Inostrani autori i nova izdanja beogradskog izdavača Clio pod geslom „Manje je više“ koje otkriva i domet njegovih knjiga, ali i način kojim se opstaje u datim okolnostima srpskog izdavaštva
Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio kaže za „Vreme“ da je Sajam knjiga, prilikom najavljivanja ovogodišnjih programa, naveo samo tri inostrana gosta pa se „stekao utisak da ove godine osim Tonija Parsonsa niko nije došao. Međutim, to nikako nije tačno. Svakog dana su na mnogim štandovima gostovali inostrani autori čije su knjige objavljene ove godine.“
Clio je, osim Ognjena Pribićevića i njegove studije Drugačiji svet, predstavio i svoja dva inostrana autora grčkog pisca Dimitrosa Sotakisa autora romana Bez daha i Priča o supermarketu, i italijanskog autora Đankarla Karofilja, autora romana Tri sata ujutro.
Hamović kaže da Clio poslednjih nekoliko godina između dva Sajma objavi 25 knjiga. Evo nekoliko novih naslova:
Drugačiji svet Ognjena Pribićevića, studija koja je bila u užem izboru za ovogodišnju sajamsku nagradu za doprinos u oblasti nauke, analizira tri nivoa krize: međunarodni poredak, institucije i ljudski kapital, i nameću pitanje šta možemo da učinimo da izbegnemo sve dublje i dublje krize.
Manje je više Džejsona Hikela, knjiga čiji je naslov ovogodišnjeg Cliovog nstupa na Sajmu, je prijemčivo i ubedljivo nudi ideju ekonomije koja može vratiti ljudima osećaj povezanosti sa svetom. Uzimajući manje, možemo postati nešto više. To je globalno najčitanija knjiga na temu odrasta, kritike rasta proizvodnje, dohotka…
Roman Lažljivica i grad Ajelet Gundar-Gošen, koji je s hebrejskog prevela Dušica Stojanović Čvorić, otvara niz pitanja o laži. Šta su sve ljudi u stanju da izgovore u potrazi za slavom, prihvatanjem i naklonošću svoje zajednice? Da li smo spremni da bez dokaza poverujemo u one priče koje nas instinktivno privlače? Da li status žrtve danas donosi privilegije kao nekad status heroja?
Knjiga Zorana Paunovića Bob Dilan – Poetika odmetništva je svojevrstan vodič kroz život, karijeru i opus ličnosti ovog savremenog Homera, koji je sredinom januara 1961, došao u Njujork kao putujući gitarista i pevač.
Monografija Balkanski rasplet Mihajla Vojvodića posvećena je spoljnopolitičkim aspektima politike Srbije od Aneksione krize pa do Prvog svetskog rata. Krize u međunarodnim odnosima krajem 19. i početkom 20. veka neumitno su vodile ka Velikom ratu.
Identitetske politike – Gde smo skrenuli, studija Dejvida Pilgrima daje objektivne prigovore snažnim društveno-konstruktivističkim argumentima unutar društvenih nauka u odnosu na rod, seksualnost i navodnu moralnu paniku, što će zanimati sve one koji se interesuju za reforme savremene politike.
Psihologija prijateljstva koju su priredili Mahzad Hojat i En Mojer, pruža detaljan pregled teorije i istraživanja o jednom od najosnovnijih i najvažnijih oblika bliskih odnosa. Šesnaest poglavlja ove knjige bavi se i korisnim i štetnim aspektima prijateljstva.
Nova psihologija liderstva Aleksandera Haslama, Stivena Rikera i Majkla Pretoua, napisana pristupačnim i zanimljivim stilom, istražuje niz centralnih teorijskih i praktičnih pitanja, uključujući prirodu grupnog identiteta, osnovu autoriteta i legitimiteta, dinamiku pravde i pravednosti, odrednice sledbeništva i harizme, praksu i politiku liderstva.
Zašto u Hrvatskoj snimaju filmove poput „Svadbe“ a u Srbiji filmove poput „Dare“, i zašto publika u obe države više voli „Svadbu“. Za deset dana videlo ga je blizu 380.000 gledalaca
Prva ovogodišnja premijera „Puls teatra“ iz Lazarevca „Ale i bauci“ predstavlja slovenska mitska bića kao ugrožena, a ne bića kojima se zastrašuju deca
„Sinjajevinu smo doneli u Ameriku”, rekla je protagonistkinja dokumentarnog filma „Planina“ koji je upravo pobedio na Sandens festivalu
Koncertno izvođenje opere za decu „Deca Bestragije“ Lazara Đorđevića, koja priča o zajedništvu, predstavlja mlade autore i izvođače, i dokazuje da je opera živa i savremena muzička forma
Na Beograd film festivalu su i Sodebergovi „Kristoferi“, kao film iznenađenja. „Uživajte u magiji dok je još ima“, poruka je publici na otvaranju ovog prvog beogradskog filmskog festivala
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
