Branimir Karanović: Moje fotografije su dokument o meni, o mom svetu

„Mehur u vremenu“ je naslov izložbe crteža na fotografijama i grafikama Branimira Karanovića u beogradskoj galeriji „Haos“.

Profesor Branimir Karanović je pet decenija deo ovdašnje umetničke scene. Prepoznatljiv je po eksperimentima u domenu fotografije i grafike.

U najavi izložbe, piše da se Karanović „ne bavi crtežom na klasičan način, ali crtež postoji u neočekivanom obliku na brojnim njegovim fotografijama. Tako, razapeti kanapi ili sijalice na kablovima u nekom gradskom ili šatorskom prostoru asociraju na apstraktnu igru linija. Kadar ispucalog zida usnimljen kroz razapetu žicu ili ples travki, tragovi razlivanja boje, splet električnih kablova na nekom zidu, isprepletanost grana i senki – sve to čini izvesno crtačko tkivo kojim se gradi kreativni vizuelni doživljaj.“

Fotografija koja je grafika

Profesor Karanović objašnjava da je na ovoj izložbi „predstavio kolekciju digitalnih printova na grafičkom papiru“ čime ih je tematski i materijalno približio mediju grafike i crteža, kao i da je „ova kolekcija ’crteža’ u fotografiji ciljano rađena poslednje dve godine za izložbu u Galeriji Haos koja neguje crtež, ali u jednom proširenom polju različitih medija u duhu našeg vremena“.

O naslovu izložbe „Mehur u vremenu“ kaže da je to „metaforčki naslov u tekstu istoričarke umetnosti Ljiljane Ćinkul i odnosi se pre svega na digitalnu fotografiju i ogromnu produkciju zapisa u virtuelnom obliku koji u jednom trenutku mogu nestati kao mehur od sapunice. Ja se bavim digitalnom fotografijom, ali selektovane slike prevodim u štampani materijal“.

Izloženi radovi su, kao što je napisala Ljiljana Ćinkul, dijalog fotografije i grafike.

Vlati trave

Karanović kaže da se kombinacijom grafike i fotografije u različitim tehnikama bavi od „svog diplomskog rada na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1974. godine. Digitalna štampa u ovom veku mi je omogućila da na najadekvatniji način dođem do željenog rezultata u svom radu. Razlika između radova koje izlažem kao fotografije i onih koje radim kao grafike je minimalna. U praksi se  fotografija sve manje radi analogno, hemijskim postupkom na foto papiru i snimanjem na filmskoj traci i foto-osetljivom materijalu. Digitalni zapisi se štampom prenose na papir ili neki drugi materijal, što je fotografiju približilo grafici“.

Detalj, poput vlati trave na Karanovićevim fotografijama dobija značenje kakvo nema u prirodi.

„Tematski, prikazao sam likovno atraktivne detalje iz svog okruženja, izdvajajući ih iz šireg konteksta okoline i na taj način im često davao utisak apstraktne kompozicije. Smatram da sve što je snimljeno objektivom ne može biti apstraktno, već je u pitanju samo prepoznatljivost objekta.“

Snimljene motive i detalje naziva  ready made-om jer, kaže, „na osnovu svojih interesa, likovnog iskustva nalazim i prepoznajem vizuelno atraktivne odnose likovnih elemenata, linija, površina, ritmova, valerskih vrednosti i tekstura u često banalnim objektima. Promišljenim kadriranjem nalazim interesantne kompozicije. Ova serija mojih radova osim što može biti edukativna u smislu građenja jednostavnih kompozicija nekoliko elemenata, može se svrstati i u l’art  pour l’art umetnost“.

Simbol protesta

Iako su, kako se to popularno kaže – umetničke, fotografije Branimira Karanovića su „kao i sve oblasti fotografije, dokumentarne jer su dokument o meni, načinu rada i razmišljanja u mome vremenu.“

Ove godine na Majskoj izložbi Grafičkog kolektiva, fotografijom prokomentarisao studentske i građanske proteste i njihove simbole.

„Nikad nisam bio profesionalni reporter, ali sam uvek pratio sve događaje na svoj način, sa dozom osude, sarkazma i humora, i to smatram društvenim angažmanom i dokumentom vremena u kojem živimo.“

Galerije u našim gradovima prihvataju izložbe fotografija, kaže Karanović, „ali su izložbe digitalnih kolor fotografija zbog lakoće produkcije mnogo brojnije i dopadljivije za široku publiku, što u jedno meri obara nivo. Jedina foto galerija je Artget u Kulturnom centru Beograda koja ima stručnu selekciju i kvalitetnu prezentaciju fotografije, dok se nijedna privatna galerija nije opredelila za umetničku fotografiju.“

Fotografija je umetnost

Savremena umetnička fotografija ima pritisak nove tehnologije zbog koje se u fotografiji vidi samo sredstvo za beleženje sopstvenog života. Istovremeno, fotografija je decenijama unazad  – umetnost.

Profesor Karanović kaže da ima „veliku satisfakciju da je posle više decenija borbe starijih kolega i profesora, umetnička fotografija danas priznata kao slika, grafika, skulptura.“

Ne umanjuje mogućnosti digitalne fotografije jer je „donela fantastičan razvoj kamera, nosača zapisa ogromnih kapaciteta, visok kvalitet reprodukcije i posebno nano tehnologije minijaturnih kamera i mobilnih telefona što je svima omogućilo stvaranje stotine snimaka u svakoj prilici“.

„Ni umetnici nisu ostali imuni na promene novih selfie estetika, ali važno je biti selektivan i odupreti se agresivnom advertajzingu i informativnom kiču. S obzirom na tu količinu snimljenih dokumenata spomenuću onaj ’Mehur’ iz naslova – pitanje je šta će od toga opstati.“

Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.