Kao u romanima Agate Kristi, TV program poslednjih nedelja – počinje ubistvom. Svake nedelje ono je sve gnusnije, egzotičnije i sa više mističnih detalja. U Novim Banovcima, mestu koje je na mapi Srbije bilo poznato samo kao naselje pored Starih Banovaca, otkriveno je dvostruko ritualno ubistvo, čiji je verovatni izvršilac poremećena osoba. Jedino po čemu sam znao ovo mirno i lepo mesto bila je klinika seksologa Save Bojovića, odnosno rodno mesto VEP-a. No, zar Šerlok Holms još pre dva veka nije Votsonu objašnjavao, dok su gledali slikovite prizore ruralne Britanije, kako on umesto lepog krajolika i usamljenih imanja vidi samo puste krajeve koji pružaju priliku za zločin.
Televizije su bile ovoga puta obazrive, ali po lupanju se istakao ministar resorni koji je umirivao narod svojim telefonskim razmišljanjima o satanizmu, sektama i borbi policije koja će biti „podignuta na strategijski nivo“. Šta znači ta glupost – ima li čoveka, žene, sektaša, sataniste, Harija Potera, slučajnog prolaznika, premijera koji može to da mi rastumači. Je l’ će neko da sastavi elaborat na čijim koricama će da piše – Strategija Vlade Srbije za obračun sa sektama! Nešto kao „bela knjiga“ (o mafiji) – ovo bi bila cenim „crna knjiga“ (sa obrnutim pentagramom na omotu). Je l’ će murija da zapošljava egzorciste, il će da spaljuju veštice, subotare, jehovine svedoke, one što medititaju – jednom rečju, sve one što se ne krste s tri prsta.
Eto vladika koji se bori za spasenje svoje pastve u Crnoj Gori – preosvešteni Filaret – on bi mogo to oko sekti. Veliki inkvizitor sa šmajserom. Njemu je trenutno glavna sila mraka crnogorska vlada. Mene lično fascinira kampovanje pod šatorom, suncobran Nikšićko pivo i mešanje crkve i politike.
Takođe je u medijsku upotrebu ušao izraz – apsolutni post. Ako reditelj Srdan Golubović bude odlučio da napravi nastavak svog hita Apsolutnih sto, ja nemam bolji naziv.
Al’ zato je počela školska godina – pa je to uz izvlačenje ispitnih kombinacija za kvalifikacione ispite iz kinder jaja, obavezan zadatak za ministra obrazovanja. Skockao se dakle i drugi ministar (igrom slučaja iz iste stranke) – pa stazama prosvetitelja Vukse – u školsko dvorište. Sećate se, Vuksanović je voleo da priča o učiteljici, malo je imao čovek fiksaciju, što je nekako normalno – prva žena posle keve. Međutim, novi ministar nije pao u zamku Prvog školskog dana – održ’o čovek govor deci u dvorištu! Poželeo im uspešan početak u ime Vlade Srbije i Ministarstva (ne i lično ime) i preporučio im da maksimalno iskoriste uslove koje im „obezbeđuje država“. Znate onaj arsenal – kad ćale, da izvinete, kenja „dok si pod mojim krovom“, „ja sam te napravio, ja ću da te…“ „dok moj leba jedete“… „kad budeš sam stico svoj dinar…“ Uzmite deco sve što vam država pruža!!! (danas si cvet sutra biračko telo).
Oduševio me način na koji je Javni servis evropske Srbije u nedelju ujutro prikazao poskupljenja životnih namirnica u Srbiji. Pošaljete reportera da zaređa po samoposlugama, pa snimiš šefice i kasirke koje kažu: nismo čule, nešto ima, al’ još nije stigla nova cena za ulje. Inače, u nedelju je bila nestašica mleka – mlekulje presušile, al’ vratilo im se mleko u ponedeljak sa novom cenom. Mleko, ulje, leba, a onda poenta – nasmešena reporterka nam objasni kako nije sve tako crno, jer neće biti najavljenog poskupljenja struje. Posle to ponovi i ministar Aca (majke mi nije namerno, al’ opet DSS). Ukratko – nabod, nabod, nabod, a onda moša: neće struja da poskupi!
Na kraju – i ministri su ljudi, druže se i međusobno i sa konjima. Sa njima je protekle nedelje najviše vremena proveo ministar Milosavljević. Prvo je sa hrvatskim kolegom, koji se (o sudbine) zove Ministar Čobanković,obišao izbegle lipicanere koji su bili u kolektivnom smeštaju. Valjda su se dogovorili oko povratka, a Čobanković i Milosavljević su demantovali glasine da su to neki drugi konji. Popis će utvrditi zajednička komisija. Posle sam video da je ministar otvorio Ljubičevske konjičke igre – kaže da je to turistički potencijal Srbije. Takmičari tvrde da je najteža disciplina „koplje“ (to je kod Čobankovića alka) mada su se uglavnom sobaljivali pri „kurirskom jahanju“. To je kao kad Vinetu skače na konja u galopu. Ovako nadahnut mogu samo da kažem – neka nas konji i dalje povezuju!
