Inicijativom Aleksandra Serdara, Ministarstvo kulture Srbije pokrenulo je projekat „Nacionalna koncertna sezona 08“ – pokušaj popularizacije klasične muzike pomoću besplatnih 220 koncerata u 16 gradova Srbije u izvođenju pedesetak renomiranih umetnika i studenata muzike. Namera je da od septembra, nakon ovog tromesečnog pilot-programa koji počinje 3. marta, koncertne sezone postanu ustaljena praksa u Srbiji. „Nacionalna koncertna sezona 08“ biće promovisana velikim koncertom u Dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu, 25. februara. Pokrovitelj projekta je Boris Tadić, predsednik države.
Ovaj veliki posao od nacionalnog interesa povod je razgovoru sa Aleksandrom Serdarom, pijanistom i profesorom Muzičke akademije u Beogradu.
„VREME„: Mnoge važne pojedinačne inicijative nisu bile prihvaćene. Kako je to vama uspelo?
ALEKSANDAR SERDAR: Ne bih o tome, zato što to nije važno. Jedino je važno da se projekat, evo, realizuje. Naravno, najvažnije je kulturno oživeti Srbiju, i smatram da svaki umetnik mora da pomogne tom cilju.
A krajnji cilj ovog projekta je edukacija i promena muzičkog ukusa?
U kategoriji nacionalnog, vi ne možete da govorite o promeni muzičkog ukusa. Možete samo da dodate ono što nije dovoljno prisutno. A klasična muzika nije mogla da bude dovoljno prisutna u gradovima Srbije van Beograda zato što je veoma složen problem dovesti umetnike u te gradove, platiti njihov honorar i uopšte uraditi sve što je potrebno za organizovanje koncertne sezone. Cilj ovog projekta je, znači, dodavanje umetničke discipline u kulturni život Srbije koja bi počela da okuplja građansku klasu. Zamišljeno je da koncerti budu u svakom gradu uvek u istom danu, i da ti koncerti budu mesto susreta njihovih stanovnika. Cilj je i da klasična muzika postane navika građanske klase u tim gradovima, a naročito da srednjoškolce, buduće intelektualce, navikne na postojanje klasične muzike u njihovoj sredini. Ovo je projekat decentralizacije klasične muzike, s ciljem da građani u svakom gradu imaju profesionalnu koncertnu sezonu.
Pominjete finansijske teškoće kao jedan od razloga za to što klasična muzika već nije naša navika. Zašto takvih teškoća nemaju organizatori koncerata pop zvezda?
Ne smemo da širimo priču, to je druga vrsta muzike, a i njihov koncert je jedan događaj, dok mi pravimo kontinuiranu sezonu. To vam je kao kad bi u jedan grad jednom došla neka slika. Drugačije je kad u tom gradu postoji galerija pa ljudi stalno mogu da vide slike. Tako i klasična muzika mora da bude deo svakodnevnog življenja, a ne nešto specijalno u životu čoveka.
Zašto već nije svakodnevna pojava, ko je kriv?
Mi moramo da se koncentrišemo na popularizovanje klasične muzike među građanstvom, i – ne zanima nas ni kako je bilo ranije, ni zašto, ni da li su ljudi obrazovani. Zanima nas samo šta ovaj projekat donosi u budućnosti. Uostalom, zato ga i sprovodimo. Mi ovim projektom objedinjujemo građansku klasu i direktno utičemo na svest ljudi jer muzika to može. Preko umetnosti objedinjujemo zemlju. I zato ne smemo da gubimo energiju na prošlost. Uostalom, ovaj projekat je produkt onoga što ne postoji.
Kako je svirati u dvorani koja nije koncertna? Kakva su vaša iskustva sa koncerata u manjim gradovima?
Vi možete i u svakoj kafani da proizvedete vrhunski koncert! A sviraće se u salama koje su namenjene kulturnim sadržajima, na primer, u Kraljevačkom pozorištu, Somborskom, u Gradskoj kući u Novom Sadu, Mozaik sali u Kruševcu, Domu kulture u Čačku, muzičkoj školi u Požarevcu koja ima salu od 250 mesta. Znači, prostor uopšte nije problem. Hoću da istaknem da su ključnu ulogu u realizaciji projekta odigrale institucije u tim gradovima, učinili su neverovatan napor. U Nišu je, na primer, Muzička akademija dala divnu salu, grad je organizovao veliku medijsku kampanju, praviće CD sa koncerata, kritiku svakog nastupa; u Šapcu je sve spremno, u Leskovcu su iz muzičke škole preneli klavir u opštinsku salu i tu će ostati sve vreme, Valjevo je štampalo pozivnice, svi traže sponzore kako bi umetnike vodili na večeru posle koncerta. U svakom gradu na projektu radi mnogo ljudi, svi su odlično organizovani. Taj njihov entuzijazam je ključ uspeha. Ovog puta smo morali da počnemo od države kao organizatora projekta zato što je u tradiciji ove sredine da država stoji iza kulture, ali se nadamo da ćemo, naviknuvši građane da posećuju koncerte, naviknuti i vlasti njihovih gradova da sami iz svojih budžeta izdvajaju sredstva za koncerte. Time oslobađamo državni budžet, a svaki grad počinje da se brine o svom kulturnom životu. To je optimistički i dugoročan projekat, ono čemu težimo i nadamo se. Na organizaciji, dakle i umetnika i gradova, uz pomoć Ministarstva i gospodina Tadića, radi troje mladih ljudi u agenciji Artena, i ja. Ipak, pokroviteljstvo gospodina Tadića je učinilo ovaj projekat državnim.
Odnedavno je, osim „Nacionalne koncertne sezone„, i negativan stav direktora Beogradske filharmonije o domaćoj umetničkoj muzici, a zatim i tvrdnje kompozitora da nje i nema na repertoaru naše scene, učinio da klasična muzika bude češća medijska tema no inače. Šta mislite o tim stavovima?
Kao što sam se ja angažovao za decentralizaciju klasične muzike, tako isto neko mora da se angažuje na propagiranju domaće umetničke muzike. Mi planiramo da od septembra stavimo na program i domaće autore – što će biti naš doprinos toj temi, i ono što ja mogu da uradim. Rešavanju nekog problema pomaže samo konkretan potez.
