Osnovan je NAFFIT, prvi srpski Nacionalni festival filma i televizije. Biće na Zlatiboru, kako je rekao ministar Selaković -na „tromeđi i raskršču kultura“ , a po ideji reditelja Gage Antonijevića
Srbija od četvrtka, 19. septembra ima još jedan filmski festival, ovog puta prvi nacionalni. Zvaće se Nacionalna festival filma i televizije, i održavaće se na Zlatiboru, skraćeno NAFFIT.
Samo šest dana pre nego što je osnovan na dvodnevmom skupu na Zlatiboru, u „Službenom glasniku“ je objavljena Odluka o proglašenju filmskog festivala „Nacionalni filmski festival Zlatibor“ za festival, odnosno manifestaciju od posebnog značaja za kulturu Republike Srbije.
Dakle deluje da je dvodnevni, ne mali skup, organizovan i realizovan (sa sve plakatom) za desetak dan.
Zlatibor i Gaga Antonijević
Promovišući novi festival, ministar kulture Nikola Selaković se zahvalio reditelju Predragu Gagi Antonijeviću na ideji i inicijativi da se osnuje ovakav festival, i to baš na Zlatiboru. Reditelj Antonijević je Nišlija po rođenju, ali je od najranijeg detinjstva živeo u Užicu.
Ministar Selaković je objasnio da se „velike manifestacije ne održavaju samo u Beogradu, već i u drugim sredinama. Zlatibor je veliki turistički centar, doprinos iskorišćavanju ovdašnjih potencijala daće i NAFFIT. Nema boljeg mesta u Srbiji od Zlatiborskog okruga, za kultno i kulturno dešavanje, ovo je tromeđa i raskršće kultura. Vlada Srbije je odlukom o osnivanju festivala rešila važno a do sada nerešeno pitanje o vrednovanju dometa domaće kinematografije“.
Skup je održan u Kulturnom centru Zlatibor, a na njemu su osim ministra Selakovića i reditelja Antonijevića koji su bili i govornici, prisustvovali i članovi odbora za pripremu festivala Miroslav Lekić, Ivan Karl, Danka Milošević, Tihomir Stanić, Igor Đorđević, Miša Mogorović, Igor Stanković, Anđelka Vlaisavljević, Darko Bajić, Milorad Milinković, Vladimir Anđelković i Vladimir Vasiljević. Pozvani su i studenti da prezentuju svoje projekte, a prikazan je i film Megdan, kao najava svih budućih domaćih filmova i serija koje će se od iduće godine takmičiti na ovom festivalu.
Prve najave
Bilo je to „nulto“ izdanje NAFFIT-a. Kao znak značaja ovog festivala, ustanovljena je nagrada za životno delo, dodeljena je, kao prvom nosiocu, velikom, jedinstvenom glumcu jugoslovenske i srpske kinematografije Aleksandru Berčeku.
Da će Srbija dobiti svoj nacionalni festival, prvi je obnarodovao Ivan Karl decembra prošle godine, v.d. direktor Filmskog centra Srbije (FCS). Primetivši da u Srbiji ima mnogo festivala osim najvažnijeg, nacionalnog filmskog festivala, kakva je u Jugoslaviji bila Pula, Karl je ocenio „da smo sada na putu da će se možda desiti nacionalni festival“ koji bi na početku ili kraju leta trebalo da bude godišnji presek nacionalne kinematografije sa dodelom nagrada u svim važnim kategorijama.
Zatim je tu ideju podržao Miroslav Lekić predsednik Upravnog odbora FCS, i o tome se, barem u medijima nije govorilo sve do sad.
Filmski stvaraoci nemaju ništa protiv još jednog mesta na kome bi mogli da prikažu svoje filmove, ali ih odrednica „nacionalni“ asocira na neumetničke motive na osnovu kojih će se na NAFFIT-u vrednovati filmovi.
Recimo i da će NAFFIT biti selekcija za srpskog kandidata za nagradu Oskar.
Srpska koprodukcija Nestanak Jozefa Mengelea je, umesto na Festu, postala deo programa FAF-a. Producent Miloš Đukelić ovaj film Kirila Serebrenikova opisuje kao univerzalnu priču o zločinu iz ubeđenja, koji pravdamo višim ciljem
U Užicu je u toku 20. književni festival „Na pola puta“ koji okuplja pisce jugoslovenskih prostora. Ni Ministarstvo kulture ni Grad ne učestvuju u njegovoj realizaciji
Zaposleni Narodnog pozorišta dobili su predlog repertoara za decembar, ali im njegov sadržaj nagoveštava da ni sledećeg meseca neće biti na svojoj sceni
Po Vladimiru Đukanoviću Đuki ključni razlog zašto ljudi ne idu u pozorište je politički i ideološki stav njihovih glumaca. Prema podacima RZS, ljudi idu u pozorište, čak i više nego pre
Bijeljina planira restauraciju zapuštene nemačke Evangelističke crkve, dajući tako primer drugima u regionu kako se štiti kulturna baština i ako pripada narodu koji više tu ne živi
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
