Ko je korisnik parcele na kojoj će biti rekonstruisana zgrada Narodne biblioteke

Ministar kulture Nikola Selaković je najavio da će na Kosančićevom vencu biti izgrađena nova zgrada Narodne biblioteke Srbije, i to je naravno lepa vest.

„Uveren“ je da će to biti „značajno pre proslave dva veka Narodne biblioteke Srbije“, najavio je na nedavnom obeležavanju 194. rođendana NBS.

Obnova starog sedišta NBS

Biće to „obnova starog sedišta, onog zdanja koje treba da posvedoči da nam kulturu nisu ubili“, dakle na Kosančićevom vencu gde se nalazila zgrada Narodne biblioteke do kad nije uništena u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine.

Dodao je da će to mesto postati sedište digitalnog odeljenja Narodne biblioteke Srbije i da je Ministarstvo kulture u izradi nacrta plana „Srbija 2030-2035“ na prvo mesto stavilo izgradnju depoa te biblioteke.

Jasmina Ninkov, v. d. upravnica NBS najavila je da će biblioteka podneti zahtev za izmenu Plana generalne regulacije, i predložila rekonstrukciju nekadašnje zgrade Narodne biblioteke po projektu arhitekte Branka Tanazevića.

„Prostor porušene Narodne biblioteke poseduje memorijalni karakter i kao takav kulturno-istorijsku vrednost od, po meni, nemerljivog značaja”, zaključila je Ninkov.

Korisnik nije utvrđen

Parcela 2023 na kojoj se nalazila uništena biblioteka, ima sporan korisnički status. U Katastru nepokretnosti trenutno nema podataka o njoj, tako da nismo saznali da li je ispravljen, iako se to  traži još od 2013.godine.

Zna se  da 10. februara 2012. godine prema Katastru nepokretnosti „nosilac prava korišćenja zemljišta odnosno držalac nije (bio) utvrđen“.

Bio je to povod da 2013. godine Narodna biblioteka Srbije podnese inicijativu Ministarstvu kulture kojom traže da se „građevinsko zemljište na k.p. 2023 KO Stari grad vrati na korišćenje Narodnoj biblioteci Srbije i ostane u državnoj, odnosno javnoj svojini“.

Kome treba Kosančićev venac

Ministar Bratislav Petković koji je tada vodio kulturu, nije se pozabavio ovom Inicijativom, a nisu ni njegovi naslednici. Osim nezainteresovanosti Ministarstva, ovu Inicijativu Narodne biblioteke Srbije kočila je i Srpska pravoslavna crkva, smatrajući da je lokacija njena.

Naime, kao što je navedeno u Inicijativi NBS, pre 1941. godine na ovom mestu su bile tri katastarske parcele: na jednoj je bila Narodna biblioteka, na drugoj prizemna kuća zadužbina episkopa niškog Nikanora Ružičića namenjena Bogoslovskom fakultetu, i na trećoj najverovatnije nije bilo ništa.

Inicijativa NBS

„Kako su obe navedene zgrade srušene u bombardovanju 6. aprila 1941. godine, ovo zemljište se posle rata u zemljišnim knjigama vodilo kao ’vrt, gradilište’. Pretpostavlja se da su 1972. godine prilikom obnavljanja zemljišnih knjiga, ove tri parcele objedinjene u jednu i sve tri dobile broj najveće među njima: k. p. 2023 KO Stari grad“, navedeno je u Inicijativi NBS.

Godine 1972. ova parcela postaje „društvena svojina“.

Zato, u Inicijativi NBS piše da status po kome nosilac prava korišćenja nad ovim zemljištem nije utvrđen, „nema nikakav osnov i potrebno je zahtevati od Republičkog geodetskog zavoda da po službenoj dužnosti ispravi ovu grešku u korist Državne svojine“.

Sva je prilika da su se sad, nakon 13 godina, stekli uslovi da ova Inicijativa NBS bude realizovana – pre svega zahvaljujući činjenici da sadašnje Ministarstvo kulture ima odlične odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom.