„Skeniranje realnosti“ tema je ovogodišnjeg Bijenala tapiserije i prilika da se o aktuelnim temama ispriča nitima, u formi i oblicima kakvi nisu uobičajeni za ovu vrstu umetnosti
Bijenale tapiserije, čije je 26. izdanje u toku a nazvano je Skeniranje realnosti, priča o najnovijim dostignućima u ovoj vrsti umetnosti, i ujedno podseća na njenu istoriju.
Bijenale je, u Galeriji Doma Vojske u Beogradu okupilo veliki broj umetnika, koji kroz tapiseriju istražuju svoje viđenje današnjice. Organizator izložbe je Sekcija za tekstil i savremeno odevanje ULUPUDS–a.
Realnost
Predvodnik modernih umetničkih formi u oblasti tekstila i počasni gost ovogodišnjeg Bijenala je „Atelje 61“ iz Novog Sada. Stvaralaštvo umetnika okupljenih u „Ateljeu 61“ obuhvata gotovo šest decenija, i priča o kontinuitetu umetničkog izraza kroz generacije.
Na kontinuitet tapiserije kao vrste primenjene umetnosti na Bijenalu ukazuje raznovrsnost tehnika radova. Ima ih od tradicionalne klečane, do tapiserij od recikliranog materijala.
Realnost, tema ovogodišnjeg Bijenala, omogućila je umetnicima da kroz različite pristupe i tehnike progovore o aktuelnim pitanjima savremenog društva od ekologije do tehnologije.
O prolaznosti i dilemama
Centralno mesto zauzima instalacija Maje Gecić Predivna sirovina, koja je sastavljena od gomile stare odeće proizvođača sa prostora bivše Jugoslavije. Ovom apstraktnom i naizgled haotičnom strukturom, umetnica postavlja pitanja o konzumerizmu, ekologiji i otpadu. Kombinovanjem korišćenih komada garderobe, rad evocira osećaj prolaznosti i prolaznih vrednosti, navodeći posetioca na razmišljanje o posledicama modne industrije i našem odnosu prema prirodnim resursima.
Suptilno delo Marine Kostić Unutrašnje dileme, prikazuje crveno srce obavijeno crnim nitima povezano sa figuralnim elementima na zidu. Ova intimna skulptura simbolizuje unutrašnje borbe i emotivnu složenost koju pojedinac nosi u sebi. Srce, kao univerzalni simbol ljubavi i strasti, postaje metafora za emotivne terete, dok crne niti naglašavaju osećaj sputanosti i unutrašnjih ograničenja.
Nešto bliži tradicionalnim tekstilnim tehnikama je delo Ane Penegri Tehnika filcana vuna, izrađen od delikatne mreže sastavljene od vunenih elemenata. Ovaj rad, kroz formu koja podseća na topografski prikaz, mogao bi da simbolizuje prirodnu i društvenu međuzavisnost. Mekani filcani elementi spojeni u jedinstvenu strukturu evociraju složenost ekosistema i fragilnost prirode. Svetlost koja prolazi kroz mrežu i stvara senke dodatno naglašava dinamiku i prolaznost, pozivajući posmatrača da razmisli o našem mestu unutar prirodnog sveta i odgovornosti prema njemu.
Istorija
Kroz istoriju, tapiserija je bila i simbol moći i statusa, koristeći se u dvorcima i palatama širom Evrope, Azije i Bliskog Istoka. Prva umetnička tapiserija kako je poznajemo danas, razvila se u srednjovekovnim evropskim radionicama, gde su gradovi poput Pariza i Brisela postali poznati po izradi vrhunskih tapiserija.
Tokom renesanse, tapiserija je doživela procvat i, kroz promene umetničkih pokreta, našla je svoje mesto u modernizmu i avangardi 20. veka.
Počeci savremene tapiserije u Srbiji su u drugoj polovini prošlog veka, od kad se prošlo skroz sve njene oblasti, od usavršavanja veštine tkanja do umetničkog eksperimentisanja. Ovo poslednje, vezuje se za generacije fakultetski obrazovanih umetnika koji su se, razvijajući ovu formu, udaljavali od tradicije tražeći inspiraciju u modernom: od asenblaža, do skulpture i digitalnih tehnologija.
Danas je umetnici koriste kao medij za izražavanje savremenih ideja, društvenih i političkih tema, ekologije i identiteta. Moderna tapiserija se često poigrava tehnikama i materijalima, uvodeći reciklažne elemente i industrijske teksture u svoju formu.
Institucije poput Muzeja moderne umetnosti u Njujorku i Viktorija i Albert muzeja u Londonu sve češće uključuju tapiserije u svoje kolekcije i izložbe, dok kustosi velikih manifestacija širom sveta prepoznaju ovaj umetnički medij kao relevantan, snažan alat za komunikaciju u savremenom dobu.
Izložba Skeniranje realnosti otvorena je do 30. novembra.
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Molijer Uobraženi bolesnik režija Nikola Zavišić Narodno pozorište, Scena “Raša Plaović”
Mladi kantautor MJ Lenderman izdao je najbolji američki alternativni rok album ove godine
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
