Inostrani autori i nova izdanja beogradskog izdavača Clio pod geslom „Manje je više“ koje otkriva i domet njegovih knjiga, ali i način kojim se opstaje u datim okolnostima srpskog izdavaštva
Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio kaže za „Vreme“ da je Sajam knjiga, prilikom najavljivanja ovogodišnjih programa, naveo samo tri inostrana gosta pa se „stekao utisak da ove godine osim Tonija Parsonsa niko nije došao. Međutim, to nikako nije tačno. Svakog dana su na mnogim štandovima gostovali inostrani autori čije su knjige objavljene ove godine.“
Clio je, osim Ognjena Pribićevića i njegove studije Drugačiji svet, predstavio i svoja dva inostrana autora grčkog pisca Dimitrosa Sotakisa autora romana Bez daha i Priča o supermarketu, i italijanskog autora Đankarla Karofilja, autora romana Tri sata ujutro.
Hamović kaže da Clio poslednjih nekoliko godina između dva Sajma objavi 25 knjiga. Evo nekoliko novih naslova:
Drugačiji svet Ognjena Pribićevića, studija koja je bila u užem izboru za ovogodišnju sajamsku nagradu za doprinos u oblasti nauke, analizira tri nivoa krize: međunarodni poredak, institucije i ljudski kapital, i nameću pitanje šta možemo da učinimo da izbegnemo sve dublje i dublje krize.
Manje je više Džejsona Hikela, knjiga čiji je naslov ovogodišnjeg Cliovog nstupa na Sajmu, je prijemčivo i ubedljivo nudi ideju ekonomije koja može vratiti ljudima osećaj povezanosti sa svetom. Uzimajući manje, možemo postati nešto više. To je globalno najčitanija knjiga na temu odrasta, kritike rasta proizvodnje, dohotka…
Roman Lažljivica i grad Ajelet Gundar-Gošen, koji je s hebrejskog prevela Dušica Stojanović Čvorić, otvara niz pitanja o laži. Šta su sve ljudi u stanju da izgovore u potrazi za slavom, prihvatanjem i naklonošću svoje zajednice? Da li smo spremni da bez dokaza poverujemo u one priče koje nas instinktivno privlače? Da li status žrtve danas donosi privilegije kao nekad status heroja?
Knjiga Zorana Paunovića Bob Dilan – Poetika odmetništva je svojevrstan vodič kroz život, karijeru i opus ličnosti ovog savremenog Homera, koji je sredinom januara 1961, došao u Njujork kao putujući gitarista i pevač.
Monografija Balkanski rasplet Mihajla Vojvodića posvećena je spoljnopolitičkim aspektima politike Srbije od Aneksione krize pa do Prvog svetskog rata. Krize u međunarodnim odnosima krajem 19. i početkom 20. veka neumitno su vodile ka Velikom ratu.
Identitetske politike – Gde smo skrenuli, studija Dejvida Pilgrima daje objektivne prigovore snažnim društveno-konstruktivističkim argumentima unutar društvenih nauka u odnosu na rod, seksualnost i navodnu moralnu paniku, što će zanimati sve one koji se interesuju za reforme savremene politike.
Psihologija prijateljstva koju su priredili Mahzad Hojat i En Mojer, pruža detaljan pregled teorije i istraživanja o jednom od najosnovnijih i najvažnijih oblika bliskih odnosa. Šesnaest poglavlja ove knjige bavi se i korisnim i štetnim aspektima prijateljstva.
Nova psihologija liderstva Aleksandera Haslama, Stivena Rikera i Majkla Pretoua, napisana pristupačnim i zanimljivim stilom, istražuje niz centralnih teorijskih i praktičnih pitanja, uključujući prirodu grupnog identiteta, osnovu autoriteta i legitimiteta, dinamiku pravde i pravednosti, odrednice sledbeništva i harizme, praksu i politiku liderstva.
Narodno pozorište nije ni prvo ni jedino sa čije scene se publika poziva da podrži neki stav glumaca, kaže Pavle Jerinić koji je pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, a što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Kada je već odlučeno da se nastavak snimi, moglo je to i malo elegantnije da se uradi
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
