Jedan pravac za milione klinki

Histerija koja u celom svetu vlada među tinejdžerkama oko benda One Direction realno preti i da prevaziđe nekadašnju „bitlsmaniju“, sudeći po broju onesvešćenih klinki koje se na nosilima iznose sa njihovih koncerata širom sveta. Britanski osvajači su vratili na scenu „bojbendove“ u stilu dečaka iz komšiluka, bez istih frizura i odeće. Prema rečima Bila Verda iz „Bilbord“ magazina, grupa One Direction je „savršena oluja“ i, pre svega, masivan i uspešan fenomen. Karte za sve koncerte na ovogodišnjoj svetskoj turneji odavno su prodate, a proizvođači majica sa njihovim likovima ne mogu da postignu da odštampaju dovoljan broj.

Članovi grupe su otkriveni na britanskom muzičkom takmičenju X-faktor pre četiri godine. Iskusni TV producent Sajmon Kavel, sadašnji menadžer grupe One Direction, i Nikol Šerzinger, sudija na takmičenju, doneli su životnu odluku

– da ovu

fotografije: selena i sofija

petoricu naoko običnih klinaca koji su ranije nastupali pojedinačno spoje i da ih u finalu takmičenja prijave u kategoriji bendova. Nisu pobedili, osvojili su tek treće mesto, ali je njihova popularnost u Velikoj Britaniji premašila sva očekivanja. Za pobednike X-faktora te godine i svih prethodnih i sledećih takoreći niko nikad nije čuo, ali su zato ovi klinci lansirani u nebesa. Potpisali su ugovor sa izdavačkom kućom Syco Records Sajmona Kavela, a kasnije i sa Columbia Recordsom. Grupa je izdala tri albuma, poslednji Midnight Memories trenutno se promoviše od Bogote, preko Evrope do Kanade i Amerike.

KO SU DIRECTIONERKE: Moja ćerka Selena je „directionerka“, cela soba joj je oblepljena njihovim posterima. Jedino što je želela za svoj trinaesti rođendan je da ode na koncert omiljenog benda. I njene drugarice su „directionerke“, razlikuju se po tome koja je zaljubljena u Najla Horana, a koja u Harija Stajlsa, Luija Tomlinsona, Lijama Pejna ili Zejna Malika. „Directionerke“ iz Srbije se prepoznaju preko društvenih mreža i okupljaju skoro svake nedelje u određeno vreme. Dolaze iz Pančeva, Vranića, Novog Sada… Ima tu i poneki „directioner“ sa velikim brojem lajkova. Jednom su se okupili na Kalemegdanu gde su svojim telima ispisali logo 1D i tu fotografiju poslali kao pozivnicu omiljenom bendu da dođu u Srbiju. Nažalost, Beograd nije u programu za ovogodišnju turneju grupe One Direction koja traje od aprila do oktobra, a nema ga u najavi ni za sledeću sezonu.

A ako neće Muhamed bregu, onda će breg Muhamedu, te tako odlučismo da pokrenemo breg. Destinacija: Dizeldorf, Espri arena. Datum: 2. jul 2014. Događaj: koncert grupe One Direction. Cena: prava sitnica. Karte smo kupili preko jedne koncertne agencije na internetu još u februaru, ali su nam one stigle na kućnu adresu dan pre puta. Nervoza i panika oko tih karata je bila tolika da ne želim ovom prilikom da se podsećam automatizovane prepiske koju sam razmenila sa agencijom. Spakovali smo 1D majicu i njihov parfem „One Moment“ i u društvu sa još jednom mamom i njenim ćerkama krenule u Dizeldorf. Detaljno sam se informisala o grupi i saznala da su u međuvremenu pokupili silne nagrade: MTV nagradu publike 2012. godine za najbolji pop-video kao i nagradu za najbolje mlade umetnike, da su prva engleska grupa koja se prvi put našla na prvom mestu u SAD sa debitantskim albumom, osvojili su dve BRIT nagrade za najbolji singl i još mnogo toga. Na tržište su izbacili dva parfema, knjiga o njima se uveliko prodaje, a film o njima je stekao ogromnu popularnost. Moja prijateljica iz Kanade koja ima ćerku sličnih godina kaže da je i u Torontu histerija pred koncert.

Adrenalin je proradio, jedva čekam da uživo čujem omiljene pesme Story of My Life i You and I.

MASOVNA HISTERIJA PLAVUŠA: Još na putu od dizeldorfskog aerodroma ka gradu primetili smo da su table za pravac ka Areni označene sa „1D“. Uzgred, ime benda je smislio član benda Hari Stajls, koji je, kako kažu naše tinejdžerke, „najveći dekica u bendu“ zato što sporo priča, ali izgleda da brzo misli. U šetnji gradom nailazimo na nemačke „directionerke“, neke nose 1D majicu, torbu ili patike, a neke sve to zajedno. Naši prijatelji koji žive u Dizeldorfu nisu čuli za bend sve do pre neki dan, te smo ih na brzinu edukovali da nemaju rupu u obrazovanju. Koncert je tek sutradan, a Selena i Sofija maštaju o tome da spavaju pred hotelom gde će biti smešteni njihovi idoli i silno su se razočarale kad su im mame objasnile da to neće moći. Lepote Dizeldorfa su im ostale u maglovitom sećanju, a vreme pre koncerta je bilo pravo mučenje za njih. Nisu mogle ni da jedu, ni da spavaju.

Na kartama piše da u Arenu može da se uđe u pola pet, a da predgrupa „5 Seconds of Summer“ (takođe bojbend) počinje sa svirkom u šest. Oko pola pet ulazimo u liniju U78 ka Areni, sve puno „directionerki“ i tek poneka mama u pratnji. Devojčurci iz Nemačke su uradili domaći zadatak kako valja: budući da njihovi idoli vole tetovaže, ispisale su po licu i rukama imena članova benda, zalepile su preslikače 1D po obrazima, majice se podrazumevaju. Od svih članova benda, jedino je Irac Najl izjavio da je protiv tetovaža i da je jedino mesto gde bi eventualno istetovirao logo benda njegova pozadina, ali su zato svi ostali dečaci iz benda istetovirani.

Espri arena je ogromna, mnogo veća od beogradske i bila je otkrivena. Publika je preko devedeset odsto bila sastavljena od devojčica koje su plakale pre nego što je bilo šta počelo da se dešava. Popunjenost arene: 100%. Nikakve gužve tu nije bilo, suveniri se prodaju na svim punktovima, sve je dobro organizovano, osim što je počelo sa sat vremena zakašnjenja. U Dizeldorfu se smrkava tek posle deset sati uveče, sunce bez oblačka bije na našu stranu tribine, tako da odličnu predgrupu „5 Seconds of Summer“ nisam najbolje ispratila. Štedela sam glasne žice za glavni bend.

Vrisak iz stotine hiljade grla kad su na scenu izašli One Direction čuo se do svemira. Sve klinke su plakale, ali sve! Koncert bio masovna histerija devojčuraka, to se viđa samo jednom u životu. Svaki čas su na nosilima iznosili neku klinku koja je pala u nesvest, neka je pala u nesvest čim je videla svoje idole, a neka pred kraj kad je shvatila da se bliži rastanak. Beogradske „directionerke“ su ridale od početka do kraja, crni tragovi od maskara i krejona slivali su im se niz obraze, ali nisu gubile svest.

Bilo je mnogo zabavno: najpre hiljade istih uplakanih devojčica sa dugim plavim kosama i u istim majicama koje, u pauzi između dva napada plača, organizovano dižu žuto-crveno-crne kartone kao na utakmici, zatim cela Arena miriše isto, na parfem „One Moment“ ili drugi njihov parfem „That Moment“. U pauzi između dva benda cela tribina radi istu koreografiju koju „spontano“ odredi tehničar za rasvetu na kranu. I u trenutku kad sam pomislila na to kako Nemci na hotelskim zabavama obožavaju pačji ples, sa zvučnika se čula „makarena“. I sve kao jedna disciplinovano izvode ples.

LEPI, ČISTI, ISFRIZIRANI: Muzika koju ovi klinci izvode je tinejžerski pop visokog kvaliteta, imaju nekoliko ubitačnih hitova, zabavni su i duhoviti i odlično pevaju. Ne znam kako je bilo drugoj mami u pratnji, ali i meni je pred kraj koncerta bila knedla u grlu. Naravno, iz drugih razloga, eh da mi je 15 godina… Za naše ćerke je to bio doživljaj istovetan sletanju na planetu Mars, možda čak i veći. Posle koncerta su komentarisale kako ih je pogledao Najl, pa im je mahnuo Zejn i bile su presrećne što su prisustvovale „najboljem koncertu na turneji“, kako reče Lijam. Najviše su plakale kada je došao na red Najlov solo u pesmi Little Things. U Beograd smo se vratile sa njihovim najnovijim parfemom i patikama-gipsarama koje nose članovi benda.

Popularnost grupe One Direction u Americi je takođe ogromna, Džastin Biber ima razloga za brigu. Britansko-irski bend je popunio prazninu na tržištu sa „belačkom pop-muzikom za srednju klasu“, kako se navodi u muzičkim magazinima. U neprestanom su kontaktu sa fanovima preko Tvitera, a njihov menadžer kaže da „dečaci žive onlajn“. Njihov nalog na Tviteru svakim danom se uveća za 30.000 pratilaca, a o lajkovima da i ne govorimo. Na njihovom sajtu stoji podatak o preko 18,5 miliona fanova na Fejsbuku i 71 milion kombinovanih fanova na Tviteru. Najl važi za „ludog i slatkog“, Zejna opisuju kao „tihog i tajanstvenog“, Lijam je „senzibilan“, Hari „šarmantan“, a Tomlinson „zabavan“. Čisti, lepi, isfrizirani dečaci koji deo zarade odvajaju u humanitarne svrhe, borbu protiv raka ili za brigu o životinjama. I šta može da bude bolje od jednog slatkog dečaka, ako ne petorica slatkih dečaka…