Saopštenje potpredsednice Vlade Adrijane Mesarović kojim na sajtu SNS-a vređa reditelja Gorana Markovića izazvalo je velike kritike javnosti. Ona ga, između ostalog tereti i da se „otvoreno zalaže za ubistvo“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića
U četvrtak, 5. februara u 17.30 časova, u Muzeju devedesetih (Kneza Miloša 3) biće održana projekcija filmova „Kordon“ i „Srbija, godine nulte“, nakon koje sledi razgovor sa njihovim autorom Goranom Markovićem.
Podrazumeva se, razgovaraće se pre svega o filmovima. Ali, s obzirom da se igrani film „Kordon“ bavi demonstracijama 1996. i 1997. godine, a dokumentarni „Srbija godina nulte“ slika život običnih ljudi od početka devedesetih do pada Miloševićevog režima, treba očekivati da će se u razgovoru prirodno pojaviti i paralele sa današnjim vremenom.
Zašto baš sad
Pogotovo što je ovih dana Goran Marković, ničim konkretno izazvan, postao tema SNS-a, valjda su primetili da ga još uvek nisu dovoljno izvređali,
Naime, Služba za informisanje SNS je na stranačkom sajtu 31. januara u rubrici Saopštenja objavila tekst Adrijane Mesarović, članice Predsedništva ove stranke, potpredsednice Vlade i ministarke privrede o Goranu Markoviću.
Foto: SNSAdrijana Mesarović
Nije jasno zašto je ministarka Mesarović trošila vreme na nekog ko nije iz njenog resora, niti zašto to radi baš sad. Ali, s obzirom da se dva dana kasnije, opet nejasno čime izazvana, bavila advokatom Božom Prelevićem, deluje kao da vređanje neistomišljenika u ime stranke (piše u stranačkom glasilu) spada u njenu radnu obavezu. Kao što to takođe na istom mestu i u formi Saopštenja, rade svakodnevno Ana Brnabić, Miloš Vučević i ostali iz Predsedništva SNS.
Koga brani ministarka
Javnost je izuzetno burno reagovala zbog ministarkinih reči o Goranu Markoviću, a mediji su uz negativne komentare preneli njen tekst u kome ga naziva „bolеsnikom i čovеkom bеz nacionalnog idеntitеta“, koji „za svoju zеmlju koja mu jе dala svе kažе da mu liči na logor“ plus se „žеstoko protivio postavljanju spomеnika Stеfanu Nеmanji i najavljivao da ćе sе vеzati lancima za nacistički Savski most kako bi sačuvao to zdanjе“.
Takođe, navela je i da se Goran Marković „nеkada otvorеno zalažе za njеgovo ubistvo, a najnoviji slučaj jе još jеdan pokušaj dеhumanizacijе i dеmonizacijе prеdsеdnika Vučića, dеlеći mu dijagnozе po podkastima političkih istomišljеnika. Ako jе nеkomе odavno trеbao psihijatar to jе Goran Marković. Zašto? Pa da sе ispita odaklе tolika mržnja i optеrеćеnost Alеksandrom Vučićеm, koja jе to vrsta psihičkog porеmеćaja da vam jе svеmu kriv Vučić i da o krvi govoritе kao o vodi, da vam sе svuda pričinjavaju logori, progoni, zločini“.
Ko su lažni rodoljubi
Goran Marković je reditelj i profesor emeritus na Fakultetu dramskih umetnosti. Njegovi filmovi su ovoj zemlji doneli mnoge nagrade i ugled.
„Proglašavanje političke kritike za bolest, a neslaganje sa vlašću za izdaju, obeležje je autoritarnih režima kojima nije stalo do države, već isključivo do gole vlasti“, piše u saopštenju Asocijacije filmskih reditelja Srbije u kojem protestuju zbog napada na Gorana Markovića.
„Pokušajima da se ućutka svaki drugačiji glas, predstavnici vlasti nastoje da prikriju sopstvenu krivičnu, političku i moralnu odgovornost za stanje u kom se država nalazi. Kada vlast napada i ućutkuje umetnike, to nikada nije znak snage, već jasan dokaz nemoći i straha.“
Asocijacija reditelja na kraju konstatuje da je Goran Marković „jedan od najznačajnijih srpskih filmskih umetnika 20. i 21. veka, čiji su filmovi trajni deo kulturnog identiteta ove zemlje, a upravo oni koji su uzurpirali državu i njene institucije, ubeđeni da ih položaj vlasti oslobađa obaveze poštovanja zakona, su lažni rodoljubi i predstavljaju jedinu stvarnu opasnost po našu državu i društvo“.
Njihovo saopštenje podržali su i Udruženje filmskih producenata Srbije, Udruženje scenarista Srbije, Udruženje filmskih glumaca Srbije i Srpska asocijacija snimatelja (SAS).
Udruženje filmskih umetnika Srbije je u svom saopštenju naglasilo da je ovaj napad na Gorana Markovića deo „kampanja koje izlaze iz okvira civilizovanog dijaloga i stručne kritike“, odbacujući „svaki vid javnog pritiska koji ima za cilj da ograniči slobodu mišljenja i integritet umetničkog poziva“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Prikazano je 115 filmova iz 50 zemalja. Organizator kaže da je zadovoljan. Pa ipak, utisak je kao da su na ovom Festu bili samo Lordan Zafranović i njegov „Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)“
„Ako želimo da mladi umetnici budućnost grade u Srbiji, moramo da im obezbedimo perspektivu, a ne samo da pričamo o tome“, poručuje koreograf Aleksandar Ilić
„Kreativni centar“ je jedan od izdavača koji svoje knjige neće pokazati na Sajmu knjiga, ali će se svakako potruditi da ih pokaže čitaocima i javnosti. Naročito one nove
Među novim izdanjima kultne izdavačke kuće LOM, jedne od mnogih koje ne učestvuju na Sajmu knjiga, su i romani Hamsuna i Oksane Vasjakine koji debituju na srpskom jeziku i niz novih prevoda klasika i savremenih autora
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
