Inostrani autori i nova izdanja beogradskog izdavača Clio pod geslom „Manje je više“ koje otkriva i domet njegovih knjiga, ali i način kojim se opstaje u datim okolnostima srpskog izdavaštva
Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio kaže za „Vreme“ da je Sajam knjiga, prilikom najavljivanja ovogodišnjih programa, naveo samo tri inostrana gosta pa se „stekao utisak da ove godine osim Tonija Parsonsa niko nije došao. Međutim, to nikako nije tačno. Svakog dana su na mnogim štandovima gostovali inostrani autori čije su knjige objavljene ove godine.“
Clio je, osim Ognjena Pribićevića i njegove studije Drugačiji svet, predstavio i svoja dva inostrana autora grčkog pisca Dimitrosa Sotakisa autora romana Bez daha i Priča o supermarketu, i italijanskog autora Đankarla Karofilja, autora romana Tri sata ujutro.
Hamović kaže da Clio poslednjih nekoliko godina između dva Sajma objavi 25 knjiga. Evo nekoliko novih naslova:
Drugačiji svet Ognjena Pribićevića, studija koja je bila u užem izboru za ovogodišnju sajamsku nagradu za doprinos u oblasti nauke, analizira tri nivoa krize: međunarodni poredak, institucije i ljudski kapital, i nameću pitanje šta možemo da učinimo da izbegnemo sve dublje i dublje krize.
Manje je više Džejsona Hikela, knjiga čiji je naslov ovogodišnjeg Cliovog nstupa na Sajmu, je prijemčivo i ubedljivo nudi ideju ekonomije koja može vratiti ljudima osećaj povezanosti sa svetom. Uzimajući manje, možemo postati nešto više. To je globalno najčitanija knjiga na temu odrasta, kritike rasta proizvodnje, dohotka…
Roman Lažljivica i grad Ajelet Gundar-Gošen, koji je s hebrejskog prevela Dušica Stojanović Čvorić, otvara niz pitanja o laži. Šta su sve ljudi u stanju da izgovore u potrazi za slavom, prihvatanjem i naklonošću svoje zajednice? Da li smo spremni da bez dokaza poverujemo u one priče koje nas instinktivno privlače? Da li status žrtve danas donosi privilegije kao nekad status heroja?
Knjiga Zorana Paunovića Bob Dilan – Poetika odmetništva je svojevrstan vodič kroz život, karijeru i opus ličnosti ovog savremenog Homera, koji je sredinom januara 1961, došao u Njujork kao putujući gitarista i pevač.
Monografija Balkanski rasplet Mihajla Vojvodića posvećena je spoljnopolitičkim aspektima politike Srbije od Aneksione krize pa do Prvog svetskog rata. Krize u međunarodnim odnosima krajem 19. i početkom 20. veka neumitno su vodile ka Velikom ratu.
Identitetske politike – Gde smo skrenuli, studija Dejvida Pilgrima daje objektivne prigovore snažnim društveno-konstruktivističkim argumentima unutar društvenih nauka u odnosu na rod, seksualnost i navodnu moralnu paniku, što će zanimati sve one koji se interesuju za reforme savremene politike.
Psihologija prijateljstva koju su priredili Mahzad Hojat i En Mojer, pruža detaljan pregled teorije i istraživanja o jednom od najosnovnijih i najvažnijih oblika bliskih odnosa. Šesnaest poglavlja ove knjige bavi se i korisnim i štetnim aspektima prijateljstva.
Nova psihologija liderstva Aleksandera Haslama, Stivena Rikera i Majkla Pretoua, napisana pristupačnim i zanimljivim stilom, istražuje niz centralnih teorijskih i praktičnih pitanja, uključujući prirodu grupnog identiteta, osnovu autoriteta i legitimiteta, dinamiku pravde i pravednosti, odrednice sledbeništva i harizme, praksu i politiku liderstva.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
