Da li će vest da Priština dobija zgradu Opere i Baleta uticati da se u Beogradu ubrza priča o takvoj zgradi?
Svetski poznati arhitektonski studio BIG – Bjarke Ingels Group objavio je da će njegova kancelarija u Londonu (a ima ih svuda po svetu) raditi projekat Opere i baletskog pozorišta Kosova u Prištini.
Objasnili su da će se zgrada sastojati od koncertne dvorane sa kapacitetom od 1.200 mesta, pozorišne dvorane sa 1.000 mesta, recitalne dvorane sa 300 mesta, pozorišne sobe i centra za obrazovanje i konferencije – sve pod jednim krovom. Smešteno uz Palatu mladih i sporta, stadion Fadil Vokrri i Ministarstvo javnih poslova, ovo mesto će doprineti stvaranju dinamičnog novog kulturnog koridora u srcu grada.
Krov kao Xhubletu
„Talasasti krov stvara tečan i pozivajući oblik koji evocira Xhubletu, tradicionalnu narodnu nošnju“, rekao je Bjarke Ingels, osnivač i kreativni direktor, BIG – Bjarke Ingels Group, a prenosi Vogue.
Ideja za izgradnju Pozorišta Opere i Baleta Kosova je od 2006. godine. Naredne godine otvorena su četiri tendera za izgradnju, a 2009. svečano je položen i kamen temeljac. I tu je posao stao. Posle toga je promenjeno mnogo toga pa i lokacija. Marta prošle godine objavljen je konkurs za arhitektonsko rešenje, a sledeća informacija o tome je ova koju je objavio BIG.
Prilikom svakog od pomenutih koraka ka operskoj i baletskoj zgradi, u javnosti i medijima je isticano da Priština nema zgradu u kojoj bi radili muzičari i baletski umetnici a da bi to bilo izuzetno važno po kulturu i imidž grada.
Šetanje zgrade po Beogradu
I Beograd nema zgradu Opere.
Od pre dvadesetak godina do sad bilo je u opciji nekoliko i lokacija i ideja o Operi. Razmišljalo se 2007. godine o mestu gde je Staklenac na Trgu Republike zato što bi to bilo blizu postojeće zgrade Narodnog pozorišta i zgodno za premeštanje tehnike. Zatim, te iste godine je bio aktuelan i Savski amfiteatar, ali je već naredne godine rečeno da je Ušće idealno mesto.
Otvoren je bio i konkurs koji je trebalo da reši u kom delu Parka prijateljstva je najbolje da se zida. Bilo je to 2008. godine.
Tada je planirano da bi nova zgrada Opere trebalo da bude sazidana na 30.000 kvadrata, plus još oko 20.000 kvadrata namenjenog komercijalnim sadržajima, kojima će se zgrada izdržavati. Predviđeno je da budu izgrađene dve sale. Glavna za 1.400 gledalaca i pomoćna za 700 gledalaca, a izgradnja bi trebalo da traje četiri godine. Za idejno rešenje buduće zgrade opere planirano je raspisivanje međunarodnog konkursa koji je prvobitno trebalo da bude raspisan još u februaru prethodne godine.
Najnovija informacija o zgradi Opere je iz prošle godine.
Uoči decembarskih izbora 2023, Aleksandar Vučić je izjavio da su počeli radovi na izgradnji Nacionalne opere i baleta na Novom Beogradu. Precizirao je tada da će gradnja početi 2024. godine. Ana Brnabić je zatim rekla da je to najveći projekat infrastrukture u kulturu u Evropi i da će biti će uloženo 180 miliona evra.
Hala 1 na Sajmu
Međutim, polovinom januara prošle godine kad je najavljivao „Skok u budućnost“ sa Ekspom, Vučić je promenio lokaciju Nacionalne opere i baleta, smestivši ih na Beogradski sajam. „U Hali 1 Beogradskog sajma, koja je zaštićena od države, uradićemo za operu i balet najlepšu moguću scenu, jednu od najlepših u Evropi. A velelepnu koncertnu dvoranu uradićemo tamo između SIV-a i Ušća“, kazao je Vučić.
Nepunih mesec dana kasnije, ministar finansija Siniša Mali je rekao da u Hali 1 neće biti samo jedna Opera, već „čak tri operske scene, opremljene najsavremenijom scenskom tehnikom i izgrađene po najvišim svetskim standardima“.
Stručnjaci su, međutim, odmah rekli da je neozbiljno od sajamske hale praviti Operu
Angažovani su Britanci
Pa ipak, u avgustu prošle godine Britanska arhitektonska kompanija Wilkinson Eyre predstavila je planove za revitalizaciju savske obale u Beogradu, među kojima se nalazi i rešenje za Halu 1 Beogradskog sajma a u njoj i rešenje za tri kulturna objekta, maloprodajne prostore i park.
Na postojećem objektu planirane su lagane intervencije koje poštuju njegove jedinstvene arhitektonske karakteristike i ne konkurišu betonskoj kupoli i neobičnom kružnom obliku zgrade, navode britanske arhitekte. Da bi se to postiglo, „Wilkinson Eyre“ se oslonio na tzv. „kutija u kutiji“ rešenje. Novi elementi biće izgrađeni unutar Hale 1 i odvojeni od krova: lirsko pozorište, operska scena i fleksibilna, višenamenska scena, tzv. „crna kutija“.
Tragove o raspisivanju javnog, otvorenog, međunarodnog arhitektonskog konkursa za ovaj plan nemoguće je pronaći. To znači da Wilkinson Eyre nije angažovan zato što je stručni žiri ocenio da je projekat njegovih arhitekata najbolji, što bi za ovakvo mesto kao što je Hala 1 bilo jedino ispravno, nego nečijom slobodnom procenom da bi trebalo angažovati baš njih.
Od tada, o Operi u Hali1 niko ne priča. Možda će ova informacija o zidanju Opere u Prištini pogurati i našu stvar. Jer, nije red da nas Priština pretekne.
Prema dokumentu koji je objavljen na društvenim mrežama, Vlada Srbije će, moguće danas, glasati da Dragoslav Bokan nekadašnji pripadnik „Belih orlova“ bude predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu
Zografove teme, kaže Vuković, jesu fenomeni, ljudi i predmeti potisnuti iz glavnih tokova istorije i kulture, sa kojima nas njegov autografski avatar upoznaje. Tako se na stranicama njegovih stripova zatiču likovi anonimnih svedoka ratova, aboridžinskih umetnika, lokalnih osobenjaka, baba-trovačica koje veruju da su im snovi odredili sudbinu, likovi koji, u stvari, veoma dobro pariraju superherojima industrijalizovanog strip biznisa
Prostor i vreme, ljudski odnosi u prostoru i vremenu, odnos autora teksta, lika kome je dat tekst i osobe (glumca/izvođača) koji govori tekst, gledalac koji svojim gledanjem utiče na predstavu i energija koja sve ove činioce drži na okupu – to je ono što bismo na osnovu Liješevićeve predstave mogli odrediti kao pozorište
Akademski potkovan, odlične tehnike, a po temperamentu liričar, od majke Gabrijele-Gabi Novak nasledio je osećaj za sving i uopšte ljubav ka džezu; prefinjeno i precizno muzičko izražavanje prirodno mu je bilo u bogatom, aranžmanskom pristupu poput očevog. I kao što je teško ne pamtiti ga – čak i u njegovim zrelim godinama – kao dečaka tananih osećanja, nemoguće je zaobići njegovu neutaživu žeđ za muzikom i svime što je povezano s njom
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
