U žiriju međunarodnog arhitektonskog konkursa za novu zgradu Teslinog muzeja nije bilo ni jednog stranog, ni domaćeg priznatog arhitekte, urbaniste, ni jedne obrazovne institucije, niti stručne organizacije – smatra Slobodan Maldini
„Beograd na vodi“ je za novi Muzej Nikole Tesle u zgradi nekadašnje fabrike hartije Milana Vape u Beogradu organizovao međunarodni arhitektonski konkurs. S obzirom na dugogodišnju praksu u prestonici i državi po kojoj investitor sam bira projektanta a ovaj zadovoljava njegov ukus, ovo organizovanje konkursa, pa još i međunarodnog, naišlo je na odobravanje javnosti.
Na konkurs je stiglo 46 radova. Pred sam kraj prošle godine javljeno je da su pobedili čuveni arhitektonski biro Zaha Hadid iz Londona i Bureau cube partners iz Beograda. Prvi su u Beogradu projektovali K Distrikt kod Kalemegdana, a drugi su autori stambene višespratnice pored Pedagoškog muzeja i Sky Line u Beogradu na vodi, i bliski su vlasti.
Nekako tad se saznalo i ko su bili članovi žirija ovog, u nas retkog, međunarodnog arhitektonskog konkursa.
Nelogičnosti
Arhitekta Slobodan Maldini kaže za portal „Vremena“ da u ovom konkursu postoje brojne nelogičnosti.
Podseća da je zgrada bivše Zapine fabrike hartije deo nacionalno vrednog arhitektonskog kompleksa, da je 2013. godine uvrštena na listu nepokretnih kulturnih dobara, i da „zauzima visoko mesto u nacionalnoj istoriji arhitekture kao jedan od najznačajnijih i najočuvanijih objekata industrijskog graditeljstva u prestonici i Srbiji, a urbanističkim kvalitetima predstavlja materijalno svedočanstvo postojanja važne industrijske zone uz Topčiderski drum i desnu obalu Save“.
Maldini naglašava da je „na ovom nepokretnom kulturnom dobru strogo su zabranjeni radovi na prepravkama, dogradnji i bilo kakvoj nadgradnji“.
Zbog svega toga, kaže, nemoguće je ne primetiti sledeće:
„Nije primereno da raspisivač i naručilac konkursa bude privatna kompanija, posebno Beograd na vodi a.d. koja je investitor komercijalne gradnje stanova za tržište na ovom prostoru, bez obzira što je njegov sprovodilac Urbanistički zavod Beograda.
Nije primereno ni da „predsednik žirija privatnog raspisivača nadmetanja bude niko drugi do glavni urbanista Beograda, što je pozicija koju bi u razvijenim društvima okarakterisali kao očigledni sukob interesa, a sa stanovišta arhitektonske profesije mnogi primećuju da u struci nedovoljno kredibilni predsednik nema potrebne kompetencije, iskustva, niti međunarodni autoritet kojima bi bila potkrepljena ova njegova visoka i odgovorna funkcija“.
Ko je u žiriju
Slobodan Maldini navodi da „žiri predstavljaju: viši kustos, ekonomista, inženjer građevine koji je direktor u Sektori za razvoj naručioca – Beograda na vodi, a među arhitektima su dvoje predstavnika struke takođe imenovana od naručioca Beograda na vodi i jedan arhitekta izaslanik Agencije za prostorno planiranje i urbanizam RS. Zamenik člana žirija je reprezent nekakvog, meni nepoznatog RAA – Međunarodnog konsultanta za kulturu“
„Nedopustivo je da u žiriju ovog važnog konkursa nema ni jednog jedinog međunarodno kredibilnog člana – stranog, ni domaćeg priznatog arhitekte, urbaniste, ni jedne obrazovne institucije, niti stručne organizacije!“
Maldini u ovome vidi „flagrantno kršenje postulata struke“.
Kaže da je investitor sebi dao „ulogu glavnog aktera direktno kontrolišući bitne elemente budućnosti objekta koji se nalazi na nacionalnoj listi spomenika kulture, kroji konkursne uslove, projektni zadatak, određuje sastav i članove žirija, time utičući na izbor nagrađenih konkursnih radova.“
Šta reči, osim da je privatni interes uspeo da ovlada i institucijom međunarodnog arhitektonskog konkursa.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
