Čiji je naš Tesla

Svake zime, vrednije učiteljice po školama u Srbiji prave prigodne igrokaze posvećene svetom Savi. Rastko Nemanjić postaje sveti Sava, lupa na manastirska vrata, miri zavađenu braću, a od rekvizita – tu je obavezni pastirski štap. Dete moje drugarice, učestvovalo je u jednoj takvoj predstavi, a kad sam ga pitao koju ulogu je dobio, rekao mi je da je terao mrak! Predstava počinje tako što je scena u totalnom mraku, da vidimo kako nam je bilo pre svetog Save, pa onda neko upali sveću, pa se otvori prozor i deca mašu rukama i teraju mrak iz kuće. Mrakoterač. Rekli bi u Lici – svjećicu užeži mrak iz kuće bježi!

Isti scenario, samo leti, može da posluži za prigodna obeležavanja Teslinog rođendana. Ove godine, bilo je posebno svečano, mrak se tovario lopatama, a spomenici su nicali ko pečurke. Prvo su misice čestitale Tesli rođendan pokazavši zavidan nivo znanja. Grupa OMD (nema veze sa pumpama) osamdesetih je imala hit singl Tesla Girls. Miss Yu je ove godine raskrstio sa zajedničkom lepotom/ljepotom, kao u slučaju evropesme/evropjesme. Odsad smo inokosno lepi, ali bogami i pametni. Misice su govorile o „viđenju na daljinu“, „porukama vanzemaljskih civilizacija“, „eponalnim pronalascima“, a Tesla je ličio na nekog Tarabića koji se greškom rodio u Lici. Što se izbora tiče, pobedila je devojka iz Australije, ona navodno pika fudbal, a moja favoritkinja je bila i ostala Novosađanka sa dve „eponalne“ loptaste munje.

Kod Žike Seljaka songove o Tesli pevao je gosn’ Rambosek, meni poznat po dečijim hitovima Vuk i ovca (čini mi se vekovima), a PGP je objavio čitav CD. Hit je Zmajeva himna napisana u čast Tesline posete Srbiji.

„Ljubi stablo dojčine mu,

Sisni dojku, sine vrli,

Svaka grana srpskog stabla,

Tesli tepa, Teslu grli!“

No, slavlju tu ni iz daleka nije bio kraj. Junačka dijaspora, među kojom imam i familiju, odlučila je da Niagara Falls treba da dobiju spomenik. Malo para skupili oni tamo, dodala odavde Vlada Srbije – i eto Tesle! Ova srpska zajednica uglavnom živi od turizma, gradonačelnik je našeg porekla, a omiljeni biznis su godinama bile kuće strave. Jedan napravio pa se obogatio, videle komšije i udri– cela ulica kuće strave i užasa. Naša posla.

Finale je, naravno, bilo u Beogradu. U Centru „Sava“ bilo je kao na svečanoj sednici parlamenta, a program je vodio gospodin Kubura, dramski umetnik. On se prosto nametnuo jer na RTS-u vodi kviz gde se u poznavanju Teslinog života i dela nadmeću srednjoškolci iz Srbije. Za razliku od misica koje su odgovarale ko iz topa, ovi školarci sve nešto tuc-muc, kilavo, jedva trojka. Govore su držali gospoda Marković (ispred Skupštine i Vlade) i Hajdin (SANU). Markovića su nagovorili, a Hajdina su prozvali, po dnevnom redu. Iz nadahnutog govora iz glave koji je održao Predrag Marković, posebno mi se dopao deo o njegovom ocu koji je pre 50 godina odbio da uvede struju, da ga ne bi prevarila i oglobila država. Gospodin Hajdin je čitao, ipak je stariji čovek, stavljajući akcenat na veličinu Teslinog genija. Stvarno je bio kao Tarabić, oni su govorili o sokoćalu, a Tesla o kutijici putem koje će svaki čovek biti u vezi sa bilo kojim drugim čovekom u svetu. Zaključujem – Tarabići su se ložili na TV, a Tesla na mobilni. U ovom delu program je ličio na specijalno izdanje emisije „Avalski toranj“ (kako se niko nije setio tronožnog tornja), gde se glasa za najznamenitijeg Srbina.

Slađana Hagard-Milošević napravila je prigodan dokumentarni video-rad, a kasnije su nastupili grupa Vroom i DJ Marko Nastić. E tu je u Centru „Sava“ palo malo veće zbunjivanje. U pauzama se binom šetao Tesla sa bubicom, kao da je telohranitelj i sipao svoje aforizme, da ne kažem kilovate mudrosti i zelene megaherce humanizma. Tesla se pokazao kao zahvalan materijal za naslove: „Čovek koji je promenio svet“, „Genije elekrticiteta“, „Čovek koji je osvetlio svet“, „Čovek koji je izmislio XX vek“, „Gospodar munja“, „Bog stvori Teslu“; dodajem skromno – Mrakoterač. Ovi slogani mi uvek zvuče kao imena hevi metal albuma, ili kao da su svi odjednom odlepili i počeli da govore koristeći naslove iz „Večernjih novosti“.

U Smiljanima je, međutim, toga dana stigla sruja u Teslinu rodnu kuću. Električari su bili gospoda Tadić, Sanader i Mesić. Bio je nazočan i američki ambasador, a primetio sam i Šeksa (to je hrvatski Predrag Marković). Pošto su selo i kuća bili sistematski uništeni, napravljen je novi multimedijalni centar, a Mesić se suočio sa nacionalističkim divljanjima u prošlosti. Ma lepo je govorio Tesla, naša mržnja je tolika da bi pretočena u energiju mogla da osvetljava gradove. Na nesreću, ona ih je ovde uglavnom sravnjivala sa zemljom.

Na kraju, ministar Naumov otkrio je spomenik Nikoli Tesli na istoimenom aerodromu u Surčinu. Iz govora izdvajam uzbuđenog ministra pred bronzanim spomenikom i Teslu, malko klempavog i povijenog kako ispraća i dočekuje putnike kao familija na terminalu, što proviruje i maše okružena taksistima. Spomenik sam zato shvatio kao znamenje svim mladim i pametnim ljudima koji su morali da zapale iz zemlje.

Sve u svemu, slavilo se, nije da nije. Pokazalo se da je serija sa Šerbedžijom ipak osnovni materijal i u vizuelnom smislu neprevaziđena. Ali pitanje svih pitanja jeste – čiji je Tesla?

Prvo smo apsolvirali nacionalno pitanje (Srbin/Hrvat/Amerikanac), posle je tu dihotomija naučnik–mistik koja otvara neslućene mogućnosti zloupotrebe od strane svakovrsnih šarlatana. Po pitanju vere Tesla je takođe kontroverzan, jer se posle proučavanja Biblije okrenuo i istočnjačkim učenjima, ali ipak je popovsko dete pa ga crkva smatra svojim. Teslina genijalnost praćena je ekscentričnostima, što je opet materijal za ludake – kako ono sa ženama, pa prevarili ga za pare, danas bi bio ko Bil Gejts, neokortikalni ratovi, zraci smrti, Teslina ploča, obaveštajne službe i ko zna šta još.

Na sreću, Teslin jubilej obeležili su EXIT i BELEF (koncert Lori Anderson), gde se (naročito na EXITu) bez praznoslovlja zaista nastavila ideja o jednakosti i bratstvu među ljudima i nauci u službi čoveka. Ono što su svi organizatori zaboravili, a što je možda simbol Nikole Tesle – jesu golubovi raširenih krila, jedini svedoci činjenice da je Tesla bio jedan i samo svoj, a da je njegovo delo danas svetska baština. Njime nas je povezao sa svetom. Mrakoterač.

Najnoviji broj časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Gradac“ predstavlja odličan uvod i vodič za upoznavanje sa ličnošću i idejama Nikole Tesle. Izbegavajući opšta mesta i uobičajene mistifikacije, „Gradcu“ je pošlo za rukom da na jednom mestu sakupi relevantne tekstove o Tesli, i omogući ovdašnjoj publici uvid u njegovu ogromnu ostavštinu i načine na koje se ona čita. Sastoji se iz tri dela. U prvom delu „Gradac“ donosi izbor ključnih tekstova samog Nikole Tesle – od njegovih autobiografskih zapisa do tekstova u kojima on izlaže osnove svojih naučnih principa i svoj pogled na svet. U drugom delu se nalazi izbor iz relevantnih biografija velikog naučnika – Džona O’Nila, Ines Hant i Vanete Drejper, Margaret Čejni, Marka Sajfera, kao i tekstovi Keneta Svizija, Lilanda Andersona, Šarlote Mužar i Dejvida Pita. U trećem delu časopisa sabrana su svedočanstva i sećanja savremnika na susrete sa Teslom – Pere Slijepčevića, Ivana Mažuranića, Save Kosanovića, Miloša Tošića, Paje Radosavljevića i drugih. Osim ovog, tu je još i osvrt Radomira Vukčevića i Vidosave Janković na odnose Tesle i Pupina, i eseji Velje Abramovića, Zorice Civrić i Vladete Jerotića, kao i drama Stevana Pešića Tesla ili prilagođavanje anđela. Ova obimna sveska „Gradca“ jedan je od najkompletnijih zbornika tekstova o Nikoli Tesli objavljen kod nas.