Osnovan je NAFFIT, prvi srpski Nacionalni festival filma i televizije. Biće na Zlatiboru, kako je rekao ministar Selaković -na „tromeđi i raskršču kultura“ , a po ideji reditelja Gage Antonijevića
Srbija od četvrtka, 19. septembra ima još jedan filmski festival, ovog puta prvi nacionalni. Zvaće se Nacionalna festival filma i televizije, i održavaće se na Zlatiboru, skraćeno NAFFIT.
Samo šest dana pre nego što je osnovan na dvodnevmom skupu na Zlatiboru, u „Službenom glasniku“ je objavljena Odluka o proglašenju filmskog festivala „Nacionalni filmski festival Zlatibor“ za festival, odnosno manifestaciju od posebnog značaja za kulturu Republike Srbije.
Dakle deluje da je dvodnevni, ne mali skup, organizovan i realizovan (sa sve plakatom) za desetak dan.
Zlatibor i Gaga Antonijević
Promovišući novi festival, ministar kulture Nikola Selaković se zahvalio reditelju Predragu Gagi Antonijeviću na ideji i inicijativi da se osnuje ovakav festival, i to baš na Zlatiboru. Reditelj Antonijević je Nišlija po rođenju, ali je od najranijeg detinjstva živeo u Užicu.
Ministar Selaković je objasnio da se „velike manifestacije ne održavaju samo u Beogradu, već i u drugim sredinama. Zlatibor je veliki turistički centar, doprinos iskorišćavanju ovdašnjih potencijala daće i NAFFIT. Nema boljeg mesta u Srbiji od Zlatiborskog okruga, za kultno i kulturno dešavanje, ovo je tromeđa i raskršće kultura. Vlada Srbije je odlukom o osnivanju festivala rešila važno a do sada nerešeno pitanje o vrednovanju dometa domaće kinematografije“.
Skup je održan u Kulturnom centru Zlatibor, a na njemu su osim ministra Selakovića i reditelja Antonijevića koji su bili i govornici, prisustvovali i članovi odbora za pripremu festivala Miroslav Lekić, Ivan Karl, Danka Milošević, Tihomir Stanić, Igor Đorđević, Miša Mogorović, Igor Stanković, Anđelka Vlaisavljević, Darko Bajić, Milorad Milinković, Vladimir Anđelković i Vladimir Vasiljević. Pozvani su i studenti da prezentuju svoje projekte, a prikazan je i film Megdan, kao najava svih budućih domaćih filmova i serija koje će se od iduće godine takmičiti na ovom festivalu.
Prve najave
Bilo je to „nulto“ izdanje NAFFIT-a. Kao znak značaja ovog festivala, ustanovljena je nagrada za životno delo, dodeljena je, kao prvom nosiocu, velikom, jedinstvenom glumcu jugoslovenske i srpske kinematografije Aleksandru Berčeku.
Aleksandru Berčeku nagrada za životno delo
Da će Srbija dobiti svoj nacionalni festival, prvi je obnarodovao Ivan Karl decembra prošle godine, v.d. direktor Filmskog centra Srbije (FCS). Primetivši da u Srbiji ima mnogo festivala osim najvažnijeg, nacionalnog filmskog festivala, kakva je u Jugoslaviji bila Pula, Karl je ocenio „da smo sada na putu da će se možda desiti nacionalni festival“ koji bi na početku ili kraju leta trebalo da bude godišnji presek nacionalne kinematografije sa dodelom nagrada u svim važnim kategorijama.
Zatim je tu ideju podržao Miroslav Lekić predsednik Upravnog odbora FCS, i o tome se, barem u medijima nije govorilo sve do sad.
Filmski stvaraoci nemaju ništa protiv još jednog mesta na kome bi mogli da prikažu svoje filmove, ali ih odrednica „nacionalni“ asocira na neumetničke motive na osnovu kojih će se na NAFFIT-u vrednovati filmovi.
Recimo i da će NAFFIT biti selekcija za srpskog kandidata za nagradu Oskar.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Predstava koju je dovela direktorka Šabačkog pozorište nije predstava Teatra „Slavija“ kao što ona tvrdi. Ne zna se kojim novcem je plaćena ni koliko. Zna se samo da su ulaznice podeljene besplatno SNS kolektivima
Sa nekim našim pesnicima, jednim filozofom anarhizma i drugim prijateljima, pravili smo neke hepeninge na kojima smo na bini kuvali špagete. Na dva-tri gostovanja ovog hepeninga oterali su nas sa bine, jer je to bilo previše ludo. Bio sam ubeđen sam da će “Pankrti” trajati koliko i ti hepeninzi. Ali desilo se sledeće: kad smo svirali u Moščanskoj gimnaziji svoj prvi koncert – koji smo inače reklamirali kao “Prvi pank koncert iza Gvozdene zavese” – toliko je puno ljudi došlo da smo se iznenadili. Da su pripadnici sile reda i zakona tom prilikom svratili, ne bi ni mogli da uđu unutra, jer je u sali sve bilo skroz puno, a i da su nekako ušli, ne bi ništa razumeli
Izdavačka kuća Biblioteka XX vek organizovala je, dan pre nego što će se ovaj broj “Vremena” pojaviti na kioscima, svoj sajam knjiga u Novom Sadu i posvetila ga Teofilu Pančiću. Objavio je Teofil u XX veku šest knjiga: Urbani Bušmani 2001, Čuvari bengalske vatre 2004, Kroz klisurine 2007, Vremeplov na remontu 2010, Kritika vatrene moći 2013, svih pet s podnaslovom “Život i smrt u srpskom postkomunizmu”, te Karma koma 2007, a neposredno pred novosadski sajam pojavilo se drugo izdanje Urbanih bušmana, “ojačano” predgovorom Ivana Čolovića i indeksom imena
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!