
Beograd
Počinju dvomesečni „Dani porodice“, ne zna se koliko koštaju
Beogradski „Dani porodice“ počinju u nedelju Beogradskim maratonom. Tokom dva meseca, biće koncerata, štandova, i razne ulične zabave po ne zna se kojoj ceni
(1959–2002)
Bilo je to krajem sedamdesetih, okupljali smo se u holu SKC-a, pili čaj i slušali klasiku. Svima je zastajao dah kad bi direktno iz tadašnje Osme gimnazije stizale njih dve, lepe kao anđeli, jedna plava, Ana, druga crna, Margita. Visoka, mršava, dugih trepavica s neodoljivim osmehom i ogromnom životnom radošću. Nikada nismo saznali da li je grafit u Njegoševoj ulici „Margita je dečak“ bio posvećen njoj. Nije ni bilo važno. Svirala je klavir, svi su očekivali veliku pijanističku karijeru, ali ona je bila svoja – upisala je arhitekturu, dobijala nagrade još kao student, dok je bila velika nagrada u Japanu.
Prvi maj 1981. godine, meni prazna gajba, moja bratija Gile, Čavke, Ljuba i još neki gotovo da su se preselili. Odlaze na Ušće, raspremam stan jer matorci uskoro stižu, predveče po nekoj kišici stiže s njima i Magi. Izljubimo se na vratima, pomalo zapanjena šta će ona s njima, pripadala je nekom drugom gradskom svetu. Kroz osmeh je rekla da su se sreli dok je ona šetala Ušćem i to je bilo to. Od tada je Magi bila na svim probama Orgazma i sviruckala s Ljubom, tu je upoznala Milana Mladenovića, ukapirali su se odmah i ona je na zaprepašćenje gotovo svih odustala od arhitekture i svim srcem se predala rokenrolu. Tu je našla sebe, mogla je da prenese sve što je duboko osećala u muziku, to je bilo više nego dobro. EKV je sa Magi dobio nešto novo i polako ali sigurno stekao mesto jednog od najvažnijih bendova osamdesetih.
Buran život, svirke, probe, snimanja, putovanja i sve ono što ide uz takav život opčinili su Margitu. Uvek vesela, nasmejana, puna energije i pozitivnog duha plenila je okolinu. Postala je prava heroina domaće scene. Magi je bilo teško poznavati, uvek se nešto duboko krilo u njoj, nije se plašila smrti, volela je život i bila joj je potrebna ljubav. A smrt je sve više okružavala. Prvo majka, onda Vd (prvi bubnjar EKV i Šarla akrobate), najteži je bio odlazak Milana Mladenovića (EKV), Čavketa („Električni orgazam“), oca, Bojan Pečara (basiste EKV) i još toliko mnogo njih.
Magi je ostala sama. Hrabro se držala, bila je optimista i verovala je da kroz muziku svi oni i dalje žive. Život je bio surov. Nestala je i Magi. Otišla je tiho. Sigurna sam da je njen osmeh na njenom licu i da će trajati. Od kada su otišli njeni najbliži kao da je znala da je i za nju ostalo Samo par godina… Hvala ti Magi za mladost koju si nam ulepšala, za svu muziku i sve nežne reči koje si umela da uputiš kada nam je bilo teško. Jednostavno, divno je što si postojala, teško je što si otišla. Ostaje mi samo da kažem Kad krenem ka…
Beogradski „Dani porodice“ počinju u nedelju Beogradskim maratonom. Tokom dva meseca, biće koncerata, štandova, i razne ulične zabave po ne zna se kojoj ceni
Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović nije otvoren ni sad, povodom 110 godina od slikarkine smrti, kao što nije ni 2023, povodom 150 godina od njenog rođenja
Siniša Mazalica član Orkestra SNP-a izveo je koncert na biciklu s namerom da prikupi novac za studente bicikliste koji su na putu ka Strazburu
Sinoć su glumci Šabačkog pozorišta održali jednočasovni štrajk u prisustvu publike, uprkos nastojanju novoizabrane direktorke da ga spreči
Vest da će zgrada Udruženja književnika u Francuskoj 7 biti rekonstruisana, iako je nisu dobili od Ministarstva kulture, pisci smatraju kao pobedu dvadesetogodišnjih nastojanja da im se krov i zidovi ne uruše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve