Da li se gasi Nišvil?

Iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi, Nišvil džez festival (Nišville Jazz Festival) ove godine nije dobio ni dinara od države, a resorno Ministarstvo kulture uputilo je organizatore tog renomiranog festivala da se obrate lokalnoj samoupravi.

Uprkos tim nevoljama festival je održan ove godine, bio je veoma uspešan, posetilo ga je više od 100.000, a direktor Nišvila Ivan Blagojević kaže za „Vreme“ da će i 2026. godine festival biti održan.

„Upravo sam se vratio iz Šangaja sa 24. internacionalnog festivalu umetnosti, na kome je učestvovalo 570 delegata iz sveta, a gde smo bili jedini predstavnici Srbije i gde su se svi ostali hvalili podrškom svojih ministarstava kulture, dok mi nismo imali tu priliku. Stičem utisak da ljudi u Ministarstvu kulture nemaju predstavu koliko je Nišvil veliki festival i koliko je značajan za Srbiju, ali ni koliko košta“, kaže Blagojević.

Tako je i bilo, pa je Nišvil od svog grada dobio 55 miliona dinara, što je za evropske standarde, koje je Nišvil po svemu ostalom davno dostigao, veoma malo novca.

Čudno obrazloženje Ministarstva kulture

Navodi da je obrazloženje Ministarstva kulture o tome zašto je Nišvilu uskraćeno državno finansiranje „vrlo čudno“.

„Nisu naveli zbog čega nas odbijaju, već su nam dali dobronamerni savet da festival možemo da organizujemo sami i uz pomoć grada Niša. Verovatno su mislili da je 55 miliona dinara veoma veliki novac, iako znaju koliko košta opremanje razglasom i video produkcijom samo jedne bine, a Nišvil ima 10 bina, i da samo jedan bend na otvaranju festivala, Level 42, koštao više od pet miliona dinara, koliko je dalo Ministarstvo prošle godine“, kaže Blagojević.

Dodaje da se o razlozima Ministarstva kulture može samo nagađati.

„Možda nismo na liniji principa sagledavanja kulturnog nasleđa koje Srbija treba da promoviše, pošto džez možda može da se tretira kao neko tuđe kulturno nasleđe, bez obzira što je džez svetska muzika. Pored toga, princip balkanskog džeza koji Nišvil forsira jeste nacionalni interes. Istovremeno, smatram da smo velike patriote, jer smo izdržali da 31 godinu promovišemo umetničku muziku na nivo spektakla. Srbiju smo, po pitanju džez festivala, ucrtali u top 10 u Evropi, i tako na pravi način brinemo o kulturi naše zemlje, kao što patriote i treba da brinu“, ističe Blagojević.

Nijedan ministar kulture nije nikada bio na Nišvilu

Napomnije da za tu 31 godinu postojanja festivala nikada nijedan ministar kulture nije došao na Nišvil, da bi se uverio u njegov značaj.

Poređenja radi, kaže, navodi da je festival sa najmanjim budžetom, a koji je sa Nišvilom rangiran među 10 najboljih, francuski Marsijak (Marciac) sa budžetom od pet miliona evra, a koji se održava u selu od svega 1300 stanovnika.

Dodaje i da je još pre tri godine urađena studija koja je prosleđena Ministarstvu kulture, a koja pokazuje da je Nišvil isplativ i da je u budžet uneo oko 294 miliona dinara, ali da je i pored toga Ministartvo kulture odbilo da sponzoriše festival.

Ta studija je pokazala da Srbija od svoja četiri najveća festivala – Egzit, Guču, Nišvil i Bir fest, pri čemu su kao parametri uzeti to da festival ima tradiciju najmanje 20 godina i minimum 100.000 posetilaca – zaradi godišnje tri milijarde dinara.

Blagojević navodi da bi Srbija zaradila dodatnih milijardu i po dinara, ukoliko bi vratila tim festivalima samo 10 odsto, dakle 300 miliona dinara da ih podele, pri čemu bi Egzit dobio najviše.

Podseća da je Nišvil mnogo više od džez festivala, s obzirom da ima Šaban stejdž na kome se promoviše donosi autentičan zvuk Balkana, džeza i soula, takmičenje bras bendova, filmski, ali i teatarski festival „koji je u odsustvu Bitefa svakako najkvalitetniji međunarorni festival koji Srbija ima“.

Mnogo više od džeza

Nišvil, dodaje, čine književni, strip i program posvećen karikaturi i veoma posećenu manifestaciju Džez for kids (Jazz for kids).

„Na sve to, mi smo Niš brendirali kao grad džeza. Namera nam je bila da apliciramo da Niš stavimo na Uneskovu listu džez gradova za 2027 godinu, ali nas odluka Ministarstva kulture stavlja u nepovoljan položaj. Bez apsolutne podrške Ministarstva kulture nećemo aplicirati. To pre svega mora da bude državni projekat, koji Nišvil treba samo da ‘istrči’. Čak ni grad Niš, bez podrške Vlade i Ministarstva kulture, ne može da ulazi u tako skup projekat“, kaže Blagojević.

Njegova zamisao je da, ukoliko država pristane da finansira projekat koji bi Niš smestio na Uneskovu listu džez gradova za 2027 godinu, u 30 dana koncerti budu održavani ne samo u Nišu, već da besplatne koncerte dobiju okolni Kruševac, Leskovac, Vranje, Pirot i Zaječar.

Finalni koncert u Hali „Čair“, prema onome što je naveo, bio bi pravi džez spektakl, jer Blagojević namerava da dovede Herbija Henkoka, Vintona Marsalisa i možda Stivi Vonder.

Blogojević kaže i da finansijeke nevolje u koje je zapao Nišvil za sada ne znače da će se festival ugasiti, i da su poznata imena oko 60 odsto umetnika koji će 2026. godine nastupati.

„Ostalo je da sačekamo proleće i vidimo s kakvim ćemo budžetom raspolagati, odnosno koja krupna imena možemo da pozovemo. U svakom slučaju, iduće godine glavni program festivala će biti skraćen za dan, a prateći, besplatan program, moraćemo žestoko da isečemo, iako to mnogo znači za turizam Niša, jer su gradski hoteli u avgustu najpopunjeniji“, navodi Blagojević.