U Beogradu će od 11. do 15. aprila, u salama Dvorane kulturnog centra i Doma omladine, biti održan 53. beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma
Redni broj ispred naziva Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma govori da je ovo najstariji filmski festival na ovim prostorima. Naime, osnovan je daleke 1953. godine kao sekcija Festivala jugoslovenskog filma u Puli da bi 1959. Festival bio podeljen na dva dela: Festival jugoslovenskog igranog filma u Puli i Festival jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu. Tu je pod raznim imenima i u različitim organizacijama ostao i do danas. Za razliku od FEST-a, tokom devedesetih Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma nije preskočio nijedno izdanje, a održan je i u vreme bombardovanja 1999. u skloništu Doma omladine.
Pojačano interesovanje za kinematografiju koju Festival promoviše nabolje se može videti u konkurenciji koju je u poslednje vreme dobio. Naime, sem FEST-ovog programa Činjenice i slagalice, koji prikazuje nekoliko najzanimljivijih dokumentarnih filmova, osnovan je i festival Slobodna zona, koji se većim delom bavi ovim istim segmentom kinematografije, dok je u Centru „Sava“ organizovan drugi Evropski festival dugometražnog dokumentarnog filma pod nazivom 7 Veličanstvenih, koji je publici predstavio sedam dokumentaraca iz prethodne godine. Interesovanje za ovu vrstu filma nesumnjivo raste, globalno i lokalno. Ovo prvo pre svega zahvaljujući slavi Majkla Mura, koji je promovisao posve novi žanr političkog aktivizma i socijalne kritike, gurajući svoju kameru u lice i prepadajući razne Amerikance, od kongresmena, preko šefova velikih kompanija i najortodoksnijih ludaka koji se zabavljaju pucanjem po šumama pa do običnih stanovnika malih gradova. Kod nas je ovaj žanr imao svoja velika imena od Dušana Makavejeva pa do Janka Baljka. Ne smemo zaboraviti ni veterana Želimira Žilnika, pa ni Petra Lalovića i njegove filmove o životinjama. Upravo poslednja ostvarenja ove dvojice možete pogledati na ovogodišnjem izdanju festivala: dva filma iz ciklusa Žilnikovoh radova o migracijama stanovništva nakon proširivanja granica Evropske unije: Evropa preko plota i Gde je Kenedi bio dve godine kao i Borski rekvijem Petra Lalovića, koji se bavi tranzicionom sudbinom borskih rudnika. Sličnu temu obrađuje i izuzetno zanimljiv film Rudarska opera Olega Novkovića i Milene Marković, o kom ste mogli opširno da se informišete u jednom od prethodnih brojeva „Vremena“.
Program se sastoji od dva takmičarska dela u kojima će biti prikazano 68 filmova, 44 domaća i 24 međunarodna, kao i nekoliko pratećih programa sa još šezdesetak ostvarenja. Najzanimljiviji od specijalnih programa svakako je Evropa–Prix, koji predstavlja 13 pobednika različitih evropskih festivala u domenu kratkometražnog filma. Zatim, tu je i specijalni program povodom obeležavanja 150 godina od rođenja Nikole Tesle u okviru koga ćemo videti filmove Svedočenje o Tesli Vladimira Pogačića i Dan kada se vratio Tesla Nikole Stojanovića. U čast Vladimira Petrića, ovogodišnjeg dobitnika nagrade za životno delo, biće prikazani njegovi filmovi Kobna žeđ, Zid uspomena i Omaž Laslo Moholji Nađ. Sem pomenutih i možda još nekoliko rediteljskih imena poznatih publici upućenoj u ovu vrstu filma, u ostatku programa računamo na otkrića i iznenađenja, u čemu je i šarm ovakvih festivala.
Reditelj Milutin Petrović najavljuje osnivanje Asocijacije radio-televizijskih, filmskih i scenskih stvaralaca, koja će ponuditi pogodnosti koje druga udruženje nemaju. Srđan Dragojević kaže - ćaci udruženje
Na početku sedamdesete sezone, obeležavajući 30 godina od smrti Aleksandra Popovića, Atelje 212 premijerno izvodi predstavu „Ceo život za godinu dana“ po njegovoj istoimenoj tv seriji
Na Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije biće čak 12 filmova i četiri serije - nastavak puta ovog festivala da filmove sa prostora Jugoslavije približi publici
Izraelski ministar kulture najavio je oduzimanje državljanstva Juvalu Abrahamu i Rejček Šor, rediteljima filma „NAZA“ koji je u Veneciji dobio Specijalnu nagradu žirija. U filmu se naime tvrdi da je izraelska vojska ciljala civile u Gazi
Šabačko pozorište je ostalo bez 15 predstava zato što je tako odlučila direktorka. Zbog toga 80 posto glumaca ansambla nije stalo na scenu godinu i po dana. Međutim, budžet pozorišta je 15 miliona dinara
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
