„Ovo je jedna od najtužnijih godina u mom, i u životima mnogih od nas. Na žalost, okolnosti u kojima smo i dešavanja iz ove, imaće svoj rep i u dolazećim godinama”, rekao je u intervjuu za dnevni list „Danas” glumac Nikola Kojo
Svih ovih turobnih decenija jedan od najpopularnijih glumaca ostao je naš dobri duh, onaj retki, preostali građanski svetionik koji svedoči da Beograd nije izumrla metropola, da ovde još ima morala, hrabosti, dostojanstva i gospodstva.
U intervjuu za „Danas” glumac Nikola Kojo govori o godini koja je za nama i studentskoj pobuni, moralnoj obavezi svih građana da pomognu mladim ljudima da se izbore za bolju zemlju i bolji život.
„Ovo je jedna od najtužnijih godina u mom, i u životima mnogih od nas. Na žalost, okolnosti u kojima smo i dešavanja iz ove, imaće svoj rep i u dolazećim godinama”, rekao je Kojo.
Na pitanje novinarke „Danasa” da je mnoge tragične naprednjačke afere ovih godina pojela paučina, koliko je vlast sada zatečena što su se studentska pobuna, blokade fakulteta i akcija „Zastani Srbijo“ oteli kontroli i ne može da ih zaustavi?
Kojo odgovara: „Zatečena je. Zaigrali su se. Dugo su jahali na talasu diktature kojoj je pružan neznatan otpor. Osladilo im se. Uljuljkali se. Mislili su da će kidnapovanjem medija, pravosuđa, poluga vlasti, pravljenjem lažnih opozicionara i ostalih okupatorskih poteza zauvek vladati. To je opet danak kupovine diploma, neučenja istorije i narodnih poslovica („Ničija do zore“ i sl.), kao i nesagledavanja ubrzanja planetarnih događanja. Nisu grejali klupu, i sad im kvare planove ovi što jesu”.
„Ovi mladi ljudi ne mrze”
Po čemu se, recimo, studentska pobuna trenutno razlikuje od studentskih protesta neke naše generacije 1996/97? Kojo kaže da je to nesutrašivost, rešenost i istrajnost.
„Oni ne pamte ratove. Oni ne mrze. Njih ne možete da nahuškate da broje krvna zrnca. Više veruju u Deda Mraza nego da Hrvatske tajne službe ruše predsednika. Oni se druže i komuniciraju sa celim svetom. Oni su generacija otvorenog uma. I ono najgenijalnije i najtužnije: Oni samo traže da institucije rade svoj posao! Ništa više! To je nešto na šta diktator nema odgovor i, zato je to siguran put do uspeha. Mene je sramota divljenju ovom zahtevu, u sred XXI veka, u sred Evrope.”
Izvor: Danas
Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, glumica Jovana Petronijević, poznata je po ulozi u „Kursadžijama“. Njeno iskustvo u vođenju ustanove kulture nije poznato
Planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava bunkere u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva Jugoslovenske kinoteke. Za ovaj previd možemo da krivimo raspis konkursa
„Travel + Leisure", jedan od najuticajnijih svetskih magazina iz oblasti putovanja i kulture, uvrstio je Muzej Jugoslavije među svetske muzeje koje obavezno treba posetiti
Srna, glavni lik romana Nevene Milojević „Jednom ili dvaput“, ima sve osobine da postane nova junakinja sadašnjih devojaka u dvadesetim. I ne samo njima
Grad Zrenjanin nije zvanično objavio spisak planiranih a nerealizovanih projekta tokom upravo završene godine Prestonice kulture. Spisak uopšte nije kratak
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
