Baletsko veče „Karmen Svita – Bolero“ u koreografiji Aleksandra Ilića podseća da balet nije samo repertoarska obaveza, već živ organizam koji se preispituje kroz nove generacije igrača
Na velikoj sceni Madlenijuma opere i teatra 27. februara, posle dužeg vremena, ponovo su izvedeni baleti Karmen Svita i Bolero u koreografiji Aleksandra Ilića.
U nadi da će ubuduće biti češće na repertoaru, evo nekoliko utisaka sa poslednjeg izvođenja.
Karmen Svita
Karmen Svita, balet u jednom činu koji je 1967. godine postavio kubanski koreograf Alberto Alonso na muziku Rodiona Ščedrina, komponovanu za Maju Pliseckuju, nosi snažno istorijsko i stilsko nasleđe. Aleksandar Ilić nije namerno odstupao od originalne Alonsove koreografije, zadržavajući njenu prepoznatljivu strukturu i dramsku liniju, ali je u pojedinim segmentima uneo inovacije i lični rukopis — posebno u duetskim deonicama i u triju Zunige, Karmen i Hozea, gde je psihološka napetost dobila savremeniju artikulaciju.
U centru pažnje nesumnjivo je bila Ana Teslić, briljijantna u naslovnoj ulozi Karmen. Iako još uvek učenica baletske škole, iznela je ulogu koju tradicionalno tumače zrele primabalerine sa zadivljujućom sigurnošću. NJena Karmen nije bila površno zavodljiva, već karakterno profilisana, unutrašnje motivisana i scenski dominantna. Ispunila je sve odlike ove heroine — strast, ponos, slobodarski duh i tragičnu odlučnost.
Lev Semenov, koji se premijerno predstavio u ulozi Toraadora, nastupio je sa scenskom samouverenošću i korektnom tehnikom, mada bi se u budućim izvođenjima mogla očekivati još izraženija karakterna razrada. Nikola Bijanko kao Zuniga ponudio je čvrstu i jasnu interpretaciju. Ulogu nostalgičnog Don Hozea odigrao je Aleksandr Polupanov, gradeći lik više kroz unutrašnju setu i zadržanu emociju nego kroz eksplozivnu dramsku strast, što je dalo specifičan, pomalo melanholičan ton njegovoj interpretaciji. Feodora Grujić, u ulozi Usuda, nastupila je sa tehničkom besprekornošću i scenskom stabilnošću, donoseći neophodnu simboličku težinu predstavi.
Igrački ansambli Instituta za umetničku igru, Kompanije Balet mladih i Srednje Beogradske baletske škole, pokazao je disciplinu i posvećenost, iako bi u pojedinim segmentima bilo poželjno više energetske ujednačenosti i jasnijeg dramskog fokusa.
Bolero
Savremeni balet Bolero na muziku Morisa Ravela, nastao u saradnji koreografa Ilića sa igračima. Prateći gotovo matematičku logiku Ravelove partiture, koreografija se razvijala postupno, kao talas koji se neminovno uzdiže, sa precizno gradiranom tenzijom i sve snažnijim unutrašnjim nabojem.
Upravo ta izuzetna, gotovo hirurška preciznost u odnosu na muziku predstavlja najvišu vrednost ove postavke, dok i u repetitivnim deonicama pokret zadržava strukturnu čistotu, ritmičku disciplinu i jasno prepoznatljiv autorski pečat Aleksandra Ilića.
Poznat po svojim zahtevnim i dramaturški osmišljenim svetlosnim rešenjima, koreograf je i ovoga puta svetlo tretirao kao ravnopravnog partnera pokretu. Svetlosna slika nije bila puka scenska podrška, već živi organizam koji je disao u istom ritmu sa orkestarskim pulsom, prateći Ravelov Bolero sa istom neminovnošću, preciznošću i unutrašnjim plamenom koji postepeno zahvata čitav scenski prostor.
Jedinu mušku ulogu tumačio je Ognjen Vučinić, koji je suvereno vladao scenom i nosio centralnu liniju dramaturgije.
Uz njega su se istakle Katarina Bućić, Jovana Grujić, Katarina Ilijašević i Natalija Trifunović, kao i ansambl od gotovo dvadeset igrača, čija je postepeno pojačavana energija dovela do snažnog finalnog efekta.
Ovakve večeri podsećaju da balet nije samo repertoarska obaveza, već živ organizam koji se neprestano preispituje kroz nove generacije igrača.
Najvažnije je što je Bitef održan u instituciji, kaže Jelena Medaković sekretarka za kulturu Beograda, očekuje da će Fest označiti nov početak ovog festivala, kao i da će 2026. proći uspešno što se tiče festivala
U ansamblu Baleta Narodnog pozorišta se komentariše zašto v.d. umetničkog direktora Baleta Jovica Begojev sam sebi dodeljuje koreografije i za svoj seminar koristi resurse Narodnog pozorišta. Evo šta je odgovorio
Izložba „Austrocomix: Linija i reč“ u Narodnom muzeju Pančeva predstavlja savremenu austrijsku strip scenu radovima šest umetnika
Film Boška Savkovića „Sedam dana koji su promenili vek“ , koji otkriva da je Prvi svetski rat počeo i završio se u Beogradu, nagrađen na Filmskom festivalu u Kanu
Na 69. Sajmu knjiga u Beogradu najmanje je izdavača, a najviše državnih ustanova, eparhija, manastira, nepoznatih učesnika i praznog prostora. S obzirom da je zakazan u vreme izbora, očekuje se da neće biti ni publike
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
