Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“ koji bi uskoro trebalo da ima i bioskopsku premijeru Srbiji poseban je po tome što je u pitanju prva autentiča koprodukcija Holivuda i Srbije.
Taj projekat ističe region kao ravnopravnog aktera globalne filmske scene, koji donosi novu autorsku perspektivu i vizualni pristup sci-fi žanru.
„Gospodar Oluje“ u Srbiji će premijerno biti prikazan 7. aprila u MTS dvorani.
Producent filma je Neb Čupin, a režiju i scenario filma potpisuju Zoran Lisinac, ko-reditelj i scenarista domaćeg filma „Toma“, i Domagoj Mazuran, kojem je „Gospodar oluje“ debitantsko dugometražno ostvarenje.
Radnja filma inspirisana je Čupinovim detinjstvom, a glavni junak traži izlaz iz represivnog sveta Argosa okruženog večitom Olujom, nosi ime Neb – baš kao i njegov autor.
Film prati prati odvažno putovanje dvoje mladih buntovnika sa ostrva koji, tri veka nakon Velikog potopa, prkose sudbini. Odlučni da probiju zid večite Oluje, zakoračiće u zabranjeno i nepoznato, i razotkriti istinu o poreklu svog sveta – tajnu koju vekovima brižno skrivaju besmrtni gospodari Argosa, tajanstveni Osnivači.
Među ključnim narativnim linijama filma je odnos mladog junaka Neba sa njegovim dedom, koji je direktno inspirisan Čupinovim detinjstvom i odnosom sa njegovim dedom.
Filmsko ostrvo na kome žive zove se Ostrvo smokvi, što je i svojevrsni omaž džemu od smokava koji je obeležio Čupinovu mladost, ali i kasniji život u preduzetničkim vodama.
„Moj život, pogotovo djetinjstvo odrastanje sa didom u Dalmaciji je bila cijela inspiracija za film. Međutim scenarij je evolvirao u nešto više, zabavnije i komercijalnije. Otišli smo u jedan zamišljeni apokaliptični naučno fantastični svijet gdje dvoje mladih traže istinu o začetku svog postojanja i daju sami sebi obećanje. Iako je film pun specijalnih efekata, akcijskih scena i uzbudljiv za gledanje, ostala je ona originalna relacija u familiji između unuka i dide i njihovog odnosa. Zadržali smo tradiciju, navike i integritet familije, što je meni bilo izuzetno važno“, istakao je Neb Čupin.
Film je sniman na atraktivnim lokacijama hrvatskih ostrva i primorskih gradova: Dubrovnikа, Bračа, Hvarа, Kornatа, Pagа, Splitа i Vodicа, аli i u Beogradu, na Kalemegdanu i u tunelima kod Tašmajdana.
Reditelj i scenarista Zoran Lisinac ovako je opisao svoj doživljaj Beograda kao aktera naučno-fantastičnog filma holivudskih razmera:
„Kalemegdanska tvrđava nam je bila izuzetno inspirativna jer već sama po sebi nosi slojeve istorije, sukoba i promena civilizacija. U filmu smo je koristili kao deo enterijera tog našeg zamišljenog postapokaliptičnog sveta – zanimljivo je da smo uz minimalne scenografske intervencije dobili ambijent koji deluje gotovo futuristički, ali i pomalo uznemirujuće poznato. Sličan efekat imali smo i u tunelu ispod Tašmajdana. Često je bilo dovoljno samo da kamera promeni ugao ili svetlo da bismo dobili atmosferu sveta posle neke velike promene. To nas je, iskreno, sve pomalo podsetilo koliko je tanka linija između istorije koju smatramo ‘mračnom prošlošću’ i potencijalne budućnosti koja može biti još mračnija – ako ne naučimo nešto iz onoga što smo već prošli“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Osim ličnih opsesija, osim bola zbog onih kojih nema i ljubavi za one što dolaze posle nas, osim varljive istine i nedosegnute slobode, tu su još i večiti Eros i Tanatos, dve jedine teme koje nikada neće prestati da budu opsesije svakome ko živi, ili bar pokušava da živi, književnost
Kad se očekivalo da će nastupati po staračkim domovima, Džimi je punio i nove reprezentativne prostore u Zagrebu (“Močvara”, “Tvornica kulture” – božićni tulumi uz pratnju “The Boys”) i okupljao publiku u klubovima drugde po svojoj zemlji. “Povući ću se tek kad se skljokam na pozornici”, izjavio je. Zamalo da tako i bude
Odlukom Filipa Gajića, v.d. direktora Bitef teatra, na plakatu plesne predstave „Nečista krv“ nisu objavljena imena dramaturga i dizajnera svetla – priča o moći da se odluči čiji će rad biti više a čiji manje vidljiv, imenovan i priznat
Promocija romana „Odjeci tišine“ biće ujedno i promocija njegove autorke Diane Elizabet Martinović, operske i džez pevačice poznate u SAD
Jubilarna 100. dodela Oskara biće poslednja koju će publika pratiti putem televizijskog prenosa, nakon čega se ceremonija dodele najprestižnije filmske nagrade seli na Jutjub
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
