Neposlušni umetnički tim Bitefa

Miloš Lolić, evropski pozorišni reditelj, i Borisav Matić, dramaturg, deo su bivšeg tima umetničke direkcije 59. Bitefa. Sa njima razgovaramo o dešavanjima zbog kojih se još uvek, dvadesetak dana pre najavljenog početka, ne zna da li će ove godine uopšte biti održan najveći međunarodni pozorišni festival Srbije, s velikim renomeom u Evropi. U događanjima su, dakle, učestvovali Lolić kao kustos programa i Matić kao član umetničke direkcije. Oni su postali bivši tim, zato što Odbor festivala nije odobrio da na festival dođe Milo Rau, reditelj koji je prošlogodišnji Bitef otvorio govorom protiv “Rio Tinta”, a čiju su predstavu Proces Peliko Lolić i Matić predložili. Javnost, domaća i inostrana, ovaj potez Odbora nazvala je cenzurom.

“VREME”: U istoriju Bitefa bićete upisani kao ličnosti čija je odluka dovela do jedine cenzure koju je ovaj festival doživeo. Kako se osećate?

MILOŠ LOLIĆ: Ne slažem se sa vama da je naša odluka uzrok cenzure, naša odluka je da Bitef ima relevantan program, uzrok cenzure je negde drugde. A osećanja su u najmanju ruku pomešana. Osećam ponos što smo u najgorim uslovima uspeli da kuriramo jedan rečit i provokativan program, osećam se poraženim jer je neko odlučio da izvođenje tog programa spreči. Osećam zahvalnost zato što svakodnevno dobijamo pisma podrške sa svih strana sveta. Ne znam kako ćemo biti upamćeni osim kao fantomska umetnička direkcija koja je sprečila da naš najznačajniji festival bude podoban za one koji su nekompetentni.

BORISAV MATIĆ: Mi smo se, kao tim umetničke direkcije, našli u prelomnom istorijskom trenutku za Bitef, ali se naša pozicija ne razlikuje mnogo od ostatka kulturne scene, koja trpi omalovažavanje, pretnje, finansijsko potčinjavanje, cenzuru i ostale vidove otvorenog nasilja. Ni po čemu se ne osećam posebnim, već kao deo širokog kolektiva koji je pod udarom žestoke represije, ali ne pristaje na ućutkivanje.

Da li su članovi Odbora imali priliku da odgledaju predstavu Proces Peliko Mila Raua koju ste im predložili?

MATIĆ: Predstava Proces Peliko imala je premijeru u maju ove godine i u trenutku rasprava na sednicama Odbora imala je izvođenja samo na festivalima u Beču i Avinjonu. To ju je činilo najekskluzivnijom predstavom u našoj selekciji, jer bi Beograd bio među prvima koji je ugošćuje. Članovi Odbora su eventualno imali priliku da pogledaju snimak predstave, ali za to nisu bili zainteresovani.

LOLIĆ: Detaljima vezanim za Rauovu predstavu bavio se samo predsednik Odbora, koji je jedini i glasao za naš program, dok ostali članovi Odbora, oni koji su glasali za eliminisanje Rauove predstave, nisu pokazali želju da se njome bave. Iskreno, nisam znao niti me zanima šta bilo ko misli o Milu Rauu, s obzirom na to da je neizbežan kao jedan od najznačajnijih aktuelnih pozorišnih stvaralaca, tako da mu je mesto na Bitefu sviđalo se to nekome ili ne.

Šta mislite, koji je suštinski razlog iz kog je Odbor odbio vašu selekciju?

LOLIĆ: Strah, naredba, ucena, poslušništvo, može biti toliko toga, zar ne? Govorim o sredstvima za nasilno održavanje kontrole po raznim sednicama i kolegijumima širom Srbije i pretpostavljam da smo delić toga doživeli i na sednicama Odbora Bitefa. Tamo je, povodom govora Mila Raua sa prošlogodišnjeg otvaranja festivala, postavljeno pitanje “zar ništa nismo naučili?” Najbolje bi bilo da mediji sada ceo taj ozloglašeni govor ponovo prenesu, makar da bi se dokazalo da nije bio skandalozan. Godinu dana kasnije još uvek je aktuelan, pritom u tom govoru nema ničeg novog što se u našoj javnosti, pa i u skupštini, već nije izgovaralo. Nije li apsurdno da će Bitef ove godine biti žrtvovan zato što je nekome zasmetao poetski govor prepun citata iz istorije drame?

MATIĆ: Znakovito je da troje članova Odbora koje je glasalo protiv našeg programa nije uputilo javnosti nijednu reč o svojoj istorijskoj odluci i skandalu koji je odjeknuo evropskim pozorištima. Ne preuzimaju ni mininum odgovornosti, baš kao što se u zapisnicima sa sednica Odbora vidi da nisu ponudili nijedan validan argument zašto Rau ne bi trebalo da učestvuje na Bitefu.

Da li ste vi dali ostavku, ili vam je Odbor dao otkaz time što je odbacio vaš program, bez obzira na to što vam je dao poverenje da ga kreirate?

LOLIĆ: Nakon niza sednica Odbora na kojima je vršen pritisak da se Rauova predstava izbaci iz predloženog programa, i nakon našeg uzastupnog insistiranja da je cenzura apsolutno neprihvatljiva, upravnik Bitef teatra Miloš Latinović, koji je na sednicama bio prisutan ali bez prava glasa, predložio je sporazumni raskid ugovora.

MATIĆ: S obzirom na to da smo mi ispunili sve što je do tada bila naša ugovorna obaveza, jedini izlaz iz novonastale pat pozicije bio je sporazumni razlaz, jer većina u Odboru ima sasvim različitu viziju festivala od one koju nudi umetnička direkcija – dok smo mi koncipirali društveno-kritički program, oni su pokušavali da kontrolišu moguću kritiku.

foto: promo

Koja je bila koncepcija vaše selekcije?

MATIĆ: Treba prvo napomenuti da je naš tim umetničke direkcije činilo troje ravnopravnih članova, ali je Ana Vujanović nakon izuzetnog doprinosa odlučila da se povuče, nastavljajući da podržava Miloša i mene u daljem radu. Zajedno smo utroje zaokružili program koji se bavi raznolikim oblicima sistemskog nasilja, od totalitarne državne represije do porodičnog i seksualnog nasilja. Beskompromisnim predstavama dvojice renomiranih svetskih reditelja, Bratija Romea Kastelučija i Proces Peliko Mila Raua, suprotstavili smo četiri predstave domaćih mladih autora (Andreja Kargačin, Ana Janković, Aleksander Zain i kolektiv Akcioni odbor), koji promišljeno mapiraju represiju koju žive i hrabro određuju svoju poziciju u njoj. Čak tri od te četiri predstave bile bi koprodukcija Bitefa, a čak dve bi tek na Bitefu doživele premijeru. Bitan zadatak je bio i da, u trenutku ukidanja fondova za kulturu, pružimo što veću podršku domaćoj izvođačkoj sceni, pa su se obe inostrane predstave, i Rauova i Kastelučijeva, našle u našem programu između ostalog i zato što po svom konceptu angažuju glumce i naturščike iz sredine u kojoj gostuju.

Da li ste, kreirajući program Bitefa, razmišljali o ovoj vlasti, da i njima odgovara vaša selekcija?

LOLIĆ: To ne može biti zadatak umetničke direkcije relevatnog međunarodnog festivala. Bitef je skoro 60 godina prostor slobode izražavanja koji se ne sme povinovati nijednom pritisku, sa koje god strane da dolazi. Zapravo, smatram Bitef dužnim da se postavi nasuprot vladajućih narativa, da okupi predstavnike izvođačkih umetnosti koji su neprilagođeni i neposlušni. Bitef je dužan da provocira čak i svoju vernu publiku, da pruži platformu i onima koji smetaju i onima koje niko ne razume.

MATIĆ: Za mene je jedino takav Bitef vredan postojanja. U tim umetničke direkcije sam ušao zato što verujem da umetnost treba da bude opasna, a upravo je Bitef primer takve umetnosti. Neophodno je zadržati taj neukrotivi duh festivala, po čemu je decenijama poznat širom sveta, i verujem da on ovim činom cenzure ne može biti ubijen. Naprotiv, domaća i svetska pozorišna javnost vrlo je uznemirena, što mi potvrđuje da će se Bitef vratiti još snažniji, brže nego što možemo pretpostaviti.

Kako je Odbor komentarisao predložene predstave koje su govorile o aktuelnim studentskim protestima? Šta mislite, zašto su njih prihvatili iako se, pretpostavljam, referišu na aktuelnu pobunu protiv režima, a nisu prihvatili predstavu Mila Raua, koja nema direktne veze sa Srbijom?

LOLIĆ: Osim Mila Raua, članovima Odbora je u našem programu zasmetala i predstava kolektiva Akcioni odbor (studenti različitih katedri Fakulteta dramskih umetnosti) koja se bavi studentskom borbom i iskustvom plenumskog samoorganizovanja. U Odboru su insistirali da master radu nije mesto na Bitefu, iako sam im dao više primera svetskih festivala na kojima se ravnopravno izvode baš master radovi, jer upravo se tu najviše eksperimentiše. Mislim da su članovi Odbora brzo uvideli problematičnost odbacivanja čak dve predstave iz planiranog programa, te je za studente FDU traženo da budu prebačeni u prateći program, dok ostale predstave nisu spominjali jer su se koncentrisali na sprečavanje dolaska Mila Raua u Beograd.

Imali ste na raspolaganju neopisivo mali budžet. Kako ste upakovali ceo program u budžet od 20 miliona dinara? Da li je Bitef imao ponudu nekih sponzora?

MATIĆ: Taj ponižavajući budžet nije dovoljan ni za festivale manjeg obima, a kamoli za ovako značajan međunarodni festival. Ipak, odbijali smo dodatna sponzorstva i pokušali namerno da funkcionišemo samo u okviru nemogućeg budžeta, ne kao dokaz da festival može da opstane i bez uloženog novca, već da bismo izbegli dalji upliv problematičnog privatnog interesa u javno dobro kakvo je Bitef.

LOLIĆ: Bilo je rasprava o tome da se u ovogodišnji Bitef, pored postojećih sponzora nasleđenih od prethodnog izdanja festivala, uključe novi donatori, poput Mozzart kladionice, ali smo taj predlog odbili, ne želeći ni na koji način da dodatno ugrozimo nezavisnost festivala.

Stvarno, zašto ste uopšte prihvatili da budete selektori festivala bez budžeta, i to u situaciji dok vlast uništava čitavu kulturu, a ne samo Bitef?

LOLIĆ: Smatram da se za ugrožene institucije treba boriti na sve načine i do poslednjeg daha. One su naše i one nam trebaju, potrebne su čak i nezavisnoj, vaninstitucionalnoj sceni. Nisam želeo da, zgađen budžetom i besan zbog okolnosti, Bitef tek tako prepustimo partijski instaliranim ljudima, koji bi ga pretvorili u podoban festival sa lepim predstavama i gomilom upitnih sponzora. Iako je deo meni bliskih prijatelja i kolega bio stava da ovogodišnji Bitef, koji je Skupština grada izmrcvarila, treba bojkotovati, nisam želeo da tek tako odbacim izazovnu priliku da se za autonomiju i integritet Bitefa borim iznutra.

MATIĆ: Nedugo nakon što smo krenuli da radimo, oko Bitefa se stvorio front mladih umetnika i studenata kojima je bilo potrebno da kroz svoj rad artikulišu otpor represiji i znali smo da održavanje festivala na kom su oni težište programa ne može da vodi prividu normalnosti. Hteli smo da kroz svoj rad u kulturi oblikujemo otpor, kako kultura ne bi ostala marginalizovana tokom aktuelnih društvenih promena.

Da li, posle svega, po vama Bitef treba da se održi ove godine ili ne? Ako ga ipak bude, da li će to biti puko održavanje normalnosti na kojoj insistira vlast, kao što smatra jedan deo javnosti?

MATIĆ: Bitef je prvi put u svojoj dugoj istoriji pretrpeo cenzuru, trenutno nema umetničku direkciju, a samo dvoje od petoro članova Odbora nije u ostavci. Odbor je proteklih nedelja kontaktirao brojna pozorišta i umetnike iz nekoliko država regije, ne bi li na brzinu sastavio nov program, ali ostaje upitno da li će iko učestvovati u cenzurisanom izdanju festivala. Mislim da činjenice same odgovaraju na vaše pitanje.

LOLIĆ: Nakon ogromne međunarodne podrške koja je usledila od trenutka kad smo izašli u javnost, uverenja sam da je Bitef tamo gde se mi kojima je stalo do slobodarskog Bitefa okupimo. Naivno je misliti da se cenzurom može zaustaviti ičije delovanje, a posebno delovanje Mila Raua. Umetnici iz našeg programa su izrazito prkosni, oni već nalaze načine da spreče gušenje sopstvene i tuđe slobode. Tako uporni i otporni na zabrane, oni su primer budućnosti kakvu Bitef zaslužuje.