Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“ koji bi uskoro trebalo da ima i bioskopsku premijeru Srbiji poseban je po tome što je u pitanju prva autentiča koprodukcija Holivuda i Srbije.
Taj projekat ističe region kao ravnopravnog aktera globalne filmske scene, koji donosi novu autorsku perspektivu i vizualni pristup sci-fi žanru.
„Gospodar Oluje“ u Srbiji će premijerno biti prikazan 7. aprila u MTS dvorani.
Producent filma je Neb Čupin, a režiju i scenario filma potpisuju Zoran Lisinac, ko-reditelj i scenarista domaćeg filma „Toma“, i Domagoj Mazuran, kojem je „Gospodar oluje“ debitantsko dugometražno ostvarenje.
Radnja filma inspirisana je Čupinovim detinjstvom, a glavni junak traži izlaz iz represivnog sveta Argosa okruženog večitom Olujom, nosi ime Neb – baš kao i njegov autor.
Film prati prati odvažno putovanje dvoje mladih buntovnika sa ostrva koji, tri veka nakon Velikog potopa, prkose sudbini. Odlučni da probiju zid večite Oluje, zakoračiće u zabranjeno i nepoznato, i razotkriti istinu o poreklu svog sveta – tajnu koju vekovima brižno skrivaju besmrtni gospodari Argosa, tajanstveni Osnivači.
Među ključnim narativnim linijama filma je odnos mladog junaka Neba sa njegovim dedom, koji je direktno inspirisan Čupinovim detinjstvom i odnosom sa njegovim dedom.
Filmsko ostrvo na kome žive zove se Ostrvo smokvi, što je i svojevrsni omaž džemu od smokava koji je obeležio Čupinovu mladost, ali i kasniji život u preduzetničkim vodama.
„Moj život, pogotovo djetinjstvo odrastanje sa didom u Dalmaciji je bila cijela inspiracija za film. Međutim scenarij je evolvirao u nešto više, zabavnije i komercijalnije. Otišli smo u jedan zamišljeni apokaliptični naučno fantastični svijet gdje dvoje mladih traže istinu o začetku svog postojanja i daju sami sebi obećanje. Iako je film pun specijalnih efekata, akcijskih scena i uzbudljiv za gledanje, ostala je ona originalna relacija u familiji između unuka i dide i njihovog odnosa. Zadržali smo tradiciju, navike i integritet familije, što je meni bilo izuzetno važno“, istakao je Neb Čupin.
Film je sniman na atraktivnim lokacijama hrvatskih ostrva i primorskih gradova: Dubrovnikа, Bračа, Hvarа, Kornatа, Pagа, Splitа i Vodicа, аli i u Beogradu, na Kalemegdanu i u tunelima kod Tašmajdana.
Reditelj i scenarista Zoran Lisinac ovako je opisao svoj doživljaj Beograda kao aktera naučno-fantastičnog filma holivudskih razmera:
„Kalemegdanska tvrđava nam je bila izuzetno inspirativna jer već sama po sebi nosi slojeve istorije, sukoba i promena civilizacija. U filmu smo je koristili kao deo enterijera tog našeg zamišljenog postapokaliptičnog sveta – zanimljivo je da smo uz minimalne scenografske intervencije dobili ambijent koji deluje gotovo futuristički, ali i pomalo uznemirujuće poznato. Sličan efekat imali smo i u tunelu ispod Tašmajdana. Često je bilo dovoljno samo da kamera promeni ugao ili svetlo da bismo dobili atmosferu sveta posle neke velike promene. To nas je, iskreno, sve pomalo podsetilo koliko je tanka linija između istorije koju smatramo ‘mračnom prošlošću’ i potencijalne budućnosti koja može biti još mračnija – ako ne naučimo nešto iz onoga što smo već prošli“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Na sajtu Narodnog pozorištu su vesti o novostima i pojedincima koji su po volji SNS upravi ove kuće. Nije objavljeno o Zlatnoj areni njihovog glumca Vučića Perovića u Puli
Mađarski reditelj Kornel Mundruco, dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka“ na Paliću, priprema film „Kamo“ o Staljinu, spoj epopeje, političkog trilera i tragične priče o prijateljstvu, odanosti i izdaji
Gradnja zgrade budućeg Arheološkog muzeja lepo napreduje, ali se ne nazire da će imati Korunovićevu fasadu Stare pošte kao što je obećano i što je Beograđanima najvažnije. Bojan Kovačević kaže da ono što se sad vidi, izgleda kao da se izlio beton na ivici Savskog trga
Očigledno je da su „Gradovi u fokusu“ prioritet Ministarstva kulture, skoro svi izabrani na ovom konkursu su već isplaćeni. Isplaćeni su i neki manastiri i institucije van ovog projekta. Za savremeno stvaralaštvo i dalje nema para
Spomenik kralju Milanu i rekonstrukcija Muzeja tekstila u Leskovcu prvi su projekti čija je realizacija počela u okviru Prestonice kulture Srbije. Spomenik će koštati oko 55 miliona dinara, a Muzej oko 624 hiljade evra
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
