Niko ne može da vam oduzme pravo na neslaganje i vi slobodno glumite, ali onako kako hoće vlast – najnovija je poruka Ristovskog glumcima sa SNS govornice u petak i Bakarca u ponedeljak iz skupštinske sale. Kojo im je odgovorio bez reči
Udruženje dramskih umetnika Srbije danas je poslalo Apel svima „da uložimo makar toliko truda, da jedni drugima dopustimo podjednako pravo na različitost političkog stava i da suspendujemo prozivanja, provokacije i pretnje kakvim su prethodnih dana bile izložene pojedine naše kolege“.
„Kao Udruženje koje u svom članstvu objedinjuje članove najrazličitijih političkih stavova i uverenja, najpre naglašavamo (i insistiramo na tome!) da ovaj Apel nije zauzimanje nijedne političke strane, već je poziv svima onima koji su spremni da pokažu dobru volju.“
Napadi na glumce, na njihovo političko opredeljenje i imovinski status, uobičajena su pojava u nas.
Ovogodišnji, počeli su početkom aprila, pre protesta, kada je Marko Janketić rekao da „odavde treba otići, pokupiš kofere, kupiš avionsku kartu u jednom pravcu i zapališ odavde. Ovde nikada neće biti bolje“. Zbog toga ga je napao D. J.Vučićević, vlasnik „Informera“, a oni koji su ga sledili bazirali su optužbe na glumačkim, po njima visokim, honorarima koje im dodeljuje država koji oni, eto, kritikuju.
Na tom talasu nastavljeni su ovi aktuelni napadi, za vreme protesta. Sada su najagilniji napadači Jelena Karleuša estradna zvezda i Nebojša Bakarec narodni poslanik, a slede ih Ana Brnabić, Maja Gojković, Aleksandar Vučić…
Pre tri dana njihovi napadi dobili su nešto kao ekstenziju, dodatak, s namerom da se stvori utisak da onaj koji napada u stvari ne napada nego poziva na saradnju.
Foto: Printscreen
Naime, na skupu „Srbija nade“ u petak govorio je Lazar Ristovski, glumac, reditelj, producent, član SNS-a, i kao predgrupa predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću pripremio je pokisli narod na novu formu napada na neistomišljenike, koju je nešto kasnije, pozivom opoziciji o kojoj misli sve najgore na razgovor, artikulisao predsednik države.
Ta nova forma podseća na osećaj u kome vas neko ošamari pa pomiluje, a vi osetite nedvosmislen zahtev na poslušnost.
U tom stilu, Lazar Ristovski je poručio da različito mišljenje ne znači sukob, ali i da „glumci danas zarađuju više nego ikada, i žive bolje nego ikada“, kao i da iako „onima koji drugačije misle niko ne može da oduzme pravo na neslaganje, zna se kako se to radi“, da bi ih na kraju optužio da svoje neslaganje izražavaju „mržnjom, uvredama i psovkama”.
Obraćao se dakle kolegama, a ne Karleuši, Bakarcu, i sličnima.
Ristovski je na kraju rekao da je on „narodni glumac“, da je „graditelj, a ne rušitelj“, valjda kao što su ovi koji imaju zamerke na državu. Pa ipak, budući da se deklariše kao narodni glumac, nije zabeleženo da je Ristovski bio i na protestu „Srbija protiv nasilja“.
Druga pozornica
A na tom protestu, u subotu, bilo je drugih glumaca. Narodu se nisu obraćali sa govornice, bili su među narodom.
Tako je Nikola Kojo bio deo protesta u akciji Lokalnog fronta iz Kraljeva „Sto za jednog“, u kojoj su građani nosili na prsima kartone sa imenima žrtava sistema za čiju smrt do danas niko nije odgovarao.
Nikola Kojo je nosio ime majora Omera Mehića, pilota stradalog zajedno sa sedmoro drugih u padu helikoptera u maju 2015, u neuspeloj spasilačkoj misiji, za čije pokretanje pod nemogućim vremenskim uslovima opoziciona javnost odgovornom smatra Vučićevu vlast.
Osim majorovog, ljudi su nosili i imena kosovskog političara Olivera Ivanovića, advokata i naprednjaka Vladimira Cvijana, Stanika Gligorijević koja je stradala u saobraćajnoj nesreći koju je izazvao vozač naprednjaka Zoran Babić, Slobodan Tanasković čuvar u Savamali koji je preminuo nakon noćnog rušenja 2016 …
Iako bez i jedne izrečene reči Nikola Kojo i ostali učesnici ove akcije bili su dovoljno jasni i ubedljivi.
Danas, u Narodnoj Skupštini, okupili su se poslanici da nastave zasedanje prekinuto u petak. Naravno da nisu zaboravili na se pozabave i neposlušnim glumcima.
Pre svih, Nebojša Bakarec. Rekao je prvo da „država sponzoriše sve glumce i plaća ih i slobodni su da budu plaćeni od strane Telekoma“, a zatim je poimence naveo koliko su od Telekoma novca dobili Marko Janketić, Gorica Popović, Branislav Trifunović, Dragan Bjelogrlić, Nikola Kojo, Svetlana Bojković, Gordan Kičić, Milan Marić i Sergej Trifunović.
Na kraju im je poručio da su svi “oni slobodni da glume i da im se nećemo svetiti“, što je valjda trebalo da pokaže milost vlasti prema neposlušnim glumcima.
Međutim, istina je da država ne plaća glumce a još manje ih sponzoriše, zato što oni zarade svaki svoj honorar, pa samim tim država nema potrebe ni za kakvom milošću. I zato Bakarec, koji to zna, zloupotrebljava Dom Narodne skupštine takvim porukama onima koji mu veruju.
Utisak je da današnji Apel Udruženja dramskih umetnika Srbije, namenjen svima, neće hteti / umeti / želeti da čuju oni koji zamišljaju da u ovoj državi samo od njih zavisi kako će da se živi.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Na protestu u Valjevu povodom godišnjice policijske brutalnosti, studenti i građani su podsetili nadležne da za to nasilje niko nije odgovarao. MUP je objavio da je priveo 11 učesnika protesta
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
