Ministar kulture Nikola Selaković najavio je da će na Kosančićevom vencu, tamo gde je 6. aprila 1941. godine u bombardovanju Beograda uništena Narodna biblioteka, biti sazidana zgrada za digitalno odeljenje Narodne biblioteke Srbije. Biće to, precizirao je, „obnova starog sedišta, onog zdanja koje treba da posvedoči da nam kulturu nisu ubili“.
Uveren je, rekao je, da će to biti „značajno pre proslave dva veka Narodne biblioteke Srbije“, znači za šest godina.
Vapina zgrada
Skica arhitekte Branka Tanazevića iz juna 1920. godine „Izmena u planu za prepravku zgrade fabrike kartonaže g. Milana Vape, Kosančićev venac Br. 14“, koja se čuva u Istorijskom arhivu Beograda, biće trag na osnovu koga će biti urađena rekonstrukcija Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu.
Naime, može se reći da je zgrada te biblioteke nastala zahvaljujući poznatom industrijalcu Milanu Vapi. Kako piše u knjizi Dejana Ristića Kuća nesagorivih reči o životu Narodne biblioteke Srbije od 1838. do 1941. godine, Milan Vapa je pre 1920. godine otkupio plac na Kosančićevom vencu na kome se nalazilo manje zdanje, kako bi nakon dogradnje tu uspostavio proces proizvodnje hartije.
Projekat adaptacije i dogradnje zdanja izradio je arhitekta Branko Tanazević. Neposredno pre nego što će biti završena, tu dograđenu zgradu država je otkupila od Vape i u nju uselila Narodnu biblioteku.
Dejan Ristić piše da je zgrada je bila sagrađena u neoklasicističkom duhu. „Pročelje je bilo orijentisano prema Kosančićevom vencu, dok je dugačko krilo zgrade bilo okrenuto prema Srebreničkoj ulici. Na prednjoj fasadi isticala su se dva bočna simetrična rizalita, a u prizemlju, u sredini, bio je dodat četvrtasti portik koji je ujedno bio i nosač terase. Terasu na prvom spratu, sa zidanom balustradom i lepom zidanom plastikom, nosili su toskanski stubovi postavljeni udvojeno, po četiri sa desne i sa leve strane ulaza“.
„Zgrada je bila bogato dekorisana fasadnom plastikom sa klasičnim motivima. U prizemlju, prozori su bili ukrašeni balustradama, konzolicama i reljefnim poljima u natprozorniku“. Dalje kaže da su „uglove fasade u prizemlju i na spratu ukrašavale su udvojene lizene, ukrasne imitacije stubova u plitkom reljefu, koje su se u prizemlju završavale korintskim kapitelima, a na spratu elementima keramoplastike upečatljivih zoomorfnih motiva i ženskih neoklasicističkih lica koja su se ponavljala duž cele fasade.“
U centralnim odajama su bili autorski i predmetni katalozi biblioteke, čitaonicau i službene prostorije. Do njih se dolazilo svečanim mermernim stepenicama koje su vodile od ulaza u zgradu. Ceo prostor grejao se centralnom peći. Čitaonica i kancelarijski prostor bili su opremljeni električnim osvetljenjem, što je omogućavalo rad nacionalne biblioteke i u večernjim satima.
Tomić piše Pribićeviću
Šestog aprila 1921. godine, istoričar, akademik i bibliotekar Narodne biblioteke, Jovan N. Tomić, uputio je detaljno obrazloženu inicijativu ministru prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Svetozaru Pribićeviću, „da se za potrebe trajnog smeštaja Narodne biblioteke otkupi zdanje na Kosančićevom vencu br. 12 u Beogradu, tada u vlasništvu istaknutog industrijalca Milana Vape, koje je bilo u završnoj fazi adaptacije i dogradnje“.
Obraćajući se ministru Pribićeviću, Tomić je ukazao da je „Narodna biblioteka nesumljivo među najvećim kulturnim ustanovama u Kraljevini, po vrednosti svojih sačuvanih objekata i po zadatku što ga vrši […] Da bi se sačuvala ta dragocena imovina njena, uredila i stavila na jednoj strani na raspoloženje ljudima od nauke i na drugoj mladim ljudima kojim treba omiliti naučni rad, kao i širokoj publici, koja oseća potrebu za knjigom, potrebno je da Narodna biblioteka dobije lokal sa prostorijama gde se to može postići“, piše u knjizi Kuća nesagorivih reči.
Tomićev opis zgrade
Tomić je u pismu ministru naglasio mogućnost da se odmah dođe do zgrade „slučajno udešene tako da potpuno odgovara njenim potrebamaˮ.
Ovo pismo Jovana N. Tomića ministru Pribićeviću je takođe trag o izgledu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu.
Tomić navodi da „zgrada ima pod celom kućom suteren, vidan, potpuno suv, obložen drvenim lamperijama u visini od 1,50 metara. Jedan delić suterena zauzima mašina za parno grejanje a sav ostali prostor slobodan je i upotrebljiv za mnogostruke bibliotečke potrebe. U parteru ima prostorija vrlo velikih dimenzija: za čitaonicu od 200 sedišta, koja zauzima celu širinu fasade, i za magacin dug 23 metra.
Na prvom spratu je odaja manja i neobično pogodna za posebne studije (Salle d`Etudes) uz to sedam prostranih soba za kancelarije i za zbirke i prostrani magacin opet u dužini od 23 metra.
Na drugom spratu (mansardi) jednu prostranu salu i jedanaest soba.
Zgrada je gotovo potpuno izolovana. Električno osvetljenje sprovedeno je kroz zidove i potpuno izolovano. U svima delovima zgrade namešteni su hidranti. Kroz sve odaje sprovedeno je centralno loženje sa regulatorima za toplotu.
Suteren i parter, kao i parter i prvi sprat odvojeni su podovima sa gvozdenim nosačima i betonom. Na taj način podovi mogu izdržati vrlo velike terete.
U zgradi će biti dve dizalice za teže predmete, pored malih u magacinima, kojima će se prenositi predmeti sa najvećom lakoćom.
Podovi u parteru su od majolike, u spratovima od parketa.
Obezbeda je izvršena od provale: u suterenu vrlo jakim gvozdenim rešetkama; u spratovima pokretnim kapcima u znogu. Pored dvostrukih prozora oni služe i za obezbedu odaja od spoljašnje prašine.“
Po nižoj ceni
Tomić je naglasio da je vlasnik rȁd da, po nižoj ceni, proda državi zgradu na Kosančićevom vencu, budući da je svoje poslovne aktivnosti u vezi sa proizvodnjom hartije planirao da koncentriše između Topčiderskog druma i reke Save, gde je uveliko otpočeo sa izgradnjom fabrike.
Podsetimo, sada je to zgrada u koju će nakon rekonstrukcije biti useljen Muzej Nikole Tesle. U januaru prošle godine na Međunarodnom konkursu za arhitektonsko-urbanističko idejno rešenje novog Muzeja Nikole Tesle u zgradi nekadašnje Fabrike hartije Milana Vape prva nagrada dodeljena je projektu britanskog arhitektonskog studja Zaha Hadid Architects i domaćeg Bureau Cube Partners.
Ministar prosvete je odgovorio Tomiću nakon svega dva dana da šalje komisiju koja će sve to ispitati.
Pismo Milana Vape
Milan Vapa je 10. jula poslao pismo ministru prosvete, kojim ga je obavestio o još nekim detaljima u vezi sa građevinom, što može biti korisno prilikom buduće rekonstrukcije te zgrade, kao i sa cenom i rokovima za njenu kupovinu.
„Na početku svog obraćanja, Vapa je informisao ministra da je, na traženje Narodne biblioteke, ’više iz patriotskih pobuda’, pristao da joj zgradu ustupi. Ukazao je i da je zgrada zidana temeljno i vrlo luksuzno, da je ugrađeno centralno grejanje, kanalizacija, da su postavljeni lusteri, lampe zajedno sa sijalicama, kao i da su obezbeđeni svi neophodni higjenski uslovi. Vlasnik je naglasio da je voljan da zdanje ustupi isključivo za potrebe Narodne biblioteke, i to za iznos od 3.250.000,00 dinara, ostavljajući Ministarstvu rok od svega petnaest dana za prihvatanje ove ponude“, piše u knjizi Dejana Ristića.
Postupajući po molbi ministra Pribićevića, Ministarski savet Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca usvojio je odluku da se Ministarstvu prosvete na raspolaganje stavi dodatnih 3.500.000,00 dinara na ime kupovine zgrade za potrebe Narodne biblioteke.
Narodna biblioteka je zvanično 22. septembra 1921. godine preuzela zgradu na Kosančićevom vencu br. 12. Tu je bila do 6. aprila 1941. godine.
