U okviru ovogodišnjeg Mikser 2024 festivala urbani beogradski modni brend Exer Art raspisao je konkurs za mlade umetnike i dizajnere. Pobednički radovi biće uključeni u novu kolekciju unikatnih majica
Na konkurs Exer Arta u sklopu Mikser 2024 festivala je pristiglo čak 160 radova, a stručni žiri sastavljen posebno za tu priliku odabrao je radove jedanestoro umetnika koji u subotu bili predstavljeni na izložbi u “Dorćol Placu”.
Žiri su činili istaknuti predstavnici savremene beogradske umetničke i dizajn scene: Slavimir Stojanović, Lidija Delić, Igor Marsenić, Ksenija Pantelić i osnivačica brenda Exer Art Katarina Gaborović.
Pažljivo pregledajući sva dela, članovi žirija su stekli utisak o izuzetno raznolikom stilskom pristupu koji se kretao u rasponu od gotovo klasične likovne forme do naprednijih grafičkih i digitalnih tehnika, ali gde je u najvećem broju u stvaralačkom fokusu zadržana frekvencija urbanog, kako narativno tako i kroz upotrebu mnogih simbola, motiva, detalja.
Glavne nagrade su osvojili Valentina Brostean i Igor Kovačević.
“Od samog početka želja nam je bila da promovišemo i mlade umetnike. Prilika nam se ukazala u saradnji sa Mikserom. Bili smo srećni zbog velikog broja prijava, ali još više koliko je kvalitetnih radova bilo. Žiri je bio na mukama da odabere pobednika, do te mere da smo umesto jedne dodelili dve glavne nagrade“, kaže za „Vreme“ Katarina Gaborović.
Šta je Exer Art?
Exer Art brend osnovan je 2022. godine u Beogradu sa idejom da radove savremenih srpskih umetnika izvuče iz galerija, promoviše ih na majicama, približi široj publici i tako postane deo svakodnevnog života.
Tema ovogodišnjeg Mikser festivala “Mikrotaktike” bila je u potpunoj harmoniji sa takvom platformom Exer Art-a jer “ekser” simbolizuje male ali snažne akcije koje nose promenu, probijaju granice i ruše tabue, dok je istovremeno i konstruktivan detalj koji povezivanjem gradi veće formate.
“Kada sam svoje ideje sa platna stavio na majice, kao da sam ih malo ohrabrio, kao da sam ih zalio, kao da su se osvežile, kao da su bile nahranjene. A emocija umetničkog dela je pritom ostala ista, priča je ostala ista, samo prikazana na drugačiji način. Suština nije nimalo drugačija zbog drugačije podloge. Sve sam to i dalje ja, sve je to moja umetnost nastala iz mog životnog iskustva, sada iz galerija puštena među ljude. Zato sam se upustio u avanturu pod nazivom Exer-Art”, rekao je slikar Zoran Velimanović neposredno pošto je brend osnovan.
U avanturu su se upustili i slikar Stevo Mandić i Ivan Aran. Ekserovce je okupila ideja da svoju umetnost približe i ljudima koji nemaju običaj da posećuju galerije. Njima će se sada pridružiti i Valentina Brostean i Igor Kovačević.
Ali lista nije konačna. Iz Exer Arta poručuju da će o narednim pojačanjima i umetnicima čiji će radovi biti priključeni ovom nesvakidašnjem poduhvatu, naknadno obavestiti javnost.
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Bivši članovi Odbora Festa o smeni su saznali iz medijskog istupa sekretarke za kulturu, i sumnjaju da će bez profesionalne strategije i analize dosadašnjih grešaka biti moguć dalji razvoj te manifestacije
Herojstvo i ranjivost, pobunjenički poklič i onirička askeza, sećanja na slavne dane, ali i aktuelno osećanje sputanosti, samopouzdanje i frustracija, danas se u Irskoj kao goruće teme prelivaju sa rock pozornice na scenu inficiranu folkom. Živopisni sastavi “Madra Salach” i “The Scratch”, ili čudo od mladića Dav Elis, otvaraju teme bola i izdržljivosti, demantujući potpuno onu Džojsovu napomenu o naprslom ogledalu sluškinje kao simbolu irske umetnosti
Milutin Bojić, Gospođa Olga, Narodno pozorište Beograd; režija Jug Đorđević; igraju Nela Mihailović, Aleksandar Vučković, Smiljana Marinković, Slađan Zrni, Ljubiša Savanović, Iva Milanović
Mihael Antolović i Slobodan Sadžakov, Robe i robovi neoliberalnog sveta; Pedagoški fakultet, Sombor, 2025
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
