Inostrani autori i nova izdanja beogradskog izdavača Clio pod geslom „Manje je više“ koje otkriva i domet njegovih knjiga, ali i način kojim se opstaje u datim okolnostima srpskog izdavaštva
Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio kaže za „Vreme“ da je Sajam knjiga, prilikom najavljivanja ovogodišnjih programa, naveo samo tri inostrana gosta pa se „stekao utisak da ove godine osim Tonija Parsonsa niko nije došao. Međutim, to nikako nije tačno. Svakog dana su na mnogim štandovima gostovali inostrani autori čije su knjige objavljene ove godine.“
Clio je, osim Ognjena Pribićevića i njegove studije Drugačiji svet, predstavio i svoja dva inostrana autora grčkog pisca Dimitrosa Sotakisa autora romana Bez daha i Priča o supermarketu, i italijanskog autora Đankarla Karofilja, autora romana Tri sata ujutro.
Đankarlo Karofiljo na štandu Clia
Hamović kaže da Clio poslednjih nekoliko godina između dva Sajma objavi 25 knjiga. Evo nekoliko novih naslova:
Drugačiji svet Ognjena Pribićevića, studija koja je bila u užem izboru za ovogodišnju sajamsku nagradu za doprinos u oblasti nauke, analizira tri nivoa krize: međunarodni poredak, institucije i ljudski kapital, i nameću pitanje šta možemo da učinimo da izbegnemo sve dublje i dublje krize.
Manje je više Džejsona Hikela, knjiga čiji je naslov ovogodišnjeg Cliovog nstupa na Sajmu, je prijemčivo i ubedljivo nudi ideju ekonomije koja može vratiti ljudima osećaj povezanosti sa svetom. Uzimajući manje, možemo postati nešto više. To je globalno najčitanija knjiga na temu odrasta, kritike rasta proizvodnje, dohotka…
Roman Lažljivica i grad Ajelet Gundar-Gošen, koji je s hebrejskog prevela Dušica Stojanović Čvorić, otvara niz pitanja o laži. Šta su sve ljudi u stanju da izgovore u potrazi za slavom, prihvatanjem i naklonošću svoje zajednice? Da li smo spremni da bez dokaza poverujemo u one priče koje nas instinktivno privlače? Da li status žrtve danas donosi privilegije kao nekad status heroja?
Knjiga Zorana Paunovića Bob Dilan – Poetika odmetništva je svojevrstan vodič kroz život, karijeru i opus ličnosti ovog savremenog Homera, koji je sredinom januara 1961, došao u Njujork kao putujući gitarista i pevač.
Monografija Balkanski rasplet Mihajla Vojvodića posvećena je spoljnopolitičkim aspektima politike Srbije od Aneksione krize pa do Prvog svetskog rata. Krize u međunarodnim odnosima krajem 19. i početkom 20. veka neumitno su vodile ka Velikom ratu.
Identitetske politike – Gde smo skrenuli, studija Dejvida Pilgrima daje objektivne prigovore snažnim društveno-konstruktivističkim argumentima unutar društvenih nauka u odnosu na rod, seksualnost i navodnu moralnu paniku, što će zanimati sve one koji se interesuju za reforme savremene politike.
Psihologija prijateljstva koju su priredili Mahzad Hojat i En Mojer, pruža detaljan pregled teorije i istraživanja o jednom od najosnovnijih i najvažnijih oblika bliskih odnosa. Šesnaest poglavlja ove knjige bavi se i korisnim i štetnim aspektima prijateljstva.
Nova psihologija liderstva Aleksandera Haslama, Stivena Rikera i Majkla Pretoua, napisana pristupačnim i zanimljivim stilom, istražuje niz centralnih teorijskih i praktičnih pitanja, uključujući prirodu grupnog identiteta, osnovu autoriteta i legitimiteta, dinamiku pravde i pravednosti, odrednice sledbeništva i harizme, praksu i politiku liderstva.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Mediji su puni hvale za srpski film „Karmadona“ čija je svetska premijera upravo održana na festivalu u Torontu, opisuju ga kao direktan sud stvarnosti bez kompromisa
Ako se složi Skupština Grada, Fest će biti održan od 21. do 28. decembra. Bio bi to jedini način da se zaboravi na sve ono što koči realizaciju ovogodišnjeg izdanja
Netačna je teza izneta ovih dana da nema preciznog uvida u stanje hala Beogradskog sajma, te da je procena troškova njihovog privođenja novoj nameni zbog toga neizvesna, kaže profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Dušan Najdanović
Ove godine najposećeniji dan Sajma knjiga pada 1. novembra, na godišnjicu smrtonosnog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Da li je, praveći raspored jesenjih manifestacija, uprava Beogradskog sajma zaboravila na to
Narodno pozorište demantuje da je iz teksta kojim objavljuje vest o nagradama na festivalu „Purgatorije“ u Tivtu izostavilo fotografiju glumice Vanju Milačić
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Nije nelogično da se malo pribojavaš tuđih navijača kada odeš na utakmicu, pa i reprezentacije. Ali da strepiš da će te tvoji prebiti - to samo u Srbiji postoji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
