Srpska koprodukcija Nestanak Jozefa Mengelea je, umesto na Festu, postala deo programa FAF-a. Producent Miloš Đukelić ovaj film Kirila Serebrenikova opisuje kao univerzalnu priču o zločinu iz ubeđenja, koji pravdamo višim ciljem
Na Glavnom programu Festivala autorskog filma – FAF večeras 26. novembra je srpska premijera filma Nestanak Jozefa Mengelea ruskog reditelja Kirila Serebrenikova, čiji je koproducent Miloš Đukelić odnosno „Red production“ iz Beograda. Film je nastao po istoimenoj knjizi Olivijea Geza, a priča o poslednjim godinama ozloglašenog nacističkog doktora koje je proveo u bekstvu od Paragvaja do brazilskih šuma.
Prošle godine je na FAF-u prikazan film Kirila Serebrenikova Limonov, balada nakon što je bio deo Glavnog programa u Kanu. I Nestanak Jozefa Mengelea dolazi u Beograd nakon Kanskog festivala i niza drugih festivala. Slučaj je hteo da to bude baš u jeku aktuelnosti priče o NIS-u i Rusiji.
Film o posledicama zabluda
Miloš Đukelić kaže za „Vreme“ da je „za dobar film uvek dobro vreme. Možda je još zanimljivije sada imati uvid u umetnički doživljaj sveta od nekog poreklom iz Rusije. Ovaj film naravno da nema veze sa NIS-om i Gazpromom ali svakako ima sa nama kao ljudima u vremenu turbulencije“.
Objašnjava da film „iako se bavi vremenom za vreme i posle Drugog svetskog rata, govori o univerzalnoj priči o posledicama zabluda, površnosti ekstremizma i nedostatka empatije. O zločinu iz ubeđenja kome je čovek sklon ma koliko bio obrazovan, o gubljenju sebe kada postanemo zločinci makar ostali naizgled živi, da bekstva od sebe nema makar pobegli od ruke pravde. Zločin ubija i zločinca i žrtvu. U današnjem trenutku kada je antisemitizam opet prisutan, u vremenu ostrašćenosti gde zaboravljamo na empatiju i kada smo skloni da zločine pravdamo višim ciljem, ovo je pravo vreme za ovaj film“.
„Ovaj film govori koliko je nemoguće živeti bez ljubavi a sa mržnjom. Uznemirujuće i preispitujuće delo ali svakako korisno i umetnički vredno. Zato, vratimo se svi zajedno suštinskim ljudskim vrednostima dok još to možemo“, kaže Miloš Đukelić.
Kiril Serebrenikov, koji je i pozorišni i filmski reditelj, pre dve godine je u Beogradu režirao predstavu Obična priča, kao prvu predstavu svog “Gogolj Centra” nakon što je zatvoren u Moskvi. Tu negde i počinje profesionalna saradnja između njega i Miloša Đukelića.
O Kirilu Serebrenikovu kaže da je „vrlo specifičan reditelj koji sada živi u Nemačkoj u svojevrsnom, dobrovoljnom ili ne, izgnanstvu iz otadžbine nakon što je bio uhapšen pa u kućnom pritvoru u Moskvi oko 2017. godine. On svako jeste ruski reditelj koji voli svoju zemlju porekla i bitan je autor kojim se Rusi ponose. I on se toga ne odriče. Kao i mnogi iz bivšeg Sovjetskog Saveza, osim ruskog on nosi i nasleđe i kulturne korene od oca ruskog Jevrejina i majke Ukrajinke. Njegov deda je bio reditelj i scenarista koji je radio u Moldaviji i ima odlikovanje uvaženog kulturnog radnika Moldavske sovjetske socijalističke republike. Kiril je sada takođe i nemački reditelj koji je upravo snimio i film na francuskom“.
Umesto na FEST-u film je na FAF-u
Nestanak Jozefa Mengelea je bio uvršten u program koji je Miša Mogorović, selektor ovogodišnjeg Festa, predstavio Odboru tog festivala a ovaj ga usvojio. Miloš Đukelić je jedan od članova Odbora Festa.
„Kako Festa neće biti ove godine, ispravna je odluka da film bude deo glavnog programa FAF-a. Za Fest sam već dogovorio dolazak autora i glumaca ali …“
Đukelić smatra da je „velika šteta što ove godine neće biti Festa“.
„Osećam se loše zbog toga. Meni je i lično ostalo traumatično iskustvo kada Festa nije bilo ‘93. i ‘94. godine zbog sankcija. Ipak, želim da verujem da je ova preskočena godina sticaj raznih loših okolnosti i brine me da nije predskazanje da dolaze devedesete. Nadam se da nije i da moja deca neće imati priliku da žive devedesete. Inače, deluje mi da svi vole Fest i shvataju da ga moramo sačuvati i očuvati.“
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
