, osnivača grupe Mediala, ekspresionistički potezi Igora Vasiljeva, crteži Uroša Toškovića, vajarski radovi, prvi koraci jedne od najuticajnijih vajarki srpske umetnosti Olge Jevrić, intimni svet u slikama Bogoljuba Jovanovića, kao i izvanredan lirizam prisutan u radovima Mira Glavurtića i Milovana Vidaka.
Jedan od krešenda izložbe su ekspresionističko stvaralaštvo nadrealiste Miodraga Dada Đurića, apstraktno slikarstvo Miodraga B. Protića, i nepoznat rad Milete Andrejevića iz njegove njujorške zaostavštine.
Deo izložbe posvećen je avangardnim umetnicima. Tu su radovi umetnika-konceptualista Slobodana Ere Milivojevića, Neše Paripovića, Gergelja Urkoma, Raše Todosijevića, izloženi su i radovi članova grupe BOSCH+BOSCH, koji su eksperimentisali konceptualnim umetničkim izrazom tokom sedamdesetih godina, zatim radova umetničkih struja sa kraja 20. veka, kao što su Zoran Grebenarović i Saša Marković Mikrob.
Sačuvali su ih privatni kolekcionari, onda kad muzeji i galerije to nisu mogle.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
