Osnovan je NAFFIT, prvi srpski Nacionalni festival filma i televizije. Biće na Zlatiboru, kako je rekao ministar Selaković -na „tromeđi i raskršču kultura“ , a po ideji reditelja Gage Antonijevića
Srbija od četvrtka, 19. septembra ima još jedan filmski festival, ovog puta prvi nacionalni. Zvaće se Nacionalna festival filma i televizije, i održavaće se na Zlatiboru, skraćeno NAFFIT.
Samo šest dana pre nego što je osnovan na dvodnevmom skupu na Zlatiboru, u „Službenom glasniku“ je objavljena Odluka o proglašenju filmskog festivala „Nacionalni filmski festival Zlatibor“ za festival, odnosno manifestaciju od posebnog značaja za kulturu Republike Srbije.
Dakle deluje da je dvodnevni, ne mali skup, organizovan i realizovan (sa sve plakatom) za desetak dan.
Zlatibor i Gaga Antonijević
Promovišući novi festival, ministar kulture Nikola Selaković se zahvalio reditelju Predragu Gagi Antonijeviću na ideji i inicijativi da se osnuje ovakav festival, i to baš na Zlatiboru. Reditelj Antonijević je Nišlija po rođenju, ali je od najranijeg detinjstva živeo u Užicu.
Ministar Selaković je objasnio da se „velike manifestacije ne održavaju samo u Beogradu, već i u drugim sredinama. Zlatibor je veliki turistički centar, doprinos iskorišćavanju ovdašnjih potencijala daće i NAFFIT. Nema boljeg mesta u Srbiji od Zlatiborskog okruga, za kultno i kulturno dešavanje, ovo je tromeđa i raskršće kultura. Vlada Srbije je odlukom o osnivanju festivala rešila važno a do sada nerešeno pitanje o vrednovanju dometa domaće kinematografije“.
Skup je održan u Kulturnom centru Zlatibor, a na njemu su osim ministra Selakovića i reditelja Antonijevića koji su bili i govornici, prisustvovali i članovi odbora za pripremu festivala Miroslav Lekić, Ivan Karl, Danka Milošević, Tihomir Stanić, Igor Đorđević, Miša Mogorović, Igor Stanković, Anđelka Vlaisavljević, Darko Bajić, Milorad Milinković, Vladimir Anđelković i Vladimir Vasiljević. Pozvani su i studenti da prezentuju svoje projekte, a prikazan je i film Megdan, kao najava svih budućih domaćih filmova i serija koje će se od iduće godine takmičiti na ovom festivalu.
Prve najave
Bilo je to „nulto“ izdanje NAFFIT-a. Kao znak značaja ovog festivala, ustanovljena je nagrada za životno delo, dodeljena je, kao prvom nosiocu, velikom, jedinstvenom glumcu jugoslovenske i srpske kinematografije Aleksandru Berčeku.
Da će Srbija dobiti svoj nacionalni festival, prvi je obnarodovao Ivan Karl decembra prošle godine, v.d. direktor Filmskog centra Srbije (FCS). Primetivši da u Srbiji ima mnogo festivala osim najvažnijeg, nacionalnog filmskog festivala, kakva je u Jugoslaviji bila Pula, Karl je ocenio „da smo sada na putu da će se možda desiti nacionalni festival“ koji bi na početku ili kraju leta trebalo da bude godišnji presek nacionalne kinematografije sa dodelom nagrada u svim važnim kategorijama.
Zatim je tu ideju podržao Miroslav Lekić predsednik Upravnog odbora FCS, i o tome se, barem u medijima nije govorilo sve do sad.
Filmski stvaraoci nemaju ništa protiv još jednog mesta na kome bi mogli da prikažu svoje filmove, ali ih odrednica „nacionalni“ asocira na neumetničke motive na osnovu kojih će se na NAFFIT-u vrednovati filmovi.
Recimo i da će NAFFIT biti selekcija za srpskog kandidata za nagradu Oskar.
Dragan Jeličić, selektor Festa kaže da je program ovog festivala koji će biti u oktobru završen, dok će četiri filma tokom dvodnevnog Fest intra u februaru biti najava tog tek 53. a ne 55. Festa kao što bi trebalo da bude, da nije bilo „nedopustive pauze“ od dve i po godine
O istoj temi, o problemima savremene kinematografije, država je organizovala skup na Zlatiboru, a struka u Beogradu. Jasno je zašto nisu mogli zajedno
Posle osam dana i 43 filma iz najnovije svetske produkcije, završen je prvi Beograd film festival sa više od 20.000 gledalaca
Grad Niš je za ovu godinu odvojio rekordnih 8 odsto, država mu zida Narodni muzej i Galeriju savremene umetnosti, najavljuju se razni programi...Zašto baš sad
Uhapšeni su osumnjičeni za krađu slike „Uspenje“ Zdravka Vučinića
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
