Rezultati analize Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije dokazuju da aktuelna vlast uništava kulturu svoje države
Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i Asocijacija nezavisne kulturne scene Srbije i ove godine su analizirali koliko i kako država finansira svoju kulturu. Analiza je zasnovana na dostupnim podacima, pre svega rezultata konkursa Ministarstva kulture koji su do sada objavljeni, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, i lokalnih konkursa.
Naslov njihove analize vrlo jasno otkriva i njen sadržaj i zaključke: „Raspad državnog sistema zaštite i finansiranja kulture“.
Opšta situacija je sledeća:
Od 2015. do 2026. godine, Srbija nikad nije izdvojila 1 posto za kulturu iz svog budžeta, minimum koji preporučuje Unesko. Najbliže tom procentu bila je 2022. godine – 0,78%. Ove godine za kulturu Srbije je bilo 0,66%, a iduće ja planirano još manje – 0,65% skoro isto kao i 2016. kad je bilo najmanje u pomenutom periodu – 0,63%.
Ministarstvo kulture Srbije raspisalo je ove godine 29 konkursa, a realizovalo samo 11.
Rešenja za 7 konkursa kasnila su više od 100 dana, a za četiri više od 200 dana.
Prošle godine fond za konkurs u oblasti savremene umetnosti bio je 6.505.000 evra, a ove godine je potrošeno 2.000.000 evra. Gde su nestala 4.500.000 evra?
„Kriterijum kvaliteta se potpuno izgubio, već se sredstva dodeljuju onima koji su ’naši’. Tako su, na primer, na konkursu Ministarstva kulture za kapitalna dela koja se objavljuju na sprskom jeziku najveća sredstva dobili Arhiv Vojvodine za projekat Izabrana dela Dragoša Kalajića u 18 knjiga i Grupa za razvoj i unapređenje kulture za projekat (GRUK) za Izabrana dela Nebojše Kuzmanovića, gle čuda – direktora Arhiva Vojvodine“, piše u ovoj analizi.
Zatim:
„Na konkursu za Umetničku igru – klasičan balet, narodnu igru i savremenu igru od ukupno 80 projekata, 58 projekata je iz oblasti folklora. A nisu podržana dva projekta Bitef teatra, dva projekta Srpskog narodnog pozorišta, jedan projekat Udruženja baletskih umetnika Srbije i ni jedan od sedam projekata STANICE – reprezentativnog udruženje umetnika koji se bave savremenim plesom. Naravno da treba podržati amatersko kulturno stvaralaštvo u oblasti folklora, ali u konkursu z oblast kulturnog nasleđa, a ne savremenog kulturnog stvaralaštva.“
Osim putem konkursa, novac iz budžeta se dodeljuje i na osnovu diskrecionog prava ministra kulture. Koliko je to para, autori ove analize kažu da je nemoguće saznati.
„Na višegodišnje zahteve da se stekne uvid u trošenje ovih sredstava iz Ministarstva kulture je odgovarano da se radi o sredstvima koji se dodeljuju u vanrednim situacijama, o fondu iz koga se finansiraju ’izuzetno važni projekti’ koje ’nije bilo moguće unapred planirati’ i ’za hitne intervencije i radova koji se mogu pojaviti tokom godine usled nepredviđenih okolnosti, elementarnih nepogoda i slično’. Međutim, podaci dobijeni na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja 2023. godine pokazali su da se radi o svojevrsnom konkursu bez konkursa, na kome je u 2022. godini i prvoj polovini 2023. godine podržano 228 projekata u iznosu od 2,4 miliona evra.“
Već treći put u poslednjih pet godina Sekretarijat za kulturu Grada Beograda donosi odluku da nema uslova da se konkursi u oblasti kulture realizuju; 2020, 2024. i 2025. godine.
Prvi put, 2020. godine, u vremenu pandemije COVID-19 rečeno je da „zbog vanrednog stanja nema uslova da se konkurs realizuje“, dok su svi drugi konkursi u zemlji i regionu bili održani. Tada su sredstva predviđena za konkurs preusmerena za plate 309 honorarnih saradnika ustanova kulture u Beogradu.
Prošle godine obrazloženje je bilo da je Grad Beograd zbog izbora bio u privremenom finansiranju devet meseci, a da nakon donošenja gradskog budžeta 1. jula 2024. godine “nije ostalo dovoljno vremena da se konkurs regularno sprovede”.
Ove godine je rečeno da su članovi komisija za ocenjivanje projekata dali ostavke. „A pravi razlog je što su nenamenski potrošili ogromna sredstva namenjena za kulturu“, piše u analizi.
Problem koji je postojan i izražen tokom prethodne decenije, a na koji autori analize stalno ukazuju, i o kome mediji često pišu, je dodeljivanje sredstava „sumnjivim“ projektima.
Podaci dokazuju da se svake godine skoro jedna petina sredstava na konkursima dodeljuje projektima organizacijama koje niko u njihovim sredinama ne zna, organizacijama koje nisu registrovane u APR-u, nemaju finansijske izveštaje za prethodnu godinu, ne bave se kulturom, koje su osnovane neposredno pred konkurs…
Kao primer koliko je ovaj problem prisutan, navedimo samo podatak da je na konkursima Ministarstva kulture od 2022. do 2024. godine podržano 284 sumnjiva projekta u vrednosti od 2.783.500 evra.
Još jedan problem jeste postojanje “predatorskih organizacija”, koje već godinama dobijaju ogroman deo budžeta na svim konkursima, kao zagarantovana sredstva, ostavljajući za sve ostale učesnike konkursa samo mrvice – upozoravaju rezultati analize.
To su: Beogradski festival igre (A.Jung) – 67,5 miliona dinara (2021 –
2024), Zillion film d.o.o (Laza Ristovski) – 51,35 miliona dinara (2021 – 2024), Rasta International d.o.o (Emir Kusturica) – 47,6 miliona dinara (2021
– 2023), i Contrast studios d o.o. (Radoš Bajić)- 27 miliona dinara (2019 – 2022).
Samo ove godine Beogradski festival igre je dobio 17 miliona na konkursima Ministarstva kulture, Pokrajine i Grada Novog Sada, a Zillion film od Pokrajine – 19 miliona dinara.
„Na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine dodeljeno je 50.340.000 dinara sumnjivim projektima organizacija koje nisu ni smele da učestvuju na ovim konkursima, a nije bilo sredstava za jubilarno 70. Sterijino pozorje, za 74. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, za 12. Šekspir festival, za Festival studentskog pozorišta koji organizuje Akademija umetnosti iz Novog Sada i za Exit festival“, piše u ovoj analizi.
Osim ovog problema koji je opšti, u veliki problem pokrajinskih konkursa je i dodeljivanje velikih iznosa organizacijama koje nisu iz Vojvodine.
Tako je, 2023. na konkursu iz oblasti filmske umetnosti od ukupnog budžeta u iznosu od 60 miliona dinara, 39 miliona dinara dobila preduzeća iz uže Srbije (65%), a 21 milion dinara organizacije iz Vojvodine (35%). Iste godine na konkursu za muzičko stvaralaštvo podržan je, sa 800.000 dinara, projekat Pravoslavnog sportskog udruženja Sveti Srb i ja iz Beograda, pod nazivom Srbija i Grčka. Prošle godine, od ukupnog budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu za projekte iz oblasti filmske umetnosti u iznosu od 65 miliona dinara, 37.5 miliona dinara su dobile kompanije iz Beograda (57.7%), a 27,5 miliona autori iz Vojvodine (43,3%).
U analizi koja se odnosi na Novi Sad izdvojmo deo o grantovima kojima ovaj grad svake godine podržava tekuće troškove za udruženja građana: prošle godine je oko60.000 evra podeljeno na 33 organizacije, a ove godine je 9 organizacija dobilo oko 17.000 evra.
Analiza u 10 gradova Srbije i ovoj godini govori da je ukupan budžet svih ostalih analiziranih gradova, uključujući i Novi Sad (133.501.014.399 dinara), manji nego budžet Grada Beograda (184.769.282.681 dinara).
Rezultati analize 10 gradova skreću pažnju na srazmeru između izdvajanja iz budžeta za rad kulturnih ustanova i budžeta koji se koristi za konkurse.
Naime, visok procenat izdvajanja sredstava za dotacije ustanovama kulture, kada je praćen malim fondovima za konkurse, znači gotovo sigurno osiromašenje kulturne scene kroz nestajanje udruženja građana koje se bave kulturom, kojima su konkursi jedini izvor za sufinansiranje njihovog delovanja.
„Kada na konkursu budu podržana 74 projekta sa 4 miliona dinara (kao, na primer, u Zrenjaninu), ili sa 6 miliona dinara (kao, na primer, u Kruševcu), onda je prosečan iznos koji se dodeljuje po projektu 54.054 dinara (u Zrenjaninu) I 81.081 dinar (u Kruševcu) – jedna ili dve minimalne mesečne zarade u Srbiji. Onda se organizacije koje budu podržane na konkursima stalno dvoume između toga, da odustanu od realizacije i vrate sredstva, ili da ipak realizuju projekte, koji ni najmanje ne liče na ono što su zamislili i prijavili“, upozoravaju rezultati analize „Raspad državnog sistema zaštite i finansiranja kulture“.
I zbog činjenice da država ne štiti kulturu, i zbog drugih argumenata, Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i Asocijacija nezavisne kulturne scene Srbije traže hitnu smenu ministra Nikole Selakovića.
Njihovi razlozi su sledeći:
Raspad sistema konkursnog finansiranja kulture (posle 20 godina, prvi ministar koji nije uspeo da realizuje konkurse)
Obesmišljavanje ideje programa „Prestonica kulture Srbije“ (drugi, veći deo sredstava u iznos od 178 miliona dinara Ministarstvo je prebacilo Zrenjaninu septembra 2025. godine, kada već bilo kasno za bilo kakvu smislenu realizaciju projekata)
Potpuna nekompetentnost (na postoje baš nikakve obrazovne, ni stručne kvalifikacije koje ga preporučuju za prvog čoveka kulture u Srbiji)
Zloupotreba službenog položaja u slučaju skidanja statusa kulturnog dobra sa Generalštaba.
Ako nećete sami, zovite policiju - poručila je Uprava Narodnog pozorišta obezbeđenju koje se usprotivilo naredbi da spreči glumce da pred publiku iznesu transparent „Narodno je narodno“
„Najduža noć filma“ za najdužu noć u godini, maraton tri filma od kojih je "Izlet" svetska a "Karmadona" domaća premijera
Za samo pet dana od kad je otvoreno posle dvomesečne pauze, Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu izdala je već dve Odluke kojima bi da sputa slobodu zaposlenih. Oni se, međutim ne obaziru
Karmadona, scenario i režija Aleksandar Radivojević, igraju Jelena Đokić, Sergej Trifunović, Milutin Mima Karadžić, Milica Stefanović, Miloš Lolić, Miloš Timotijević, Petar Strugar i drugi
Emil Sioran, Sveske 1957–1972; s francuskog preveo Bojan Savić Ostojić; Službeni glasnik, Beograd 2025
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
