Da li će vest da Priština dobija zgradu Opere i Baleta uticati da se u Beogradu ubrza priča o takvoj zgradi?
Svetski poznati arhitektonski studio BIG – Bjarke Ingels Group objavio je da će njegova kancelarija u Londonu (a ima ih svuda po svetu) raditi projekat Opere i baletskog pozorišta Kosova u Prištini.
Objasnili su da će se zgrada sastojati od koncertne dvorane sa kapacitetom od 1.200 mesta, pozorišne dvorane sa 1.000 mesta, recitalne dvorane sa 300 mesta, pozorišne sobe i centra za obrazovanje i konferencije – sve pod jednim krovom. Smešteno uz Palatu mladih i sporta, stadion Fadil Vokrri i Ministarstvo javnih poslova, ovo mesto će doprineti stvaranju dinamičnog novog kulturnog koridora u srcu grada.
Krov kao Xhubletu
„Talasasti krov stvara tečan i pozivajući oblik koji evocira Xhubletu, tradicionalnu narodnu nošnju“, rekao je Bjarke Ingels, osnivač i kreativni direktor, BIG – Bjarke Ingels Group, a prenosi Vogue.
Ideja za izgradnju Pozorišta Opere i Baleta Kosova je od 2006. godine. Naredne godine otvorena su četiri tendera za izgradnju, a 2009. svečano je položen i kamen temeljac. I tu je posao stao. Posle toga je promenjeno mnogo toga pa i lokacija. Marta prošle godine objavljen je konkurs za arhitektonsko rešenje, a sledeća informacija o tome je ova koju je objavio BIG.
Prilikom svakog od pomenutih koraka ka operskoj i baletskoj zgradi, u javnosti i medijima je isticano da Priština nema zgradu u kojoj bi radili muzičari i baletski umetnici a da bi to bilo izuzetno važno po kulturu i imidž grada.
Šetanje zgrade po Beogradu
I Beograd nema zgradu Opere.
Od pre dvadesetak godina do sad bilo je u opciji nekoliko i lokacija i ideja o Operi. Razmišljalo se 2007. godine o mestu gde je Staklenac na Trgu Republike zato što bi to bilo blizu postojeće zgrade Narodnog pozorišta i zgodno za premeštanje tehnike. Zatim, te iste godine je bio aktuelan i Savski amfiteatar, ali je već naredne godine rečeno da je Ušće idealno mesto.
Otvoren je bio i konkurs koji je trebalo da reši u kom delu Parka prijateljstva je najbolje da se zida. Bilo je to 2008. godine.
Tada je planirano da bi nova zgrada Opere trebalo da bude sazidana na 30.000 kvadrata, plus još oko 20.000 kvadrata namenjenog komercijalnim sadržajima, kojima će se zgrada izdržavati. Predviđeno je da budu izgrađene dve sale. Glavna za 1.400 gledalaca i pomoćna za 700 gledalaca, a izgradnja bi trebalo da traje četiri godine. Za idejno rešenje buduće zgrade opere planirano je raspisivanje međunarodnog konkursa koji je prvobitno trebalo da bude raspisan još u februaru prethodne godine.
Najnovija informacija o zgradi Opere je iz prošle godine.
Uoči decembarskih izbora 2023, Aleksandar Vučić je izjavio da su počeli radovi na izgradnji Nacionalne opere i baleta na Novom Beogradu. Precizirao je tada da će gradnja početi 2024. godine. Ana Brnabić je zatim rekla da je to najveći projekat infrastrukture u kulturu u Evropi i da će biti će uloženo 180 miliona evra.
Hala 1 na Sajmu
Međutim, polovinom januara prošle godine kad je najavljivao „Skok u budućnost“ sa Ekspom, Vučić je promenio lokaciju Nacionalne opere i baleta, smestivši ih na Beogradski sajam. „U Hali 1 Beogradskog sajma, koja je zaštićena od države, uradićemo za operu i balet najlepšu moguću scenu, jednu od najlepših u Evropi. A velelepnu koncertnu dvoranu uradićemo tamo između SIV-a i Ušća“, kazao je Vučić.
Nepunih mesec dana kasnije, ministar finansija Siniša Mali je rekao da u Hali 1 neće biti samo jedna Opera, već „čak tri operske scene, opremljene najsavremenijom scenskom tehnikom i izgrađene po najvišim svetskim standardima“.
Stručnjaci su, međutim, odmah rekli da je neozbiljno od sajamske hale praviti Operu
Angažovani su Britanci
Pa ipak, u avgustu prošle godine Britanska arhitektonska kompanija Wilkinson Eyre predstavila je planove za revitalizaciju savske obale u Beogradu, među kojima se nalazi i rešenje za Halu 1 Beogradskog sajma a u njoj i rešenje za tri kulturna objekta, maloprodajne prostore i park.
Na postojećem objektu planirane su lagane intervencije koje poštuju njegove jedinstvene arhitektonske karakteristike i ne konkurišu betonskoj kupoli i neobičnom kružnom obliku zgrade, navode britanske arhitekte. Da bi se to postiglo, „Wilkinson Eyre“ se oslonio na tzv. „kutija u kutiji“ rešenje. Novi elementi biće izgrađeni unutar Hale 1 i odvojeni od krova: lirsko pozorište, operska scena i fleksibilna, višenamenska scena, tzv. „crna kutija“.
Tragove o raspisivanju javnog, otvorenog, međunarodnog arhitektonskog konkursa za ovaj plan nemoguće je pronaći. To znači da Wilkinson Eyre nije angažovan zato što je stručni žiri ocenio da je projekat njegovih arhitekata najbolji, što bi za ovakvo mesto kao što je Hala 1 bilo jedino ispravno, nego nečijom slobodnom procenom da bi trebalo angažovati baš njih.
Od tada, o Operi u Hali1 niko ne priča. Možda će ova informacija o zidanju Opere u Prištini pogurati i našu stvar. Jer, nije red da nas Priština pretekne.
Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Pred premijeru, Sektor protivpožarne zaštite Narodnog pozorišta tražio je od scenografa predstave „Gospođa Olga“ da zameni trsku iz scenografije, mada prethodnih dana nije nikom smetala
Na licitaciji, po početnoj ceni u visini jednog većeg stana, prodat je dvorac porodice Dunđerski firmi u vlasništvu Maje Buhe. Država je imala pravo preče kupovine
U današnjem svetu ne pitamo više šta je istinito, već koji narativ nam omogućava da izdržimo krizu, strah, neizvesnost. Film ”Bugonija” taj pomak ne objašnjava, ne opravdava i ne kritikuje sa distance – on ga registruje iznutra
Početna cena po kojoj će biti licitiran dvorac Sokolac porodice Dunđerski sa okolnim objektima i imanjem je 325.000 evra. Država nije zainteresovana da ga kupi
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
