Muzej grada Beograda i Istorijski muzej Srbije očekuju prve posetioce u novim prostorima negde pred početak Ekspa. Ministar finansija Siniša Mali najavio je i muzejsku četvrt kod Beograda na vodi, kao da ona na Trgu Republike i Studentskom trgu već ne postoji
Dva muzeja u Beogradu očekuju da će Ekspo 2027. rešiti njihove decenijske probleme. Naime, i Muzej grada Beograda i Istorijski muzej Srbije očekuju da će prve posetioce u novim prostorima konačno primiti za tri godine.
Muzej grada
Početkom oktobra prošle godine počeli su građevinski radovi na rekonstrukciji zdanja u Resavskoj ulici, novom prostoru Muzeja grada Beograda., i očekuje se da će biti završeni u drugoj polovini naredne godine.
Paralelno se priprema stalna postavka koja će pokazati eksponate u hronološkom nizu od 8000 godina. Specifičnost Muzeja grada je izuzetno vredna nacionalna kolekcija slikarstva, pa se već zna da će akcenat stalne postavke biti na njoj i, podrazumeva se, na arheološkim artefaktima poput kostura mamuta.
Poslednje tri godine uveliko se radi na konzervaciji i restauraciji stotinu hiljada predmeta koji se čuvaju u depoima.
Istorijski muzej
Tender za rekonstrukciju zgrade stare Železničke stanice u kojoj će biti Istorijski muzej, otvoren je 12. jula i traje do 16. avgusta, a očekuje se da se preseljenje obavi tokom 2027. godine.
Od 6000 kvadratnih metara, oko 3000 će biti samo muzejska postavka. Zbog starosti zgrade i načina kojim je pre 140 godina izgrađena, procenjuje se da će adaptacija i uređenje objekta trajati tri godine.
Očekuje se da će koštati oko dve milijarde dinara.
Namera je da se uredi i plato iza zgrade, tamo gde su bili peroni, kako bi tu postavljena lokomotiva ispričala priča o Prvom i Drugom svetskom ratu.
Istorijski muzej ima više od 45.000 veoma vrednih predmeta. Planirano je da na stalnoj postavci, u jednom delu bude period od Starog Rima do neolita, u drugom period do 19. veka, a na spratu će biti izloženi artefakti iz 20. veka. Na novoj lokaciji će biti i Kraljev i Titov salon koji su predviđeni za tematske postavke, dok će u delu zgrade gde je nekada bio peronski prolaz biti napravljena multifunkcionalna sala koja će služiti za organizovanje raznih tematskih postavki, promocija i drugih aktivnosti.
Muzejska četvrt
Prema najavi ministra finansija Siniše Malog, Istorijski muzej će biti deo „muzejske četvrti“.
Kako je Mali najavio 18. maja na Međunarodni dan muzeja, Istorijski muzej Srbije, Dečiji muzej, Muzej grada Beograda i Muzej Nikole Tesle činiće „muzejsku četvrt“ Beograda na vodi.
Malo dalje od njih, na vrhu Resavske, biće i Muzej grada Beograda, a do 2027. godine, najavio je Mali, biće gotov i Muzej vazduhoplovstva.
Ukupno, zbog Ekspa u Beogradu će šest muzeja biti rekonstrusano ili izgrađeno, a njihovi jezgro će kako je rekao ministar Mali, biti oko Beograda na vodi. .
Međutim, Beograd oduvek već ima muzejsku četvrt. Eno je oko Trga Republike i Studentskog trga gde se nalaze Narodni muzej, Etnografski, Muzej Vuka i Dositeja, Pedagoški, i Muzej pozorišne umetnosti.
Zahvaljujući argumentima građana, korigovan je prvobitni projekat za rekonstrukciju Svetosavskog platoa. Umesto ranije predviđenog betona, biće posađeno 130 hrastovih stabala
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je 16 filmova na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Džejms Li Berk, Neonska kiša; s engleskog preveo Milo Pitaki; Veseli četvrtak, Beograd, 2026.
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
