Biti cool – to je sve

Zamislite da Bivis i Bathed nisu moroni; zamislite da imaju još neku strast osim gledanja spotova na televiziji; zamislite, na kraju krajeva, da Bivis i Bathed nisu buljavi i bubuljičavi tinejdžeri nego zgođušne tinejdžerke… Da, mora se priznati da je to sve to (pre)teško zamisliti: smisao (nacrtanih) života Bivisa i Batheda je da budu nesnosni, alijenirani sociopatski morončići sa nekontrolisanim testosteronskim olujama. Hey, Beavis, she said „butt“, hehh, hehh…

Pa ipak, baš kao i njihovi muški (ne)pandani, Crnokosa Inid i plavušasta Rebeka žive u neimenovanom, a ne baš prevelikom gradu negde u Dubokoj Americi, u devedesetim godinama prošlog veka, negde u vreme kada je grandž već bio prilično mrtav a internet još nije bio sasvim živ, barem ne u današnjem, sasvim metastaziranom vidu. I baš poput šmokljana B & B, i one besomučno komentarišu svet oko sebe – od „javnih“ likova pa do sopstvenog neposrednog okruženja – sa izvesnom „nadmoćnom“ ironijom iza koje zjapi okean nesigurnosti, zbunjenosti, straha. I one vrste bezuslovne gladi za životom kakva je moguća valjda samo u toj životnoj dobi, mada se jaaako pazi da se dotična ne pokaže pred neposvećenima, jer to uopšte nije cool, a biti cool – to je sve, ma šta o tome mislio danski kraljević Hamlet…

Danijel Klouvs (Daniel Clowes), pisac, scenarista i nadasve stripadžija, rođen u Čikagu 1961, objavljivao je u nastavcima grafičku novelu Ghost world (Svet duhova; preveo Vuk Marković; Komiko, Novi Sad 2011) od 1993. do 1997, pod egidom legendarne Fantagraphics Books, a 2001. snimljen je i istoimeni film, sa Skarlet Johanson u ulozi Rebeke. Klouvs je dobio Oskara za adaptirani scenario. Važnije od svega toga jeste da je Ghost world postao jedna od nezaobilaznih (pop)kulturnih referenci glede odrastanja u Americi/na Zapadu u devedesetim i dvehiljaditim, daleko nadišavši zabran „žanrovske“ publike, makar i shvaćene u najširem, „svestripadžijskom“ smislu. Otuda je Ghost world negde podjednako nezaobilazan kao i, šta znam, romani Džonatana Frenzena ili Daglasa Koplanda, sa kojim je (ovim potonjim) ionako dovođen u vezu, preko priče o tzv. Generaciji X. Dakako da sve to ne bi bilo moguće da u ovom strip albumu, kao u svakom uistinu iznimnom umetničkom delu, nema nečega od savršeno „ukačenog“ zeitgeista.

Rebeka i Inid ona su vrsta naizgled zauvek nerazdvojnih Najboljih Prijateljica kakve opstaju kao nekovrsni „ženski žanr“ jer su među mladim muškinjem tolike duetske bliskosti navodno retke, ili se barem iskazuju nekako drugačije. One su senzibilne, krhke, pasivno-agresivno sujetne, umereno obrazovane pametnice u loše prikrivanom grčevitom nastojanju da napokon „počnu da žive“, da im se dogode prave ljubavi, pravi seks, i uopšte sve što je Pravo, a što je večito negde drugde. I recimo da su zaljubljene u istog momka, stidljivog Džoša, što dakako ne može da izađe na dobro… Svet koji ih okružuje prikazuje im se kao nekakav freak show, delom jer to i jeste, delom zato što one nisu (još) u stanju da ga drugačije, zrelije percipiraju. Ljudi koje susreću u svojim vitlanjima gradom u traženju prilike da se bude cool, da se upozna Neko Nov i Drugačiji (a takvih uporno nema) i da se probije mehur od sapunice sopstvene učaurenosti u nužno jalovi adolescentski angst, često su od one sorte izgubljenih i suvišnih ljudi, sredovečnih frikova i odrtavelih luzera iz malih američkih gradova, kakve Rebeka i Inid negde misle da „ne zaslužuju“, a opet, ponekad se čini kao da nikakvih drugih – osim apsolutno užasnih vršnjaka i još gorih vršnjakinja – ni nema na vidiku. Istovremeno, niz sitnih pukotina ugroziće njihovo prijateljstvo do granice pucanja, to jest one vrste tihog razilaska kakvi postaju neopozivi, kada jednom dođu.

Ovaj Klouvsov svet duhova takođe je svet naseljen naslagama kulturalnog pamćenja Amerike, jednog uistinu Novog sveta, istovremeno otuđujućeg i neodoljivo privlačnog, a njih su dve urođeni stranci u tom svetu: one koje nam otključavaju tajne prolaze u zaturene, neprovetrene mikrosvetove američkih gradova, i same istovremeno klinački začuđene i „domaćinski“ zasićene onim što će u njemu pronaći.

Šta je to što Klouvsov „mali“ strip čini tako velikim i neodoljivim? Nema tu velikih priča, tek tiha, sipljiva tuga udobne provincije, pritajeno divljanje ženskih i muških hormona, weltschmerz puste mladosti, postepeno, nenametljivo spoznavanje sveta u svoj njegovoj bittersweet složenosti. Klouvs naprosto pušta Inid i Rebeku da budu naši medijumi, i naše mlađe i izmeštene varijante, i naše projekcije onoga-što-dolazi. I to „šljaka“ savršeno, ta je mera pronađena besprekorno, a zašto – zato što je Klouvs prokleto ozbiljan umetnik, i zato što Inid i Rebeka ipak nisu Bivis i Bathed (koji su, doduše, takođe genijalni medijumi, ali na jedan način o kojem sami ne bi nikada mogli znati ama baš ništa) nego cure u kakve biste se, da ste ih za vakta poznavali, bez ostatka zaljubili. Uostalom, priznajte, i jeste se zaljubili u jednu od njih, samo se zvala drugačije! Bili stripofil ili ne, Svet duhova je sasvim nezaobilazna lektira.