Slovo nije samo znak koji deca treba da nauče, već njima bliska priča, kao što je pokazao Duško Radović – kaže glumac Ivan Jevtović, deo tima koji priprema mjuzikl po legendarnoj seriji „Na slovo na slovo“
Vest da su počele pripreme mjuzikla „Na slovo na slovo“ po legendarnoj televizijskoj seriji za decu iz sedamdesetih, lepa je vest zato što će i naša deca dobiti priliku da uživaju u onom u čemu smo mi uživali u njihovim godinama.
Bila je to zabavna i edukativna serija snimana u produkciji TV Beograd o lutku Aćimu i Mići i njihovim drugarima, koji Aćima uče slova. Miću je glumio Milutin Mića Tatić, on je pozajmljivao glas Aćimu, a učestvovali su i Đuza Stojiljković, Lola Novaković, Pavle Minčić, Predrag i Dragan Laković…
Istoimeni mjuzikl će kroz tekstove Duška Radovića i kompozicije Miodraga Ilića Belog iz serije, koji su važna kulturna baština, novim generacijama predstaviti „ono najlepše što je nastalo na ovom tlu“ – piše u pres materijalu. Na premijeri na sceni MTS dvorane 27. septembra, pojaviće se Dečja filharmonija sa dirigentom Ljubišom Jovanovićem, glumci Ivan Jevtović, Ana Sofrenović i Tamara Radovanović, i devojčice i dečaci, a projekat se realizuje u saradnji sa Fondacijom „Deca deci“.
Dečja filharmonija
Ivan Jevtović, koji glumi Miću ali je i reditelj predstave, kaže da je sve poteklo od „profesora Ljubiša Jovanović u nekoliko navrata pomenuo da bi seriju ’Na slovo na slovo’ trebalo pretočiti u mjuzikl, vođen naravno svojim individualnim razlozima i osećajem koliko je ova serija važno i referentno delo“.
U Dečjoj filharmoniji koja će sve vreme biti na sceni, su talenti raznih muzičkih škola. Ivan Jevtović kaže da je „njihovo sviranje nemoguće opisati, to mora da se čuje uživo, oni su reprezent ove zemlje, što ujedno govori i o Ljubiši Jovanoviću kao pedagogu.“
Toliko mnogo sa toliko malo
Serija „Na slovo na slovo“ ima 34 epizode. „Ne mogu a da ne pomislim koliko mnogo je uradila ta serija sa samo 34 epizode, koliko mnogo je sa tako malo postignuto! Mnogi veliki formati joj nisu ni blizu.“, kaže Jevtović.
Priča da je Miloš Radović, Duškov sin, poklonio svom prijatelju Ljubiši Jovanoviću scenario prvih 20 epizoda serije i da „to za Ljubišu bilo kao da dodiruje nešto božansko.“
Setio se, kaže, Miloševe priče o svom ocu za vreme jedne proslave u pozorištu „Boško Buha“ gde je bio zaposlen, „priče o strogom ocu, što se nikako ne može pomisliti na osnovu njegovih dela. Kao i što ih je nemoguće spojiti sa Duškovim glasom, koji je imao težak i namćorast ton, kakvog ga pamtimo po njegovim komentarima svakodnevnice na nekadašnjem Studiju B. Međutim, baš zbog onoga što je napisao, biće da ta strogost nije bila posledica njegovog karaktera već briga zbog svakodnevnice koja je njega itekako doticala“.
Aktuelan tekst
Ivan Jevtović kaže da su tekstovi iz nekadašnje serije i danas „filozofski i sociološki i politički vrlo aktuelni. Vrlo komunikativni. Isto važi i za muzičke numere. Jer, ovde ima remek-dela, nešto od toga će se sigurno završiti na telefonima današnje generacije.“
Za mjuzikl je odabrano 12 pesama: Na slovo na slovo, Uspavanka za Aćima, Petronije, Sve je pošlo naopačke, Januarske zvezde bele, Šta da rade dlanovi, Mađioničar, Aberdareva 1, Satovi, Klackalica, Ala je to lepo, Slika i prilika.
„Malo ćemo prilagoditi muzičke aranžmane, i to je sve. Cilj nam je da što više poštujemo original, da pokažemo kompletnu vrednost matičnog dela, da se vratimo onim vrednostima koje je Duško napisao. Želimo da podsetimo na emotivno učenje slova koje je bilo tema serije. Sad se insistira na mehaničkom načinu, a mi ćemo pokazati da se iza svakog slova krije novi čudesni magični svet”, kaže Jevtović.
„Jer, velika je razlika da li dete u nekom slovu vidi samo znak ili njemu blisku priču“, poručuje Ivan Jevtović.
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture nezakonit dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
