„Gospodar Oluje“: Prva holivudsko-srpska koprodukcija uskoro pred domaćom publikom

Akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“ koji bi uskoro trebalo da ima i bioskopsku premijeru Srbiji poseban je po tome što je u pitanju prva autentiča koprodukcija Holivuda i Srbije.

Taj projekat ističe region kao ravnopravnog aktera globalne filmske scene, koji donosi novu autorsku perspektivu i vizualni pristup sci-fi žanru.

„Gospodar Oluje“ u Srbiji će premijerno biti prikazan 7. aprila u MTS dvorani.

Foto: A garden of Titans produkcija

Producent filma je Neb Čupin, a režiju i scenario filma potpisuju Zoran Lisinac, ko-reditelj i scenarista domaćeg filma „Toma“, i Domagoj Mazuran, kojem je „Gospodar oluje“ debitantsko dugometražno ostvarenje.

Radnja filma inspirisana je Čupinovim detinjstvom, a glavni junak traži izlaz iz represivnog sveta Argosa okruženog večitom Olujom, nosi ime Neb – baš kao i njegov autor.

Film prati prati odvažno putovanje dvoje mladih buntovnika sa ostrva koji, tri veka nakon Velikog potopa, prkose sudbini. Odlučni da probiju zid večite Oluje, zakoračiće u zabranjeno i nepoznato, i razotkriti istinu o poreklu svog sveta – tajnu koju vekovima brižno skrivaju besmrtni gospodari Argosa, tajanstveni Osnivači.

Među ključnim narativnim linijama filma je odnos mladog junaka Neba sa njegovim dedom, koji je direktno inspirisan Čupinovim detinjstvom i odnosom sa njegovim dedom.

Omaž džemu od smokava

Filmsko ostrvo na kome žive zove se Ostrvo smokvi, što je i svojevrsni omaž džemu od smokava koji je obeležio Čupinovu mladost, ali i kasniji život u preduzetničkim vodama.

„Moj život, pogotovo djetinjstvo odrastanje sa didom u Dalmaciji je bila cijela inspiracija za film. Međutim scenarij je evolvirao u nešto više, zabavnije i komercijalnije. Otišli smo u jedan zamišljeni apokaliptični naučno fantastični svijet gdje dvoje mladih traže istinu o začetku svog postojanja i daju sami sebi obećanje. Iako je film pun specijalnih efekata, akcijskih scena i uzbudljiv za gledanje, ostala je ona originalna relacija u familiji između unuka i dide i njihovog odnosa. Zadržali smo tradiciju, navike i integritet familije, što je meni bilo izuzetno važno“, istakao je Neb Čupin.

Foto: A garden of Titans produkcija

Film je sniman na atraktivnim lokacijama hrvatskih ostrva i primorskih gradova: Dubrovnikа, Bračа, Hvarа, Kornatа, Pagа, Splitа i Vodicа, аli i u Beogradu, na Kalemegdanu i u tunelima kod Tašmajdana.

Reditelj i scenarista Zoran Lisinac ovako je opisao svoj doživljaj Beograda kao aktera naučno-fantastičnog filma holivudskih razmera:

„Kalemegdanska tvrđava nam je bila izuzetno inspirativna jer već sama po sebi nosi slojeve istorije, sukoba i promena civilizacija. U filmu smo je koristili kao deo enterijera tog našeg zamišljenog postapokaliptičnog sveta – zanimljivo je da smo uz minimalne scenografske intervencije dobili ambijent koji deluje gotovo futuristički, ali i pomalo uznemirujuće poznato. Sličan efekat imali smo i u tunelu ispod Tašmajdana. Često je bilo dovoljno samo da kamera promeni ugao ili svetlo da bismo dobili atmosferu sveta posle neke velike promene. To nas je, iskreno, sve pomalo podsetilo koliko je tanka linija između istorije koju smatramo ‘mračnom prošlošću’ i potencijalne budućnosti koja može biti još mračnija – ako ne naučimo nešto iz onoga što smo već prošli“.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!