Instalacija umetnice sa Kosova bavi se ženama i prekarnim radom, skulptura bosanskohercegovačke umetnice, na trgu u centru grada, postavlja pitanje da li je konačno došlo vreme da odamo počast i oplakujemo žrtve i potlačene svih aktuelnih ratova, dok hrvatski projekat ističe preduslove za suživot s drugima
Na 60. Vnecijanskom bijenalu učestvuju sve članice Jugoslavije, a najviše uspeha za sad ima Kosovo.
Kosovo
Specijalno priznanje dodeljeno Venecijanskog bijenala je Kosovu za izložbu “Odjekujuća tišina metala i kože” umetnice Dountine Kastrati, čija je kustoskinja Eremire Krasnići, a komesarka Hana Halilaj iz Nacionalne galerije Kosova.
Skulpturalna instalacija Doruntine Kastrati, kako je istakao žiri, odnosi se na nejednakost ženskog rada naspram muškog i na (ne)materijalne oblike prekarnog rada u “lakim” industrijama nakon rata na Kosovu 1999. godine.
Projekat Doruntine Kastrati bavi se iskustvima 12 radnica fabrike ratluka u njenom rodnom Prizrenu, drugom po veličini gradu na Kosovu. Delom zbog toga što rade stojeći, gotovo jedna trećina njih podvrgnuta je operaciji zamene kolena.
Metalni predmeti koji im se ugrađuju u kolena tragovi su višečasovnog rada za male plate. Instalacija Kastratijeve sastoji se od metalnih skulptura oblikovanih po uzoru na ljuske različitih orašastih plodova koji se koriste kao sastojci u turskim ratlucima. Nabijeni simboličkim značenjem i aludirajući na odvojenost žena iz radničke klase, sastavni delovi izložbe u kosovskom paviljonu, kako je naveo žiri, odaju počast narativima u prvom licu i stvaraju oštre asocijacije.
Bosna i Hercegovina
Uoči otvaranja Venecijanskog bijenala, u centru grada kraj crkve Svetog Stefana ,postavljen je rad bosanskohercegovačke umetnice Šejle Kamerić „Cease“, koja nije zvanični predstavnik ove zemlje, ali je vrlo primećena. 
U opisu njenog rada piše da je stvaran nezavisno od „struktura duboko podeljene postdejtonske Bosne i Hercegovine“, da nosi političku poruku mira, i da je monumentalna estetika sadržana u minimalističkom aranžmanu skulpture: postament, crveni stub i bela zastava. A pozicioniranje bele zastave koja se povremeno vijori na plavom nebu, ali je spuštena na pola koplja, podstiče pitanje da li je konačno došlo vreme da odamo počast i oplakujemo žrtve i potlačene svih aktuelnih ratova.
Bosna i Hercegovina na Bijenalu učestvuje projektom “Mera mora” Stjepana Skoka.
Hrvatska
Hrvatski paviljon, u kojem je predstavljena projekat “Priručnim sredstvima” umetnice Vlatke Horvat i kustoskinje Antonije Majače, otvoren je u obnovljenoj bivšoj stolarskoj radionici Fàbrica 33.
U središtu projekta je izložba u prostoru paviljona koja nastaje kroz procese razmene radova između Vlatke Horvat, umetnice rođene u Hrvatskoj koja živi u Velikoj Britaniji, te umetnica i umetnika koji žive u dijaspori.
Razmena će se, kako je najavljeno u saopštenju, odvijati između Venecije i drugih lokacija improvizovanim sredstvima – radove će u svojim džepovima, torbama ili koferima transportovati prijatelji i poznanici koji već putuju u Veneciju za vlastite potrebe, a koji će pritom postati neformalni kuriri projekta.
Sam naziv projekta “Priručnim sredstvima” stavlja u fokus upravo te improvizovane transportne sisteme kojima pojedinci aktiviraju neformalne mreže prijatelja, poznanika, pa čak i stranaca, za dostavu pisama, paketa, dokumenata, novca i drugih materijalnih dobara članovima porodice i drugima koji žive u udaljenim gradovima ili zemljama.
Iako se takve prakse rađaju iz društvene raspršenosti, migracija i raseljavanja, mreže koje one podstiču zasnovane su na načelima solidarnosti, zajedničke borbe, uzajamne podrške i prijateljstva, elementima koje projekat “Priručnim sredstvima” ističe kao preduslove za suživot s drugima i kao nezamenljive alate onih koji žive u “stranim zemljama”.
Srbija
Srbija u svom paviljonu predstavlja izložbu Aleksandra Denića “Exposition Coloniale”, koja ukazuje na posledice kolonijalne ere u savremenom društvu.
Još pre otvaranja koje je bilo u petak, Srpski paviljon je stavljen na listu izložbi koje obavezno treba videti na ovogodišnjem Venecijanskom bijenalu.
Crnu Goru predstavlja Darja Bajagić projektom “Potrebno je ostrvo za ovako dobar osećaj”, koji je posvećen ostrvu i nekadašnjem logoru Mamula. Komesar je Vladislav Šćepanović, a kustoskinja Ana Simona Zelenović.
Severnu Makedoniju predstavlja Slavica Janešlieva projektom “Inter Spem et Metum“, dok iz Slovenije dolazi Nika Špan projektom „Baštenska tajna za tebe“.
Nova sekretarka kulture Grada Beograda Jelena Medaković, najavljuje promene atmosfere u kulturi ove „ove nezgodne godine“, i smatra da treba pomoći Bitefu i Festu da ostanu veliki festivali
Sa smanjenim budžetom za 25 odsto, bez konkursa Grada i Ministarstva kulture, Udruženje primenjenih umetnika ULUPUDS i njegova galerija „Singidunum“ su na ivici opstanka. „Solidarnost. Umetnost nije sama“ naziv je izložbe kojom pokušavaju da izađu iz krize
Posle zaposlenih u Narodnom pozorištu, i šest filmskih udruženja zahtevaju da ministar Selaković podnese ostavku. Poslali su mu pismo sa tri pitanja
Istorijska godina Bitef festivala, u kojoj se odlučuje njegova sudbina, bliži se kraju. Već sad je jasno zašto je došlo do najveće krize ovog evropski važnog festivala, i ko je njen autor
Secesijsku vilu Šmit pod zaštitom zakona srušio je njen novi vlasnik Dušan Vajagić kako bi izgradio stanove. Pitanje je za koga je trebalo srušiti kulturno nasleđe, ako se zna da je Vrbas između dva popisa izgubio 13% stanovnika
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
