Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Već godinama se pitamo kako će višegodišnja kriza u Srbiji uticati na generacije klinaca. Govori se o vršnjačkom i porodičnom nasilju, lošim postignućima na testovima primenjenog znanja i „žrtvama tranzicije“. Zgražavanje izaziva agresivnost koju pokazuju mladi, zgražavanje izaziva i njihova seksualnost koju otkrivaju i pokazuju mnogo pre nego njihovi roditelji, ukratko – nad mladima se najčešće javnost licemerno zgražava! Takav stav u suštini maskira nemoć roditelja da sebi i drugima priznaju da nemaju vremena ili volje da se bave sopstvenom decom, odnosno da svoju decu i njihovu generaciju – ne poznaju.
Potpuno slučajno, na kablovskoj televiziji sam naleteo na PINK KIDS kanal, uglavnom poznat po lošim crtaćima. Međutim, u jednom trenutku sam otkrio emisiju „Čitaj između redova“, a koja se bavi životom tinejdžera u srednjim školama uglavnom u Beogradu i okolini. Voditeljka, (nešto mi se čini da je u srodstvu sa Mitrovićima) obilazi škole i upoznaje nas sa „facama“, a ponekad se pojavi i „poznata ličnost“ koja je nekada pohađala dotičnu školu. U ovoj maloj TV papazjaniji ili novinarskoj vežbici otkrio sam mnogo o današnjoj deci.
Ako budete strpljivi, otkrićete isto. Dobro došli u surovi svet srednjoškolaca u Srbiji!
Klipovi na internetu ne lažu. Deca dolaze u školu kao na malo bojno polje, preslikanu sliku današnje Srbije. Voditeljka i ostale devojčice, ali sve devojčice, baš sve devojčice, izgledaju apsolutno isto. Kosa je ovih dana svima duga i ispeglana, uglavnom tamnija, farmerke uz noge, plitkog struka, torbicu nose obešenu na lakat, u istoj ruci imaju mobilni, tek poneka nosi knjige. Nakon kratkog uvoda, svojevrsnoj ličnoj karti škole, počinje muvanje po dvorištu i hodnicima u potrazi za odgovorom na četiri suštinska pitanja. Ta četiri ključa mudrosti, četiri stuba našeg obrazovanja, četiri tajne spoznaje glase:
ko je najzgodnija devojka u školi i zašto,
ko je najzgodniji mladić u školi i zašto,
ko je najzgodniji par u školi i zašto
gle čuda, ko je omiljeni nastavnik.
Priznajem da me četvrto pitanje preseklo, jer bi pitanje „zgodnoće“ nastavnog kadra otvorilo neprijatne insinuacije i asocijacije.
Dakle, opisali smo devojke, a šta je sa dečacima. Kod njih je imidž takođe veoma uniforman, jer svi nose patike i duks, a razlika između elegancije i „sportske elegancije“ leži u donjem delu trenerke. Šuškava treša i dalje je deo školske uniforme. Poražavajuće je koliko je škola postala sportski poligon, ali ne treba deci suditi preoštro – sportisti su najpozitivniji modeli u našem društvu.
Drugi deo saznanja tiče se poželjnih psiholoških osobina kod vršnjaka. Devojčica je ekstra ako zadovoljava sledeće kriterijume. Ona je: dobra ortakinja, uvek je tu za mene, stvarno je lepa devojka, stvarno je negovana, uvek je doterana, oće da učini, nije glupača, nije isfolirana, korektna je sa svima. Ukoliko odgovore grubo sažmemo u dva faktora, oni su 1. Doterana, 2. Ortakinja (nekonfliktna).
Kod dečaka se ceni izgled (sladak, lepo građen, super mu je kosa), a psihološke osobine se razlikuju od pola ocenjivača. Za ortake je bitno da je dobar dečko (poštuje druge, tu je za tebe), a za devojčice je važno da je fin prema njima, ma šta to značilo.
Parovi su posebna kategorija, jer me iznenadilo da postoje i višegodišnje veze. To je možda najveće iznenađenje, jer su u dužim vezama neka fina, uglavnom povučena deca. Izgledalo mi je kao da su se uparili da bi se zajedno oduprli pritiscima okoline da budu isti. Taj paradoks adolescencije veoma je prisutan, jer očigledno je po govoru, izgledu i stavovima da je danas još teže „biti drugačiji“ nego u moje vreme, dalekih osamdesetih. Verovatno je onda najbolje da pronađeš sličnu dušu i iskuliraš školske „Zvezde Granda“.
Zanimljiva je percepcija nastavnika među decom, jer su na ceni profesori koji mogu da ih nasmeju, zabave i koliko-toliko razumeju. Takođe se veoma ceni fer odnos pri ocenjivanju, što je očekivano, jer je za adolescenciju karakteristično razvijanje osećaja pravičnosti. Poenta je da deca fantastično „provaljuju“ kome je zaista stalo do njih i tako tretiraju svoje nastavnike, dakle – nema foliranja.
Posle svega, moram da kažem kako emisija ima potpuno adekvatno ime – jer stvarno čitamo između redova da bismo upoznali svoju decu. Bilo bi mnogo bolje kada bi ovakve emisije gledali i na drugim televizijama, da se posle ne zgražavamo kad pukne bruka na Jutjubu ili Fejsu.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve