Instalacija umetnice sa Kosova bavi se ženama i prekarnim radom, skulptura bosanskohercegovačke umetnice, na trgu u centru grada, postavlja pitanje da li je konačno došlo vreme da odamo počast i oplakujemo žrtve i potlačene svih aktuelnih ratova, dok hrvatski projekat ističe preduslove za suživot s drugima
Na 60. Vnecijanskom bijenalu učestvuju sve članice Jugoslavije, a najviše uspeha za sad ima Kosovo.
Kosovo
Specijalno priznanje dodeljeno Venecijanskog bijenala je Kosovu za izložbu “Odjekujuća tišina metala i kože” umetnice Dountine Kastrati, čija je kustoskinja Eremire Krasnići, a komesarka Hana Halilaj iz Nacionalne galerije Kosova.
Skulpturalna instalacija Doruntine Kastrati, kako je istakao žiri, odnosi se na nejednakost ženskog rada naspram muškog i na (ne)materijalne oblike prekarnog rada u “lakim” industrijama nakon rata na Kosovu 1999. godine.
Projekat Doruntine Kastrati bavi se iskustvima 12 radnica fabrike ratluka u njenom rodnom Prizrenu, drugom po veličini gradu na Kosovu. Delom zbog toga što rade stojeći, gotovo jedna trećina njih podvrgnuta je operaciji zamene kolena.
Metalni predmeti koji im se ugrađuju u kolena tragovi su višečasovnog rada za male plate. Instalacija Kastratijeve sastoji se od metalnih skulptura oblikovanih po uzoru na ljuske različitih orašastih plodova koji se koriste kao sastojci u turskim ratlucima. Nabijeni simboličkim značenjem i aludirajući na odvojenost žena iz radničke klase, sastavni delovi izložbe u kosovskom paviljonu, kako je naveo žiri, odaju počast narativima u prvom licu i stvaraju oštre asocijacije.
Bosna i Hercegovina
Uoči otvaranja Venecijanskog bijenala, u centru grada kraj crkve Svetog Stefana ,postavljen je rad bosanskohercegovačke umetnice Šejle Kamerić „Cease“, koja nije zvanični predstavnik ove zemlje, ali je vrlo primećena. 
U opisu njenog rada piše da je stvaran nezavisno od „struktura duboko podeljene postdejtonske Bosne i Hercegovine“, da nosi političku poruku mira, i da je monumentalna estetika sadržana u minimalističkom aranžmanu skulpture: postament, crveni stub i bela zastava. A pozicioniranje bele zastave koja se povremeno vijori na plavom nebu, ali je spuštena na pola koplja, podstiče pitanje da li je konačno došlo vreme da odamo počast i oplakujemo žrtve i potlačene svih aktuelnih ratova.
Bosna i Hercegovina na Bijenalu učestvuje projektom “Mera mora” Stjepana Skoka.
Hrvatska
Hrvatski paviljon, u kojem je predstavljena projekat “Priručnim sredstvima” umetnice Vlatke Horvat i kustoskinje Antonije Majače, otvoren je u obnovljenoj bivšoj stolarskoj radionici Fàbrica 33.
U središtu projekta je izložba u prostoru paviljona koja nastaje kroz procese razmene radova između Vlatke Horvat, umetnice rođene u Hrvatskoj koja živi u Velikoj Britaniji, te umetnica i umetnika koji žive u dijaspori.
Razmena će se, kako je najavljeno u saopštenju, odvijati između Venecije i drugih lokacija improvizovanim sredstvima – radove će u svojim džepovima, torbama ili koferima transportovati prijatelji i poznanici koji već putuju u Veneciju za vlastite potrebe, a koji će pritom postati neformalni kuriri projekta.
Sam naziv projekta “Priručnim sredstvima” stavlja u fokus upravo te improvizovane transportne sisteme kojima pojedinci aktiviraju neformalne mreže prijatelja, poznanika, pa čak i stranaca, za dostavu pisama, paketa, dokumenata, novca i drugih materijalnih dobara članovima porodice i drugima koji žive u udaljenim gradovima ili zemljama.
Iako se takve prakse rađaju iz društvene raspršenosti, migracija i raseljavanja, mreže koje one podstiču zasnovane su na načelima solidarnosti, zajedničke borbe, uzajamne podrške i prijateljstva, elementima koje projekat “Priručnim sredstvima” ističe kao preduslove za suživot s drugima i kao nezamenljive alate onih koji žive u “stranim zemljama”.
Srbija
Srbija u svom paviljonu predstavlja izložbu Aleksandra Denića “Exposition Coloniale”, koja ukazuje na posledice kolonijalne ere u savremenom društvu.
Još pre otvaranja koje je bilo u petak, Srpski paviljon je stavljen na listu izložbi koje obavezno treba videti na ovogodišnjem Venecijanskom bijenalu.
Crnu Goru predstavlja Darja Bajagić projektom “Potrebno je ostrvo za ovako dobar osećaj”, koji je posvećen ostrvu i nekadašnjem logoru Mamula. Komesar je Vladislav Šćepanović, a kustoskinja Ana Simona Zelenović.
Severnu Makedoniju predstavlja Slavica Janešlieva projektom “Inter Spem et Metum“, dok iz Slovenije dolazi Nika Špan projektom „Baštenska tajna za tebe“.
Prethodna direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović potvrdila je za "Vreme" da su joj u prisustvu Vučića u Predsedništvu tražli da sa Generalštaba skine zaštitu kulturnog dobra. Ko je još vršio pritisak?
Šta je to toliko spektakularno u biografiji novog umetničkog direktora Drame Narodnog pozorišta Zorana Stefanovića koji je zaseo u "udobnu fotelju u Kući čuda". Valja je pažljivo čitati, moguće je pronaći i neke neistine
Nagrađeni glumci Narodnog pozorišta nisu došli po nagrade, jer ne odustaju od svog zahteva za smenu Uprave. Zato se javnosti i sindikalcima predstavio novi direktor Drame Zoran Stefanović
Prethodnu zaštitu okoline Žiče ukinulo je Ministarstvo kulture a ne kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture, kako tvrdi ministar Selaković. I nema tamo nikakvog bazena, kaže direktorka ove institucije
Beogradska filharmonija je protiv da Bojan Suđić bude njihov v.d. direktor, podsećaju da je mandat na RTS-u završio sa sudskom odlukom, i da je vlasništvo nad privatnim orkestrom delio sa Bokanom
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
