Večeras počinje veliki filmski festival u Berlinu, u nadi organizatora da ih neće zahvatiti „Strike Germani“ i da će otkazivanje filma reditelja iz Gane za sad biti i jedino. Film “Sve te sitnice“ kojim počinje Berlinale, snimljen je po romanu koji je nedavno objavila „Geopoetika“
Ovogodišnje 74. Berlinale otvara večeras svetska premijera filma „Sve te sitnice“ (Small Things Like These), irsko-belgijske produkcije u režiji Tima Mielantsa, s Kilijanom Marfijem, Ajlin Volš, Mišel Ferli i Emili Votson u glavnim ulogama.
Ni ove, kao ni proteklih godine, ni u jednom od festivalskih programa ne pojavljuje se nijedan film kinematografija neke od zemalja nastalih nakon raspada Jugoslavije.
Medijske agencije ističu da se ovogodišnji festival održava u pozadini sukoba na Bliskom istoku, Ukrajini i protestima protiv ekstremne desnice u Nemačkoj.
Naime, nedavna najava ekstremno desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) da će biti prisutna na otvaranju, izazvala je proteste među nemačkim filmskim profesionalcima, pa su organizatori festivala povukli pozivnice članovima te organizacije.
Ovu odluku su objasnili zabrinutošću zbog „porasta antisemitizma, antimuslimanskog raspoloženja, govora mržnje i drugih antidemokratskih stavova“.
Takođe, organizatori Berlinara očekuju da na festival neće uticati bojkot protiv kulturnih institucija zbog navodne represije palestinskih glasova, koji je u Nemačkoj počeo sredinom januara, i zbog kog je već otkazano nekoliko kulturnih događaja.
Međutim, jedan reditelj je i zvanično povukao svoj rad iz festivalskog programa „Forum Expanded“, protestujući tako protiv nemačke podrške izraelskom ratu u Gazi. Reditelj iz Gane Ajo Tsalitaba rekao je u izjavi objavljenoj na društvenim mrežama da se pridružuje pozivu „Strike Germany“ na bojkot nemačkih kulturnih institucija.
Ove godine će se za glavnu nagradu Zlatnog medveda takmičiti 20 ostvarenja, a nagrade će 24. februara, dan pre zatvaranje festivala, dodeliti žiri kojim predsededava meksička glumica kenijskog porekla Lupita Niong’o.
Na Berlinalu će i ove godine biti manje filmskih zvezda nego što je na ovom festivalu uobičajeno. Razlozi za to su višestruki, ali uvek se spominje neatraktivnost Berlina u februaru u odnosu na Kan u maju i Veneciju u septembru, što je možda jedan od razloga zbog kojeg se filmovi radije „čuvaju“ za neki od ta dva festivala.
Od zvezda koje dolaze trebalo bi izdvojiti Martina Skorsezea koji će 20. februara primiti počasnog Zlatnog medveda, nagradu za životno delo.
Crvenim tepihom će se večeras prošetati i Kilijan Marfi, glavni glumac filma „Sve te sitnice“ kojim počinje Berlinare. A koji se bavi irskim tzv. „Magdalenskim praonicama“, azilima koje je vodila katolička crkva i u kojima su „pale devojke“ bile držane kao roblje.
U takmičarskom delu je, zbog brojnih koprodukcija, zastupljeno čak 30 zemalja. Za mnoge je najznačajnija činjenica to da je, nakon potpunog odsustva 2023, afrički kontinent ove godine predstavljen u tri filma: „Crni čaj“ malijskog rediteljaAbderahmane Sisako, o mladoj ženi iz Obale Slonovače koja se zaljubljuje u starijeg Kineza nakon što je emigrirala u Aziju; „Who do I belong to“ debitantski film tuniske rediteljke Merjam Joobeur; i dva dokumentarca fnacusko-senegalske rediteljke Mati Diop.
Na festivalu će u takmičarskom delu biti prikazan „My favorite Cake“ iranskih reditelja Marijam Moghadam i Behtapa Sanehe, kojima su iranske vlasti zabranile put u Berlin. Na dan saopštavanja spiska filmova u trci za Zlatnog medveda, policija u Iranu pretresla domove reditelja i oduzela ceo filmski materijal. Iranskim vlastima se nije dopao film koji prikazuje jednu stariju ženu koja uživa u svojim željama, u zemlji gde su prava žena ograničena.
Filmski analitičari smatraju da je odluka organizatora festivala da taj film stavi u spisak za Zlatnog medveda predstavlja jaku poruku, jer je festival poznat po tome što daje mogućnosti izražavanja glasovima koji se suočavaju sa političkom represijom.
Trostruki dobitnik Srebrnog medveda, južnokorejski redatelj Hon San Su ponovno je u trci s filmom „A Traveller’s Needs“, u kojem glavnu ulogu tumači Izabel Iper. Ikoni francuskog glumišta, koja je 2022. godine nagrađena počasnim Zlatnim medvedom, ali nije mogla lično da prisustvuje ceremoniji, ove godine će biti odata počast na festivalu.
Berlinale je poznato kao najpolitičniji od tri glavna evropska filmska festivala. Predstavljen u posebnom delu Berlinala, film „Šikun“ izraelskog reditelja Amosa Gitaija opisan je kao „pokušaj stvaranja platforme za dijalog na Bliskom istoku“. U sekciji „Panorama“ Bliskim istokom se bave i dva aktivistička dela: dokumentarni film „No Other Land“ palestinsko-izraelskog kolektiva i „Dnevnici iz Libana“ Mirijam El Hadž.
Na festivalu će biti prikazane i filmovi produkcije Netfliks, kao što je „Spaceman“ u kojem Adam Sandler glumi astronauta poslatog u daleke krajeve Sunčevog sistema da bi sakupljao misteriozni drevni prah i „Supersex“, priča o italijanskom porno glumcu Rokou Sifredi.
Inače, film “Sve te sitnice” kojim počinje Berlinare snimljen je po istoimenom romanu Kler Kigan koji je nedavno objavila „Geopoetika“. To je međunarodni bestseler, dirljiva je priča o nadi, tihom herojstvu i empatiji, a istovremeno i proslava saosećanja i stroga kritika grehova učinjenih u ime religije.
Ovo nije prvi put da se snima film po romanu Kler Kigan, koja je 2023. proglašena za autorku godine u Irskoj. Po njenom romanu “Foster” snimljen je višestruko nagrađivani film “Tiha devojčica”, koji je prošle godine prikazan na Festu.
Muzičari Beogradske filharmonije štrajkuju treću nedelje, a niko iz Ministarstva kulture im se još nije obratio. Oni su među deset najboljih orkestara na svetu. Traže da imaju plate u visini republičkog minimuma, i da imaju direktora
U četvrtak KCB organizuje razgovor o situaciji u kojoj se nalazi od kako mu je Dvorana blokirana, ali i festival poezije, kao što to radi već 24 godine, svakog Svetskog dana poezije
Među 7 najugroženijih spomenika kulture u Evropi za ovu godinu, Evropa Nostra je uvrstila i kompleks Generalštaba. Vlast u Srbiji treba da poštuje međunarodnu konvenciju Faro koju je potpisala
Ministarstvo kulture ne obraća pažnju na zahteve muzičara Beogradske filharmonije koji ulaze u treću nedelju štrajka, a devet ustanova među kojima je sedam muzeja počelo je trodnevni štrajk
Skupština grada Beograda imenovala je članove odbora sedam glavnih festivala u gradu. Na čelu Odbora Festa je Dušan Kovačević
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
