Novi književni žanr Cli-Fi nastao kao reakcija na klimatske promene, izuzetno je popularan u svetu. Beogradska „Odiseja“ je izgleda jedini izdavač koji ga kod nas promoviše
Na našoj pregrejanoj planeti pojavio se novi žanr koji se bavi posledicama klimatskih promena – Cli-Fi. To je skraćenica od izraza climate (change) fiction, a koju je skovao novinar Den Blum po analogiji sa Sci-Fi.
U svetu su Cli-Fi romani sve brojniji, a sa njima i pitanje može li ova literatura doprineti spasavanju planete.
U Srbiji o svemu ovom znamo zahvaljujući tri prevoda, moguće da su i jedini, koje je objavila beogradska „Odiseja“ u novoj ediciji Cli-Fi. To je takozvani Klimatski kvartet norveške književnice Maje Lundе, romani Istorija pčela, Plavetnilo, i Poslednji divlji konji koji su već objavljeni, i San jednog drveta koji će biti objavljen uskoro.
Razlog zašto ovdašnjim izdavačima nisu interesantne Cli-Fi teme, Sandra Bakić Topalović glavna i odgovorna urednica „Odiseje“, kaže za „Vreme“ , vidi u činjenici da „klima ovde nije posebno zanimljiva tema, iako je u inostranstvu veoma popularna, posebno kod Skandinavaca. Klimatska fikcija je nastala kao podžanr naučne fantastike u kom su opisivane globalne katastrofe izazvane klimatskim promenama, ali kako je to danas sve bliže stvarnosti, sada se češće svrstava u spekulativnu književnost.“
U knjigama Maje Lunde, podseća Sandra Bakić Topalović, opisane su „neke stvari koje deluju kao fantastika, a istinite su – na primer u Kini se zaista već ručno oprašuje cveće. U ovaj žanr se dakle mogu svrstati sve knjige koje kroz fikciju približavaju probleme klimatskih promena. Mi ćemo u junu objaviti jedan dečji roman koji se samo uslovno rečeno može nazvati klimatskom fikcijom – Ekspedicija spasavanja koralnog grebena.“
Istorija pčela opisuje odnos ljudskog roda prema prirodi, o hibrisu. Junak romana je čovečanstvo, zabludelo, sebično, gramzivo. Preporučujući Istoriju pčela, izdavač očekuje da će zahvaljujući ovom romanu neki čitaoci prvi put shvatiti razmere gubitka koji nas očekuje ako nastavimo istom stazom, i poželeti da daju svoj doprinos preokretu koji je neophodan za očuvanje planete.
Drugi roman u Klimatskom kvartetu Maje Linden, Plavetnilo, posvećen je problemu nestanka vode, a treći, Poslednji divlji konji, je priča o tahijima, divljim konjima Mongolije i ruskoj ekspediciji koja ih je održala u životu. Dok su prethodni romani pokazivali kako ne treba, ovaj sugeriše kako bi moglo. Možda još imamo vremena. Možda još možemo da se opametimo.
Sandra Bakić Topalović podseća da je „Istorija pčela internacionalni bestseler. Prevedena je na sve važnije svetske jezike, što se književnosti na malim jezicima, kao što je norveški, izuzetno retko dešava“.
Inače, smatra da važeći utisak kako žanr Cli-Fi kod nas nije prihvaćen nije osnovan, jer je Istorija pčela ove godine dobila nagradu Biblioteke grada Beograda za najčitaniju stranu knjigu godine.
„Da li će ovaj žanr spasti planetu? Pa neće, ali će joj pomoći“, kaže Sandra Bakić Tošalović.
Predstava „Nežne sile kosmičke“ Dalije Aćin Telander u „Dušku Radoviću“ je za bebe i za decu sa smetnjama u razvoju, dakle za diskriminisanu publiku. Tokom izvođenja, publika može da se kreće kroz predstavu, i da izađe ili uđe kad god hoće. U ovoj mikroutopiji nema korektnog i nekorektnog ponašanja
Za 52. „Ex Teatar“ Fest“ u Pančevu besplatne ulaznice planule su za tren oka, što po ko zna koji put ukazuje da je Pančevcima potrebno pozorište
Ovogodišnji Bitef je od samog otvaranja počeo veoma dinamično i bio je ono što mislimo da Bitef treba da bude – festival koji okupljanja kreativne, inovativne i društveno osvešćene umetnike i umetnice koji promišljaju odnos pozorišta i savremenog društva
Aleksi Balaševiću više odgovara pozicija producenta nego scenariste. Megdan je krcat opštim mestima u toj meri da na trenutke poprima obrise nenamerne parodije, mada, ukupno gledano, ponuđeno poseduje kompaktnost i nonšalantnost B filmova čijem zabranu i teži
Supstanca je na prvom mestu i u idejnom smislu vrhunski prikaz košmara dismorfije, odnosno ozbiljnog mentalnog poremećaja i endemski rasprostranjene nemogućnosti realne slike o vlastitom izgledu (i obliku)
Bivši predsednik Boris Tadić manuo se ćoravog posla u srpskoj opoziciji i preuzeo masno plaćenu poziciju u kineskoj kompaniji. Ispada da je sve vreme propovedao vodu, a pio vino
„Otvaranje" nove glavne autobuske stanice u Beogradu bio je još jedan fijasko gradonačelnika Aleksandra Šapića, znak da ga je imenjak mu Vučić „pustio niz vodu" i da je u sukobu dvojice bivših funkcionera Demokratske stranke pobedu odneo Goran Vesić
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
