foto: marija mandić
Započeo je veliki posao rekonstrukcije Kineske četvrti, centralnog dela projekta "Novi Sad 2021". Arhitekte Darko Polić i Srđan Jovanović Vajs objašnjavaju kako će se odvijati proces očuvanja autentičnog i transformacije ovog popularnog dela grada
Centralni deo projekta „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ jeste tzv. Kineska četvrt. Kineska četvrt (ili skraćeno samo Kina) nalazi se blizu novosadskog keja, odnosno Štranda, a nadomak Limanskog parka. Tu se pre Drugog svetskog rata nalazila fabrika „Kramer“, a nakon rata fabrika „Petar Drapšin“. Nakon njenog iseljenja, prostor je pripao preduzeću „Poslovni prostor“ odnosno – gradu. Zatim su se u unutrašnjem delu naselile majstorske radionice bravara i stolara, prostorije Ronilačkog kluba, nekoliko specifičnih kafana… Od tada, Kineska četvrt je bila u međuprostoru čekanja na egzekuciju ili rekonstrukciju. Postojao je predlog da tu osvane Muzej savremene umetnosti, čak je bio i raspisan konkurs za idejno rešenje, ali se čitava stvar izjalovila. U svakom slučaju, tokom poslednje tri decenije Kineska četvrt je nekim čudom odolevala promeni, istovremeno je i priželjkujući.
U međuvremenu, u jednom od prostora vajar Petar Mirković napravio je atelje i podelio ga sa slikarom Tadijom Janičićem, u drugi prostor se uselio Studentski kulturni centar, tačnije klub „Fabrika“, zatim se otvara klub „The Quarter“, „Firchie think thank studio“…U unutrašnjem delu su se naselile majstorske radionice bravara i stolara, prostorije Ronilačkog kluba, nekoliko specifičnih kafana… Ukratko, supkulturna umetnička scena oživljava prostor.
Po projektu „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ rekonstrukcijom Kineske četvrti prostor postaje urbani distrikt, tačnije centar kreativnih industrija.
Radovi su započeti i to je povod za razgovore sa arhitektom Darkom Polićem, koji je predsednik grupe za kapitalne infrastrukturne projekte u okviru realizacije projekta „Novi Sad 2021“, i sa arhitektom Srđanom Jovanovićem Vajsom koji radi u Njujorku, a inače je član ekspertskog tima Fondacije „Novi Sad 2021“. Zajednički imenitelj oba razgovora je jasna namera koja dolazi iz njujorške i novosadske perspektive, da Kineska četvrt sačuva autentičnost i širi kontekst delovanja, kao i da uspešno sadejstvuje sa gradom nakon rekonstrukcije.
Srđan Jovanović Vajs je predavao na Harvardu, Kolumbiji, univerzitetima Pen i Kornel, projektovao je i izgradio niz savremenih galerija i muzeja, njegov njujorški biro NAO.NYC radi na savremenim umetničkim projektima.
Studenti Srđana Jovanovića Vajsa radili su projekat koji se bavi Kineskom četvrti. Kao rezultat dobili su, kaže Vajs, „četiri projekta o ideji o renovaciji četvrti od kojih su dva rada izložena 19. juna u galeriji u Njujorku. Ta dva projekta čuvaju više od 90 posto sadržaja u četvrti. Veoma je sretna okolnost imati nove i sveže ideje sa Menhetna. Novi Sad ipak pripada svima. Studenti su došli sa najrazličitijih krajeva sveta, od Bolivije, Sirije, Švedske do Bruklina. To je bogatstvo različitih osećanja koje Novi Sad može da prihvati.“ Ta vežba, objašnjava arhitekta Vajs, nije značajna samo za projekat rekonstrukcije Kineske četvrti, „već i na međunarodnom nivou. Niko od mojih studenata nije bio u Novom Sadu. To je bila jedna od oslobađajućih okolnosti da se osmisli deo grada koji je daleko. Ali ono što je daleko nije u istu ruku nesvakidašnje. Tako da studenti, koji su iz celoga sveta, shvataju značaj lokacije Kineske četvrti kao da su deo nje. Za nas nije toliko bitno da je neko iz neke sredine, već mnogo više znači šta da radimo sa takvom prilikom i kako da krenemo u budućnost.“
Koje prilike se otvaraju pretvaranjem Kineske četvrti u Novom Sadu u urbani distrikt odnosno teren na kojem su kreativne industrije? Vajs kaže da je „projekt veliki i značajan, a osim toga, važno je istaći da nisu samo evropske vrednosti u pitanju nego mnogo šire, ljudske. U Njujorku je vest o Novom Sadu kao evropskoj prestonici kulture 2021. godine prošla odmah, a obnova Kineske četvrti je primljena kao savremena praksa koju jedan grad kao što je Novi Sad može da izvede.“ Vajs kaže da je Kineska četvrt „fenomen koji treba sačuvati. Poslednji put sam bio u četvrti sa mojom ekipom matematičara iz Jovine gimnazije i bilo nam je sjajno. Šta treba da se menja? Menjati neformalnost je nemoguće. Ne postoji formula koja može da zameni ljudsku potrebu za neformalnošću.“
Ocenu arhitekte Darka Polića da je Vajsov pogled dragocen jer je gotovo metafizički, Vajs komentariše stavom da „Novi Sad ima sudbinu da bude prvi u inovacijama, novim idejama i ludilima koje samo on može da napravi. Možda je moj pogled sa strane metafizički, ne znam. Mislim da je realan. Mi možda baratamo sa metafizikom na drugačiji način od Zapada i zato smo naročiti.“
Pretvaranje Kineske četvrti u kvart koji je jezgro kreativnih industrija je izazov. Naročito ako u okolini nema na koga da se ugleda – osim, možda, na Žolnaji projekat u Mađarskoj. U takvoj situaciji, arhitekta Darko Polić postavlja sledeće prioritete: „Projekat Evropska prestonica kulture nas uči i šta su vrednosti evropskog društva, posebno u domenu kulture i stvaralaštva. Stvaralaštvo koje se bazira na novim idejama jeste kreativno, a njegovi produkti postaju dobra koja mogu i treba da obezbede sredstva za rad i život autora. Iako po obimu male, kreativne industrije Novog Sada treba podržati, jer time podstičemo stvaralaštvo Novosađana u smeru koji će im obezbediti i lično ostvarenje. Kineska bi trebalo da bude živahno i podsticajno okruženje za individualni i zajednički komšijski rad. Mogućnost za dalji napredak i razvoj tokom celog života jeste evropski kvalitet. Prioriteti u razvoju Kineske bi se usmerili na obezbeđivanje povoljnih uslova za dalji rad umetnika, ali i novih kvalitetnih delatnosti koje su u Novom Sadu u naglom usponu ili začetku. Zato smatram da ne treba odmah popuniti sve prostorne kapacitete. Treba obavezno misliti na mlade koji treba da imaju šansu da u novom prostoru budu inspirisani za sopstveni rad i napredak. Ono što je veoma važno: stvaralaštvo je osnovna namena Kineske, a konzumerske delatnosti su prateće.“
Osnova odgovora na zadatak očuvanja organskog jezgra Kineske četvrti, „ono što ostaje kao kontinuitet je prostor, jer se zadržava velika većina objekata. Izgradnjom novih objekata prema dolmi, gde su bili privremeni objekti u lošem stanju, doprineće postojećem prostornom i novom funkcionalnom konceptu četvrti. Izazov je bio predvoditi tim koji treba da razume i istumači vrednosti i značenja koja su Kineskoj četvrti dali njeni korisnici. Za mene bi Kineska, kao i do sada, možda pre bila heterotopija, sa svojim sopstvenim zakonitostima. Suživot sa gradom će se formirati kontinuitetom starih, ali i novim delatnostima, odnosno ljudima, jer oni su – Kina. Ti novi odnosi će tek biti uspostavljeni.“
Veliki posao rekonstrukcije Kineske četvrti je započeo. Polić nabraja da je do sada „uklonjen deo objekata, a pripreme za izgradnju komunalne infrastrukture su pri kraju, što je najveći i najskuplji deo i veliki napor grada. Projekti obnove tri objekta su u izradi i njihova realizacija će započeti u drugoj polovini godine. Gradske uprave zadužene za ove procese rade intenzivno. Plan je da se sledeće godine završi opremanje infrastrukturom i započne obnova ostalih objekata. Voleo bih da krene izgradnja novih. Ove godine počinju razgovori o sistemu menadžmenta Kineske, na međunarodnom skupu u oktobru. Smatram da smernice procesa transformacija Kineske četvrti nisu ograničenja. Verujem da će Kineska biti onakva kako se dogovorimo, ali pre svega, suštinski autentično novosadska, stvaralačka i slobodna.“
Kako komentariše kritike? „Lično sam zadovoljan kada građani komentarišu planska rešenja koja radim. To znači da im je stalo do nečeg, svog ili javnog interesa, da se traži dijalog. Poslušali smo primedbe da za nove objekte treba predvideti javni konkurs i mogućnost zadržavanja velike hale, koja se doživljava kao centralni objekat Kine. Moram posebno da istaknem veliki trud Fondacije „Novi Sad 2021“ koja je pomogla da komunikacija, u vidu Divana (otvorenih razgovora o projektu Kineske četvrti koju je organizovala Fondacija „Novi Sad 2021″ – prim.aut) sa korisnicima Kineske bude jasna i fer. Da se čujemo i razumemo.“
A onda, 1. novembra, uoči samog početka festivala, pala je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Četrnaestoro ljudi je poginulo, a pitanje gde žive istina i pravda dobilo je sasvim, sasvim drugačije značenje
Anora je sočna realistička komedija o suštinskoj nemogućnosti prevazilaženja jaza između ekonomskih i društvenih klasa čak i kada kismet namigne i sugeriše da je takvo nešto tamo negde ispod duge ipak izvodljivo
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
