Darko Rundek, neponovljivi muzičar i pesnik, za „Vreme“ govori o tome zašto podržava srpske studente i boji se kraja života na Zemlji
U intervjuu Ivanu Milenkoviću za novi broj „Vremena“ Darko Rundek govori zašto bi radije bio bolno slobodan, nego bezbolno sretan.
Pa nastavlja o naciji u koju se ljudi sad kunu kao da dolazi iz davnina, a u stvari je iz devetnaestog stoleća, i o samoupravnom socijalizmu kao jednom od najnaprednijih socijalnih koncepata koji su uopšte pokušani u praksi.
Priča kako za dušu nema ničeg boljeg od tišine, o privilegijama ili prokletstvu umetnika, potrebi za identifikacijom, od kvarta i fudbalskog kluba pa nadalje.
„Nalazimo se usred šestog velikog izumiranja, ubili smo pesticidima i herbicidima više od pola kukaca, ptica, glista, divljine je sve manje, staništa svih drugih živih bića sve više prekrivaju betonom, ruše se i melju planine u potrazi za mineralima i rudama“, govori Rundek u novom broju „Vremena“.
„To je u Srbiji osobito aktuelno. Tope se ledenjaci, pregrijani oceani imaju sve manje planktona koji služe za proizvodnju kisika, a sve to prolazi ispod radara mainstream medija… Ili, još gore, puno gore, ljudi su postali na to neosjetljivi, potpuno odvojeni od prirode kao da nisu njezin dio. Klimatske su promjene posljedica takve ljudske aktivnosti i samo pojačavaju urušavanje života na zemlji.“
Ceo intervju čitajte u novom broju „Vremena“ od ovog četvrtka (14. maj) ili se odmah pretplatite ovde.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
