Slučajno ili ne, uz jubilarni broj „Vremena“, na televiziji Pink je počelo emitovanje nove kriminalističke/SMS/rijaliti serije „Šesto čulo„. Mesecima je najavljivan početak ovog svojevrsnog dramskog TV eksperimenta, pa su se i okolnosti namestile da bi Srbija postala ponovo realistična kulisa za TV seriju. Uopšte, poslednjih nedelja smo mogli da primetimo znake kriminalizacije koja neobično podseća na vreme pred atentat na Zorana Đinđića. Policija pretresa kuću i komšiluk Ratka Mladića, a u vestima se pominjala neobična količina evra koja je tom prilikom pronađena. Ovo govori o nepoverenju haških optuženika u bankarski sistem, takođe govori o svojevrsnoj „evroizaciji“ našeg antihaškog lobija. Kao patriote, oni bi svoje novčane štekove imali držati samo u dinarima, pomažući tako težak položaj dinara u odnosu na evro. Šarići, s druge strane, daju primer kako novac od kokaina može biti investiran u Srbiju, ravnomerno u svim regionima. Medijska slika koja prati plenidbu imovine podseća na one fotografije gospode Budale, Kuma, Šiptara i drugih kako investiraju po Evropi. Plene se klubovi i vile, a obavezno vidimo kadrove iz teretane, što objašnjava misteriju šuškave trenerke na jedinoj fotografiji don Šarića. Sportski tipovi. Govori se o pretnjama operativcima BIA, koji su angažovani na „slučaju Šarić“. Vrhunac ove atmosfere svakako je bila vest o čoveku koji je ni kriv ni dužan popio dva metka iz „sačekuše“ i srećom preživeo atentat. Pucači pripravnici su ga pomešali sa pravom metom, pa su mu, navodno, prišli onako ranjenom i po sportskom bontonu se izvinili – izvini brate, greška!!! To mu dođe nešto kao, izvini, išao sam na loptu, nisam hteo da te skrljam. Situacija u kojoj svaka šuša može tako da se vežba po Beogradu u egzekuciji, a vi možete greškom da postanete žrtva deluje blago rečeno jezivo. Sve ovo je bio strahovit uvod u priču o imaginarnom policijskom telu Balkanpolu i atentatu na inspektora Božu Milosavljevića. Dragi moji, možda ne znamo i nikada nećemo saznati ko je ubio Slavka Ćuruviju, niti Milana Pantića, ali ćemo do kraja serije sigurno uz pomoć gledalaca otkriti ko je ubio Božu Milosavljevića. Forma ove serije liči na detektivske igre gde u krugovima saznajemo sve više detalja o akterima i okolnostima. Gledaoci prate kratke igrane fragmente pa zatim slede pozivi za SMS i telefonsko glasanje. Osumnjičene su sve kolege i koleginica iz Hrvatske, pa kao u „Velikom bratu“ možete da sumnjate na Petra iz Makedonije, Luciju Skoko iz Hrvatske, Obrena (koji je sumnjiv jer pominje izvesnog Acu Meksikanca), Sekulu iz Nikšića, ili forenzičara pod tajnim imenom Magistar. Istragu vodi srpski Prljavi Hari, kojeg tumači Tihomir Arsić. U seriji se obilato koriste akcije specijalaca, jurnjava kolima, sve u cilju što veće realističnosti. Takođe je simptomatično da su u ovoj svojevrsnoj odi policijskoj agilnosti, svi glavni osumnjičeni pripadnici policije. Dakle, čak i u seriji se koristi stereotip o krticama u policiji, pa bi onda praktično ideja Balkanpola donekle došla u pitanje već u prvoj epizodi. U stvarnom svetu – taj Balkanpol bi morao da rešava pitanje ekstradicije Ejupa Ganića, ili Radovana Karadžića, ili devizne štednje Ratka Mladića. Serija „Šesto čulo“ ide korak dalje i tu počinje najzanimljiviji deo. Gledaoci zastrašeni svakodnevnim izveštajima o kriminalu, imaju priliku da se bave omiljenom srpskom pasijom – amaterskim obaveštajnim radom. Možete da sumnjate, isleđujete telefonom, iznosite insinuacije, otkrivate zavere – sve to iz toplog i sigurnog doma. Nema krvi po tepihu, nema rupa od metaka po zidovima, nema razbijenih glava, mirisa teretane, kokaina, sve čisto i sterilno, uz kokice. Na kraju, ne samo da možete da otkrijete zločinca, ili zločince i dovedete ih pred sud, nego možete da osvojite i vredne nagrade! Pa gde to ima, molim vas, osim na omiljenoj televiziji, gde i zločin postaje nežnoružičast, umesto krvavocrven. Baš me zanima da li će do kraja serijala pobedu odneti zločinački umovi Balkana, ili policajci. Međutim, nije svejedno da li će ponuđeno rešenje za klupko kriminala biti jaka međunarodna policijska saradnja (čitaj Institucija), ili usamljeni osvetnik. Takođe, tu gde prestaje policija, počinje Pravosuđe, pa se može desiti da „Šesto čulo“ nije dovoljno da bi ubica mogao da bude pravosnažno osuđen. Možda će da sedne u avion i odleti u Švicu, ili će pobeći u Crnu Goru odakle ne može biti izručen. Nesalomivi inspektor Eliot Arsić je po scenariju van kruga osumnjičenih. Taj detalj mi se ne uklapa, jer moje šesto čulo mi govori da bih sumnjao baš na njega, svi bi mi se podsmevali, ali na kraju – ko zna? Ipak, možda će on pobediti ružičast i sam protiv svih, kao Brus Li, ali znaj, to je samo na platnu kina Prvi maj. Javlja mi se!
