Osnovan je NAFFIT, prvi srpski Nacionalni festival filma i televizije. Biće na Zlatiboru, kako je rekao ministar Selaković -na „tromeđi i raskršču kultura“ , a po ideji reditelja Gage Antonijevića
Srbija od četvrtka, 19. septembra ima još jedan filmski festival, ovog puta prvi nacionalni. Zvaće se Nacionalna festival filma i televizije, i održavaće se na Zlatiboru, skraćeno NAFFIT.
Samo šest dana pre nego što je osnovan na dvodnevmom skupu na Zlatiboru, u „Službenom glasniku“ je objavljena Odluka o proglašenju filmskog festivala „Nacionalni filmski festival Zlatibor“ za festival, odnosno manifestaciju od posebnog značaja za kulturu Republike Srbije.
Dakle deluje da je dvodnevni, ne mali skup, organizovan i realizovan (sa sve plakatom) za desetak dan.
Zlatibor i Gaga Antonijević
Promovišući novi festival, ministar kulture Nikola Selaković se zahvalio reditelju Predragu Gagi Antonijeviću na ideji i inicijativi da se osnuje ovakav festival, i to baš na Zlatiboru. Reditelj Antonijević je Nišlija po rođenju, ali je od najranijeg detinjstva živeo u Užicu.
Ministar Selaković je objasnio da se „velike manifestacije ne održavaju samo u Beogradu, već i u drugim sredinama. Zlatibor je veliki turistički centar, doprinos iskorišćavanju ovdašnjih potencijala daće i NAFFIT. Nema boljeg mesta u Srbiji od Zlatiborskog okruga, za kultno i kulturno dešavanje, ovo je tromeđa i raskršće kultura. Vlada Srbije je odlukom o osnivanju festivala rešila važno a do sada nerešeno pitanje o vrednovanju dometa domaće kinematografije“.
Skup je održan u Kulturnom centru Zlatibor, a na njemu su osim ministra Selakovića i reditelja Antonijevića koji su bili i govornici, prisustvovali i članovi odbora za pripremu festivala Miroslav Lekić, Ivan Karl, Danka Milošević, Tihomir Stanić, Igor Đorđević, Miša Mogorović, Igor Stanković, Anđelka Vlaisavljević, Darko Bajić, Milorad Milinković, Vladimir Anđelković i Vladimir Vasiljević. Pozvani su i studenti da prezentuju svoje projekte, a prikazan je i film Megdan, kao najava svih budućih domaćih filmova i serija koje će se od iduće godine takmičiti na ovom festivalu.
Prve najave
Bilo je to „nulto“ izdanje NAFFIT-a. Kao znak značaja ovog festivala, ustanovljena je nagrada za životno delo, dodeljena je, kao prvom nosiocu, velikom, jedinstvenom glumcu jugoslovenske i srpske kinematografije Aleksandru Berčeku.
Da će Srbija dobiti svoj nacionalni festival, prvi je obnarodovao Ivan Karl decembra prošle godine, v.d. direktor Filmskog centra Srbije (FCS). Primetivši da u Srbiji ima mnogo festivala osim najvažnijeg, nacionalnog filmskog festivala, kakva je u Jugoslaviji bila Pula, Karl je ocenio „da smo sada na putu da će se možda desiti nacionalni festival“ koji bi na početku ili kraju leta trebalo da bude godišnji presek nacionalne kinematografije sa dodelom nagrada u svim važnim kategorijama.
Zatim je tu ideju podržao Miroslav Lekić predsednik Upravnog odbora FCS, i o tome se, barem u medijima nije govorilo sve do sad.
Filmski stvaraoci nemaju ništa protiv još jednog mesta na kome bi mogli da prikažu svoje filmove, ali ih odrednica „nacionalni“ asocira na neumetničke motive na osnovu kojih će se na NAFFIT-u vrednovati filmovi.
Recimo i da će NAFFIT biti selekcija za srpskog kandidata za nagradu Oskar.
Zbog projekta Prestonica kulture, Leskovac će ove godine u svoju kulturu uložiti najviše do sad, a Ministarstvo kulture je osiguralo potpuno nova sredstva, od kojih će biti podignut i spomenik kralju Milanu
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
