(Slika – Iz predstave Edip u Korintu)
Program „Krugova“ na ovogodišnjem Sterijinom pozorju posvećen je problematizovanju levičarskog, šezdesetosmaškog nasleđa, i to kako na tematskom tako i na nivou pozorišnog jezika. Pitanja koja otvaraju ovogodišnji „Krugovi“ jesu kako danas gledamo na ‘68. i sve ono što je iz nje nastalo u političkom smislu
U vreme održavanja 53. Sterijinog pozorja obeležava se tačno četrdeset godina od studentske pobune i drugih burnih političkih događaja iz sad već istorijske 1968. godine. Osim društvenih potresa koje je taj pokret prouzrokovao u celom svetu, pa tako i u bivšoj Jugoslaviji, on je imao značajnih odjeka i u umetnosti onog vremena, a prevashodno u teatru. Neki od najznačajnijih lokalnih, jugoslovenskih refleksa ‘68. bili su registrovani, između ostalog, i na Sterijinom pozorju, prouzrokujući adekvatnu estetsku i ideološku turbulenciju. Danas, četrdeset godina kasnije, Berlinski zid je pao, Evropa se ujedinila, Jugoslavije više nema, iza nas je, u ovoj zemlji, mučna decenija građanskog rata, a na izmaku je i decenija spore i nedovršene demokratizacije društva i ekonomske tranzicije. Naš teatar posle petog oktobra veoma bojažljivo ulazi u koštac s društvenim i političkim problemima postmiloševićevske Srbije, a socijalistička prošlost ove zemlje je poseban tabu: ona se površno tretira samo kao mračna diktatura, a bez potrebe za kritičkim i dijalektičkim sagledavanjem i eventualnim prepoznavanjem nekih pozitivnih tekovina. U tom kontekstu ni revizionistički ili reformatorski levičarski pokret iz ‘68. nema adekvatan tretman.
Takva je situacija u našem pozorištu, ali ne i u evropskom: program „Krugova“ posvećen je, dakle, problematizovanju levičarskog, šezdesetosmaškog nasleđa, i to kako na tematskom tako i na nivou pozorišnog jezika. Pitanja koja otvaraju ovogodišnji „Krugovi“ jesu: Kako danas gledamo na ‘68. i sve ono što je iz nje nastalo u političkom smislu? Da li je danas moguća radikalna politička promena zasnovana na naprednim idejama? Da li u savremenom pozorištu postoji i neko estetsko nasleđe tog perioda?
U programu „Krugovi“ na 53. Sterijinom pozorju biće prikazane predstave Liebe 1968, (tekst i režija Aleksandar Harim, Bat Studio teatar (Akademija pozorišne umetnosti), Berlin, Nemačka), Doktor Husak (tekst Vilijam Klimaček, režija Martin Čičvak, Divadlo Arena, Bratislava, Slovačka), 1977 – Simaptizeri/Sedam jarića/Hamlet–mašina, (režija Štefan Kimig, Šaušpilhaus Štutgart, Nemačka), Rez (tekst Mark Rejvenhil, režija Tomas Ostermajer, Šaubine, Berlin, Nemačka), Edip u Korintu (tekst Ivo Svetina, režija Ivica Buljan, Drama SNG-a, Ljubljana, Slovenija).
Ovih pet predstava pružaju raznolik uvid u različite fenomene neposredno ili posredno vezane za 1968. i njene reflekse u savremenom društvu i umetnosti. One nam, takođe, predstavljaju nove kreacije reditelja internacionalno ili regionalno poznatih i priznatih, kao što su Tomas Ostermajer ili Ivica Buljan, ili nas upoznaju s radom nekih zanimljivih novih autora, kao što je mladi Aleksandar Harim čiju ćemo diplomsku predstavu videti na Sterijinom pozorju. U pogledu odnosa prema društvenim i estetskim fenomenima od pre četrdesetak godina, ove predstave se kreću u širokom rasponu od direktnog tematizovanja ovih događaja, bilo da je reč o ponašanju pariske intelektualne omladine (Liebe 1968) ili konkretnim i dramatičnim političkim zbivanjima u bivšoj Čehoslovačkoj (Doktor Husak), preko pozorišne dekonstrukcije tema vezanih za levičarski terorizam u Nemačkoj, koji je nastao na talasu 1968. (1977) do savremenih refleksija na temu mogućnosti radikalne političke promene koju bi pokrenuli mladi intelektualci (Rez). Posebno mesto u ovom programu zauzima predstava Edip u Korintu, kao svojvrstan omaž nekim umetničkim, teatarskim šezdesetosmaškim tendencijama.
Ivan Medenica
