Besedom književnika Dragana Velikića u ponedeljak, 26. maja, u Novom Sadu biće svečano otvoreno pedeset treće po redu Sterijino pozorje, najznačajnija smotra domaćeg pozorišta
Najavljujući ovogodišnje, 53. Sterijino pozorje, Miroslav Radonjić, upravnik ovog najvećeg festivala nacionalnog pozorišta, ocenio je da će ono biti „najambicioznije po broju i kvalitetu predstava.“ Da li je tako, videćemo uskoro: Sterijino pozorje biće otvoreno u Novom Sadu, 26. maja, svečanom besedom književnika Dragana Velikića. Dan pre toga, biće odigrana predstava-prolog Pozorja, novost ovogodišnjeg festivala. Biće to Klasni neprijatelj Najdžela Vilijamsa u režiji Harisa Pašovića.
Selektori Tatjana Mandić-Rigonat, rediteljka iz Beograda, i Vladimir Kopicl, pozorišni kritičar iz Novog Sada, odgledali su osamdesetak predstava i odabrali devet. Među predstavama nastalim po domaćem dramskom tekstu, Tatjana Mandić-
-Rigonat izabrala je predstave Tako je moralo biti Branislava Nušića u režiji Egona Savina i u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Putujuće pozorište Šopalović Ljubomira Simovića u režiji Tomija Janežiča i izvedbi Ateljea 212, Barbelo, o psima i deci Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača sa repertoara Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Heroj nacije Ivana M. Lalića u režiji Egona Savina i u izvođenju Pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina, i predstavu Instant seksualno vaspitanje Đorđa Milosavljevića i režisera Juga Radivojevića u izvođenju Pozorišta „Boško Buha“ iz Beograda.
Od tekstova stranih autora izvođenih na domaćim scenama, Vladimir Kopicl je izabrao Sofoklovog Cara Edipa u dramatizaciji i režiji Vide Ognjenović (Narodno pozorište Beograd), Urbi et orbi Janoša Pilinskog u režiji Andraša Urbana (Pozorište „Deže Kostolanji“, Subotica), Ćeif Mirze Fehimovića u režiji Egona Savina (Beogradsko dramsko i MES Sarajevo) i Roki horor šou Ričarda O’Brajana, režisera Viktora Nađa (Novosadsko pozorište / Újvidéki Színház).
Doskorašnji umetnički direktor Sterijinog pozorja, a sada selektor međunarodnog programa „Krugovi“, Ivan Medenica, inače pozorišni kritičar „Vremena“, izabrao je pet inostranih predstava koje se bave fenomenom i nasleđem ‘68, što je i tematski okvir ovogodišnjih „Krugova“ (vidi okvir).
Zvanični program biće upotpunjen pratećim manifestacijama: međunarodnom trijenalnom izložbom „Pozorište u fotografskoj umetnosti“ i izložbom scenografskih radova Geroslava Zarića, sedmostrukog dobitnika Sterijine nagrade, na Pozorju mladih se očekuju visoke pozorišne škole iz Novog Sada, Beograda, Prištine, Banjaluke, Bijeljine i sa Cetinja, a u „Art klinici“ su najavljene svakodnevne projekcije predstava. Nekoliko dana pre početka Pozorja, uočljive su sledeće zanimljivosti: Srpsko narodno pozorište nema predstavu na Pozorju, iako se Pozorje dešava u njihovoj zgradi, zrenjaninsko pozorište „Toša Jovanović“ će učestvovati na Pozorju prvi put nakon 45 godina, a Egon Savin je režirao tri takmičarske predstave.
Na završetku Festivala, 5. juna, u čast nagrađenih biće prikazan projekat Vojvođanske plesne asocijacije i Kulturnog centra Novog Sada „Stanica zoo“ u koreografiji i režiji Mojce Horvat.
(Slika – Iz predstave Edip u Korintu)
Program „Krugova“ na ovogodišnjem Sterijinom pozorju posvećen je problematizovanju levičarskog, šezdesetosmaškog nasleđa, i to kako na tematskom tako i na nivou pozorišnog jezika. Pitanja koja otvaraju ovogodišnji „Krugovi“ jesu kako danas gledamo na ‘68. i sve ono što je iz nje nastalo u političkom smislu
U vreme održavanja 53. Sterijinog pozorja obeležava se tačno četrdeset godina od studentske pobune i drugih burnih političkih događaja iz sad već istorijske 1968. godine. Osim društvenih potresa koje je taj pokret prouzrokovao u celom svetu, pa tako i u bivšoj Jugoslaviji, on je imao značajnih odjeka i u umetnosti onog vremena, a prevashodno u teatru. Neki od najznačajnijih lokalnih, jugoslovenskih refleksa ‘68. bili su registrovani, između ostalog, i na Sterijinom pozorju, prouzrokujući adekvatnu estetsku i ideološku turbulenciju. Danas, četrdeset godina kasnije, Berlinski zid je pao, Evropa se ujedinila, Jugoslavije više nema, iza nas je, u ovoj zemlji, mučna decenija građanskog rata, a na izmaku je i decenija spore i nedovršene demokratizacije društva i ekonomske tranzicije. Naš teatar posle petog oktobra veoma bojažljivo ulazi u koštac s društvenim i političkim problemima postmiloševićevske Srbije, a socijalistička prošlost ove zemlje je poseban tabu: ona se površno tretira samo kao mračna diktatura, a bez potrebe za kritičkim i dijalektičkim sagledavanjem i eventualnim prepoznavanjem nekih pozitivnih tekovina. U tom kontekstu ni revizionistički ili reformatorski levičarski pokret iz ‘68. nema adekvatan tretman.
Takva je situacija u našem pozorištu, ali ne i u evropskom: program „Krugova“ posvećen je, dakle, problematizovanju levičarskog, šezdesetosmaškog nasleđa, i to kako na tematskom tako i na nivou pozorišnog jezika. Pitanja koja otvaraju ovogodišnji „Krugovi“ jesu: Kako danas gledamo na ‘68. i sve ono što je iz nje nastalo u političkom smislu? Da li je danas moguća radikalna politička promena zasnovana na naprednim idejama? Da li u savremenom pozorištu postoji i neko estetsko nasleđe tog perioda?
U programu „Krugovi“ na 53. Sterijinom pozorju biće prikazane predstave Liebe 1968, (tekst i režija Aleksandar Harim, Bat Studio teatar (Akademija pozorišne umetnosti), Berlin, Nemačka), Doktor Husak (tekst Vilijam Klimaček, režija Martin Čičvak, Divadlo Arena, Bratislava, Slovačka), 1977 – Simaptizeri/Sedam jarića/Hamlet–mašina, (režija Štefan Kimig, Šaušpilhaus Štutgart, Nemačka), Rez (tekst Mark Rejvenhil, režija Tomas Ostermajer, Šaubine, Berlin, Nemačka), Edip u Korintu (tekst Ivo Svetina, režija Ivica Buljan, Drama SNG-a, Ljubljana, Slovenija).
Ovih pet predstava pružaju raznolik uvid u različite fenomene neposredno ili posredno vezane za 1968. i njene reflekse u savremenom društvu i umetnosti. One nam, takođe, predstavljaju nove kreacije reditelja internacionalno ili regionalno poznatih i priznatih, kao što su Tomas Ostermajer ili Ivica Buljan, ili nas upoznaju s radom nekih zanimljivih novih autora, kao što je mladi Aleksandar Harim čiju ćemo diplomsku predstavu videti na Sterijinom pozorju. U pogledu odnosa prema društvenim i estetskim fenomenima od pre četrdesetak godina, ove predstave se kreću u širokom rasponu od direktnog tematizovanja ovih događaja, bilo da je reč o ponašanju pariske intelektualne omladine (Liebe 1968) ili konkretnim i dramatičnim političkim zbivanjima u bivšoj Čehoslovačkoj (Doktor Husak), preko pozorišne dekonstrukcije tema vezanih za levičarski terorizam u Nemačkoj, koji je nastao na talasu 1968. (1977) do savremenih refleksija na temu mogućnosti radikalne političke promene koju bi pokrenuli mladi intelektualci (Rez). Posebno mesto u ovom programu zauzima predstava Edip u Korintu, kao svojvrstan omaž nekim umetničkim, teatarskim šezdesetosmaškim tendencijama.
Ivan Medenica
Nakon što je Simon Vizental otkrio da je policijski službenik iz Beča Karl Zilberbauer zapravo policajac koji je 1944. u Amsterdamu uhapsio Anu Frank, njemu je suđeno ali je ustanovljeno da je "samo vršio svoju dužnost". Umro je u penziji kao slobodan građanin
Vladimir Vulević u romanu „Mali Murat“ priča o lečenju od alkoholizma u prvom licu. I zato mu čitalac veruje
Zrenjanin užurbano priprema program za godinu u kojoj će biti Prestonica kulture Srbije, a Zrenjaninci smatraju da im je umesto koncerata i izložbi potrebnija voda za piće na koju čekaju 21 godinu
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja 2024, po prvi put u „Vremenu“ . Prednost je data ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
„Squid Game“ je globalni fenomen jer govori o nepravdama društva. Druga sezona je sasvim dobro ispala iako je nasilno prekinuta
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Ličnosti godine: Pobunjeni studenti, kolektivni intervju
Sada je red i na vas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
