Tekst iz 2008: Novi ministar nauke i tehnološkog razvoja Božidar Đelić najavio je da će se do kraja mandata Vlade godišnje ulaganje u nauku upetostručiti i sa sadašnjih 100 miliona do 2012. godine dostići 500 miliona evra
Nauka: Budžet protiv pomračenja
Ako ste bar jednom igrali slavnu kompjutersku igru Civilizacija ili neku od njenih varijanti, moglo vam se desiti da dobijete svet u kome ćete na nekom ostrvu prilično lagodno razviti svoju virtuelnu naciju, obezbeđujući joj hranu, puteve i šta god još, i to tako da bez mnogo muke i vojnički pobeđujete susede. Ali, ako ste u svemu tome zaboravili da naterate svoje gradove da ulažu u nauku i tehnološki razvoj, oni će se sporije razvijati, da bi onda, odnekud iz tamne zone iskočila dramatično naprednija nacija i progutala vašu.
Srbija, nažalost, već skoro dve decenije postupa kao loš igrač Civilizacije i samo održava zatečeno stanje u naučnoj zajednici, bez obzira na čitav niz skorašnjih reformi i sistemskih odluka, pre svega zbog niskih ulaganja u nauku. Prošle srede je načinjen ozbiljan preokret u ovom pristupu. Novi ministar nauke i tehnološkog razvoja Božidar Đelić najavio je da će se do kraja mandata Vlade godišnje ulaganje u nauku upetostručiti i sa sadašnjih 100.000.000, do 2012. godine dostići 500.000.000 evra. To će značiti da će Srbija dostići godišnje ulaganje u nauku i razvoj od jedan odsto bruto nacionalnog dohotka, a sredstva će se obezbeđivati iz republičkog budžeta, ali i iz Pokrajine, lokalne samouprave i međunarodnih fondova.
Samo sedam dana pošto je, uz mesto potpredsednika Vlade i zaduženje da se stara o evropskim integracijama, preuzeo i funkciju ministra nauke i tehnološkog razvoja, Božidar Đelić je u Sava centru održao konsultativni sastanak „Smernice za dalji razvoj nauke i tehnologije u Srbiji“, gde je sa medijima i predstavnicima naučne zajednice razgovarao o ovim finansijskim povećanjima i problemima nauke u Srbiji.
Tom prilikom, sala broj tri u Sava centru bila je krcata. Na Đelićev poziv koji je odlučio da tako, najdirektnije moguće, upozna svoj sektor, odazvali su se predstavnici Srpske akademije nauka, Nacionalnog saveta za nauku, Nacionalnog saveta za obrazovanje, članovi gotovo svih istraživačkih udruženja, kao i predstavnici vodećih Univerziteta i praktično svih instituta iz cele Srbije.
Bilo je na početku izvesne bojazni da se Đelić kao ekonomista, a ne naučnik, neće snaći u nimalo jednostavnim problemima sektora. Međutim, već samo uvodno izlaganje novog ministra pokazalo je da je pažljivo uradio domaći zadatak. „Važno je zaokružiti zakonodavni okvir, a to podrazumeva dopunu Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti“, istakao je Đelić, dodajući da bi do kraja godine trebalo da bude donet i zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Uz to, Đelić je najavio usklađivanje zarada zaposlenih na univerzitetu i naučnim institucijama, kao i regulisanje nacionalnih penzija za zaslužne naučnike.
Ministar je izneo i niz problema, pre svega oko određivanja prioriteta u koje oblasti ulagati, politike vrednovanja radova i projekata, pitanja odlaganja radioaktivnog otpada i restrukturiranja Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ u multidisciplinarni park, kao i budućeg zakona o inovacionoj delatnosti. Činjenicu da je 2007. godine u Srbiji registrovano samo 200 naučnih patenata, Đelić je ocenio kao alarmantnu, a posebno što je u njihovoj izradi učestvovalo svega deset zaposlenih u naučnim institucijama, ali nije odgovorio kako će buduća saradnja privrede sa naukom izgledati.
Zapravo, ministar nije rekao ništa o smeru u kom će se kretati nauka u Srbiji, osim da bi želeo da Srbija jednom „dobije i prvog Nobelovca“. Iskoristio je priliku da od prisutnih naučnika čuje njihovo mišljenje o trenutnom stanju i budućim prioritetima, najavljujući da će Ministarstvo u narednih godinu dana, u saradnji sa naučnim institucijama, izraditi strategiju koja će odrediti prioritete ulaganja u nauku.
Obraćanja su ukazala na manje-više poznate probleme u naučnoj zajednici, a jedno od najzanimljivijih pitanja otvorio je Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica, koji je podsetio da je nauka „deo kulture“ koji je Srbija izgubila, da se ne grade muzeji nauke niti se sistemski razvija naučna pismenost stanovništva, kao i da je bivši režim 11. avgusta 1999. godine pozivao građane „da se sakriju u podrume“ od pomračenja Sunca. To je jedan od glavnih zadataka, zapravo, sa kojim će se novi ministar suočiti. On je rekao da će Ministarstvo osnovati Nacionalni centar za tehnologiju i razvoj. Zaista, takva ustanova bi nauku mogla učiniti prepoznatljivom u Srbiji, a u povratnoj sprezi, i Srbiju prepoznatljivu po nauci.
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
