Baletsko veče „Karmen Svita – Bolero“ u koreografiji Aleksandra Ilića podseća da balet nije samo repertoarska obaveza, već živ organizam koji se preispituje kroz nove generacije igrača
Na velikoj sceni Madlenijuma opere i teatra 27. februara, posle dužeg vremena, ponovo su izvedeni baleti Karmen Svita i Bolero u koreografiji Aleksandra Ilića.
U nadi da će ubuduće biti češće na repertoaru, evo nekoliko utisaka sa poslednjeg izvođenja.
Karmen Svita
Karmen Svita, balet u jednom činu koji je 1967. godine postavio kubanski koreograf Alberto Alonso na muziku Rodiona Ščedrina, komponovanu za Maju Pliseckuju, nosi snažno istorijsko i stilsko nasleđe. Aleksandar Ilić nije namerno odstupao od originalne Alonsove koreografije, zadržavajući njenu prepoznatljivu strukturu i dramsku liniju, ali je u pojedinim segmentima uneo inovacije i lični rukopis — posebno u duetskim deonicama i u triju Zunige, Karmen i Hozea, gde je psihološka napetost dobila savremeniju artikulaciju.
U centru pažnje nesumnjivo je bila Ana Teslić, briljijantna u naslovnoj ulozi Karmen. Iako još uvek učenica baletske škole, iznela je ulogu koju tradicionalno tumače zrele primabalerine sa zadivljujućom sigurnošću. NJena Karmen nije bila površno zavodljiva, već karakterno profilisana, unutrašnje motivisana i scenski dominantna. Ispunila je sve odlike ove heroine — strast, ponos, slobodarski duh i tragičnu odlučnost.
Lev Semenov, koji se premijerno predstavio u ulozi Toraadora, nastupio je sa scenskom samouverenošću i korektnom tehnikom, mada bi se u budućim izvođenjima mogla očekivati još izraženija karakterna razrada. Nikola Bijanko kao Zuniga ponudio je čvrstu i jasnu interpretaciju. Ulogu nostalgičnog Don Hozea odigrao je Aleksandr Polupanov, gradeći lik više kroz unutrašnju setu i zadržanu emociju nego kroz eksplozivnu dramsku strast, što je dalo specifičan, pomalo melanholičan ton njegovoj interpretaciji. Feodora Grujić, u ulozi Usuda, nastupila je sa tehničkom besprekornošću i scenskom stabilnošću, donoseći neophodnu simboličku težinu predstavi.
Igrački ansambli Instituta za umetničku igru, Kompanije Balet mladih i Srednje Beogradske baletske škole, pokazao je disciplinu i posvećenost, iako bi u pojedinim segmentima bilo poželjno više energetske ujednačenosti i jasnijeg dramskog fokusa.
Bolero
Savremeni balet Bolero na muziku Morisa Ravela, nastao u saradnji koreografa Ilića sa igračima. Prateći gotovo matematičku logiku Ravelove partiture, koreografija se razvijala postupno, kao talas koji se neminovno uzdiže, sa precizno gradiranom tenzijom i sve snažnijim unutrašnjim nabojem.
Upravo ta izuzetna, gotovo hirurška preciznost u odnosu na muziku predstavlja najvišu vrednost ove postavke, dok i u repetitivnim deonicama pokret zadržava strukturnu čistotu, ritmičku disciplinu i jasno prepoznatljiv autorski pečat Aleksandra Ilića.
Poznat po svojim zahtevnim i dramaturški osmišljenim svetlosnim rešenjima, koreograf je i ovoga puta svetlo tretirao kao ravnopravnog partnera pokretu. Svetlosna slika nije bila puka scenska podrška, već živi organizam koji je disao u istom ritmu sa orkestarskim pulsom, prateći Ravelov Bolero sa istom neminovnošću, preciznošću i unutrašnjim plamenom koji postepeno zahvata čitav scenski prostor.
Jedinu mušku ulogu tumačio je Ognjen Vučinić, koji je suvereno vladao scenom i nosio centralnu liniju dramaturgije.
Uz njega su se istakle Katarina Bućić, Jovana Grujić, Katarina Ilijašević i Natalija Trifunović, kao i ansambl od gotovo dvadeset igrača, čija je postepeno pojačavana energija dovela do snažnog finalnog efekta.
Ovakve večeri podsećaju da balet nije samo repertoarska obaveza, već živ organizam koji se neprestano preispituje kroz nove generacije igrača.
Zašto opozicione stranke i ostali uporno ukazuju vlasti da ne radi po zakonu i kako treba, ako ih vlast ignoriše? Jovana Karaulić iz DS-a kaže da bi ćutanje značilo pristajanje na normalizaciju urušavanja institucija
Po odluci v.d. direktorke, sezona Šabačkog pozorišta završena je mesec dana ranije zbog rekonstrukcije bifea i foajea. Većina glumaca smatra da to nije pravi razlog
Predstava Ateljea 212 „Moje pozorište“, autorski projekat Borisa Liješevića, biće izvedena na Sterijinom pozorju u Novom Sadu u zvaničnoj takmičarskoj selekciji u ponedeljak, 1. juna 2026. godine. U utorak, 2. juna, na Pozorju će biti predstavljeno i novo izdanje Ateljea 212 – knjiga Borisa Liješevića „Moje pozorište“
Ono što nisu uradili muzeji povodom Evropske noći muzeja, uradilo je 18 galerija: ujedinile su se povodom trodnevne manifestacije Beogradski dani galerija
Drago Mažar, Dva kurira,
Srpsko narodno vijeće iz Zagreba i Arhiv Republike Srpske iz Banjaluke, 2025.
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
