Lito vilovito

Tema mnogih tv-emisija ovih dana je – letovanje. Nude nam se turistički aranžmani, saznajemo gde će se odmarati poznati, a statistika kaže kako će ove godine agencije napraviti rekordnu prodaju, dakle – većina će negde otputovati. Pitanje glasi – gde?

Pre nekoliko godina, kada sam dobio kablovsku, danima sam gledao Travel kanal gde se po ceo dan putuje po svetu. Autori su se uvek trudili da putovanje ima neku svrhu (odmor, avantura, učenje, itd.), da autor emisije bude zanimljiv tv-lik (manekenka, glumac, lokalni tupadžija, humanitarni radnik) i da sve to bude lepo snimljeno. Kratko rečeno, imali smo odgovore na pitanja – gde, ko, kako i zašto putuje. Ako tako postavite stvari, možete dobiti bezbroj kombinacija u kojima npr. belog glumca pošaljete da biciklom krstari po Africi u humanitarnoj misiji, ili manekenku na Island da se golišava kupa u gejzirima dok je oko nje pejzaž pod snegom – da bi ostala lepa. Granice zaista nema.

Naša televizija ima putopisnu tradiciju jer je, verovali ili ne, SFRJ bila zemlja gde se mnogo putovalo i putovanje se promovisalo. Setimo se samo serijala Karavan (po Jugoslaviji) ali i priloga Željka Malnara iz prašuma Amazona. Naš pasoš je bio savršeno sredstvo za put po istoku i zapadu, po blokovima i nesvrstanima. Možemo čak reći da je putopisni žanr delimično začeo Tito svojim filmskim reportažama sa turneja po Africi i Aziji.

Današnja tv-ponuda je sasvim drugačije prirode. Emisije o turizmu uglavnom su pod snažnim uticajem sponzora, pa se ova činjenica ogleda i na sadržaju. Emisija „SAT“ na RTS-u ovaj komercijalni pritisak rešila je tako što je proširila delokrug interesovanja na saobraćaj/ automobilizam i turizam. Turizam je dakle igrom slučaja treći. Ipak pred letovanje „SAT“ se uvek istakne raportima i preporukama o tome kako automobilom doći do Grčke ili Crne Gore. Meni su lično najdraži apeli familije Alvirović upućeni nadležnima da skrenu pažnju na udarne rupe, ruine od toaleta uz naše puteve, ili predlozi gde se i pošto može nekaj pojesti i popiti.

Drugi biser žanra je „Svet na dlanu„, koji godinama uređuje i vodi čovek sa tropskim šeširom, naš tv–pustolov Slobodan Mičić. On vodi jednu od najvećih ovdašnjih agencija, Kon Tiki Travel, i fascinira me sa koliko energije nastavlja svoja putovanja. Mora se priznati da je, sudeći po televiziji, on Srbin sa najvećom kilometražom, svojevrsni Marko Polo naše prilično zatvorene sredine. Takođe možemo steći utisak da mladi nit’ putuju, nit’ neko pravi putopisne emisije prilagođene njihovim interesovanjima.

Moglo bi se reći da sa ova dva gospodina u zlatnim godinama praktično prestaje naša ponuda emisija o putovanjima. Žanr se razvijao u pravcu povećanja komercijalnog faktora na uštrb smisla. Tako na Studiju B imamo polusatni niz destinacija gde agenti prodaje nude aranžmane koristeći srpski turistički parajezik. Evo primera – znači Grčka, znači nešto ekstra, ol inkluziv – fenomenalna prilika da odsednete u hotelu koji pruža sve uslove za vrhunski odmor, nešto novo, nešto povoljno. Moram reći da je broj mesta ograničen pa vas molim da što pre izvršite vaše rezervacije. Smeštaj je na bazi polupansiona, a cena aranžmana obuhvata fakultativne izlete, znači po okolini. Ukoliko želite da saznate više o ovoj temi, uzmite u lokalnoj turističkoj agenciji brošure i planove putovanja. Kad je skup svatova, koliko traje šoping, kakve su preporuke gde i šta kupovati, osvrti na lokalne običaje i znamenitosti kao i načini plaćanja. Posle toga – poznata ličnost iznosi svoja iskustva sa letovanja, gde sam jeo/jela, kakva je bila plaža i šta sam kupio/kupila. Tako izgledaju i reklamni blokovi u kojima nas maskote obaveštavaju da je krajnje vreme da nekuda putujemo. Uz to je upadljiv bojkot sezone u Crnoj Gori, uz vesti o kolonama na granici gde se naplaćuje ekološka taksa i zadire u najdublju intimu domaćeg turiste – u zalihe hrane koje se nose na letovanje. Zato se češće vidi reklama za Bugarsku nego za Montenegro. Među narodnjacima ipak postoji bratska veza između dva oka, jer je u toku sezonska migracija Granda ka crnogorskom primorju. Ipak je BU2 sinonim provoda gde se pevaju tezge dok ostatak porodice uživa na moru. Mislim i Madona je u tom fazonu, samo ona čeka da cijene panu u postsezoni. Mislim, da je vrhunac bahatosti na našoj estradi kad odeš na more i nećeš da pevaš! To ovde znači da si stvarno velika/veliki, na primer ko Buba Miranović.

Kada si najveći – onda se kao i sve najbolje furaš JAT-om, koji je usred turističke sezone povećao takse i do pet puta. Nije čudo što im je onda Keba halucinirao tokom leta za Beč, kada je samo snagom sopstvene volje uspeo da ostvari kontakt sa vanzemaljcima i sačuva avion u vazduhu. Dolazim u miru – govorio je Keba, Idemo na Mars – reče Đogani!