Siniša Mali i kompanija Beograd na vodi najavljuju operu u Hali 1 Beogradskog Sajma. Pretpostavlja se da misle na Operu Narodnog pozorišta
Kompanija Beograd na vodi najavila je arhitektonski konkurs za rekonstrukciju hala 2 i 3 Beogradskog sajma, i operu i pozorište u Hali 1.
Ne zna se koje će se pozorište useliti u deo Hale 1, a očekuje se da će u njenom ostatku biti Opera Narodnog pozorišta, kao što je početkom februara 2024. godine najavio ministar finansija Siniša Mali.
Na koju operu se misli
Hala 1 biće pretvorena u umetnički prostor koji će imati tri operske scene sa savremenom scenskom tehnikom, rekao je tada.
Stručna javnost je odmah reagovala, ukazala da Hala 1 nije najprikladiniji prostor za operska izvođenja i ovu vrstu umetnosti, jer zidana je za drugu namenu, nije akustična, nema ovo i ono što se podrazumeva da ima operski prostor, ali Siniša Mali je nedavno opet potvrdio da će u Hali 1 biti opera.
Iako Siniša Mali sve vreme govori opera, odnosno ne precizira da se radi o Operi Narodnog pozorišta, nekako se podrazumeva da će SNS vlast dati prostor svojoj ustanovi, a ne nekom, recimo privatnom ansamblu.
U međuvremenu je i Ljubica Vraneš, umetnička direktorka Opere Narodnog pozorišta, jednom prilikom u medijima pomenula Sajam kao novi prostor kolektiva kojim rukovodi, što ide u prilog pomenutoj pretpostavci.
Tri kutije
U saopštenju kompanije Beograd na vodi piše da „kako bi se ispoštovale i poboljšale jedinstvene karakteristike zgrade, uz poštovanje istorijske suštine, biće primenjen koncept ‘kutije u kutiji’. Naime, pod kupolom Hale 1 biće izgrađene tri sale kao zasebne nove strukture, svaka sa sopstvenom akustikom“, što bi trebalo da umiri one koji upozoravaju na neodgovarajuću akustiku Hale 1.
U saopštenju je precizirano da će „glavna sala postati nova operska scena sa najsavremenijom opremom koja ispunjava standarde za izvođenje i najzahtevnijih međunarodnih muzičkih događaja. Druga sala predviđena je za manju pozorišnu i baletsku produkciju sa inovativnom tehnologijom, dok je treća namenjena kabaretskom izvođenju“
A po krovovima – kafići
Osim opere, pozorišta i kabarea, Beograd na vodi će u Halu 1 smestiti i kafiće restorane i prodavnice koji će oblikovati „dinamičan unutrašnji trg, savršen za događaje, sezonske markete i pop-up programe“.
I to nije sve: na krovu kabarea će biti restoran, na krovu pozorišta fajn-dajning, dok će se na krovu opere odvijati veliki gradski događaji – šta god to značilo.
Autor dizajna Hale 1 je, kako iz Beograda na vodi navode, jedan od vodećih britanskih arhitektonskih biroa WilkinsonEyre, koji u svom portfoliju ima brojne međunarodno nagrađivane projekte. Neka od njihovih zapaženih rešenja su ona za restuaraciju elektrane Battersea u Londonu, za One Barangaroo toranj u Sidneju, CIBC Square u Torontu ili Guangzhou finansijski centar, jednu od najviših zgrada na svetu.
Dobra vest
Dobra vest u svemu ovome je što najnovije saopštenje Beograda na vodi potvrđuje da hale 2 i 3 ipak neće biti srušene.
„Prepoznatljive hale 1, 2 i 3 ostaju čvrsto utemeljene kao zaštićeno kulturno dobro, simbol bogate istorije i tradicije Beograda“, piše.
Precizira se da će hale 2 i 3 zadržati svoju izvornu arhitektonsku strukturu i dobiti novu javnu funkciju – u njima će biti smešteni škola, vrtić, savremena zdravstvena ustanova i različiti kulturni sadržaji namenjeni svim građanima.
Setimo se, prvobitno je zbog širenja Beograda na vodi prema Beogradskom sajmu najavljeno da će biti porušene sve hale osim Hale 1 koja je kulturno dobro. Proletos, na javnom uvidu Prostornog plana bilo je nebrojeno primedbi, pa je Komisija za javni uvid prihvatila one koje su se odnosile na očuvanje hala 2 i 3 Beogradskog sajma.
Dakle, po najnovijem prekrajanju prestonice, hale neće biti porušene, ostaje i njihova javna namena, a ceo prostor će dobiti engleski naziv – Belgrade Waterfront Marina.
Shodno Pravilniku o nagradi „Dr Špiro Matijević“, žiri je naknadno uvrstio u finale četiri knjige među kojima i studiju „Srpska kultura dvadesetog veka“ Petra Pijanovića, koju je i nagradio sa 15.000 evra
Festival dokumentarnog filma DOK je među malobrojnima koji su održani i prošle godine. U ovogodišnjem programu je 19 premijernih filmova, a među njima samo jedan domaći
Vojislav Šešelj je na TV Informer rekao da je Olivera Marković, majka "blokadera" Gorana Markovića, kako je nazvao ovog velikog reditelja, bila ljubavnica gestapovskih oficira. Da li će Narodno pozorište reagovati i odbraniti istoriju srpskog teatra, pita Željko Hubač
Snimanje je bilo kao neki začarani krug, napišete scenario inspirisan stvarnošću, a onda, pokušavajući da je rekonstruišete, ona se prelije u neku novu stvarnost koja se dešava prvi put. Jedno inicira drugo i rađa novi, neponovljivi trenutak
Kruno Lokotar: Limited edition; Buybook, Sarajevo/Zagreb, 2025
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
