Darko Rundek, neponovljivi muzičar i pesnik, za „Vreme“ govori o tome zašto podržava srpske studente i boji se kraja života na Zemlji
U intervjuu Ivanu Milenkoviću za novi broj „Vremena“ Darko Rundek govori zašto bi radije bio bolno slobodan, nego bezbolno sretan.
Pa nastavlja o naciji u koju se ljudi sad kunu kao da dolazi iz davnina, a u stvari je iz devetnaestog stoleća, i o samoupravnom socijalizmu kao jednom od najnaprednijih socijalnih koncepata koji su uopšte pokušani u praksi.
Priča kako za dušu nema ničeg boljeg od tišine, o privilegijama ili prokletstvu umetnika, potrebi za identifikacijom, od kvarta i fudbalskog kluba pa nadalje.
„Nalazimo se usred šestog velikog izumiranja, ubili smo pesticidima i herbicidima više od pola kukaca, ptica, glista, divljine je sve manje, staništa svih drugih živih bića sve više prekrivaju betonom, ruše se i melju planine u potrazi za mineralima i rudama“, govori Rundek u novom broju „Vremena“.
„To je u Srbiji osobito aktuelno. Tope se ledenjaci, pregrijani oceani imaju sve manje planktona koji služe za proizvodnju kisika, a sve to prolazi ispod radara mainstream medija… Ili, još gore, puno gore, ljudi su postali na to neosjetljivi, potpuno odvojeni od prirode kao da nisu njezin dio. Klimatske su promjene posljedica takve ljudske aktivnosti i samo pojačavaju urušavanje života na zemlji.“
Ceo intervju čitajte u novom broju „Vremena“ od ovog četvrtka (14. maj) ili se odmah pretplatite ovde.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Kada sam prvi put čuo reč tradicija i razmišljao o njoj – gledao sam neku emisiju o Škotskoj, bilo mi je desetak godina – verovao sam da su Škoti neki ljudi koji, uprkos svim praktičnim prednostima savremenog načina odevanja, još uvek nose široke haljine bez donjeg veša. Zašto to rade? Pa: tradicija!
Kako je Holivud, pod maskom progresivnosti, pretvorio političku korektnost u jeftin reciklažni marketing? Zašto publika sve glasnije odbija “polovne” likove i gde leži spas za autentični diverzitet na velikom platnu?
Ljudi na stadionu i oko njega ne moraju imati istu predstavu Bosne i Hercegovine. Ne moraju deliti istu političku viziju, isto iskustvo zemlje, isti odnos prema njenoj prošlosti ili budućnosti. Mnogi od njih u Bosni i Hercegovini odavno više i ne žive. Neki možda ni sami ne bi umeli da kažu šta ih tačno povezuje sa drugima oko njih. Ali znaju istu pesmu. Pevaju Halida, ”Ljijane”
Oko 100 najboljih filmova iz Evrope, svrstanih u 15 selekcija, biće prikazani u Subotici na Paliću u okviru Festivala evropskog filma od 18. do 22. jula
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
