U četvrtak (6. mart) počinje veliki Irski festival u Beogradu koji u goste dovodi velikog svetskog scenaristu i reditelja Nila Džordana
Povodom obeležavanja 110. godišnjice od kada se Deseta irska divizija pridružila srpskim snagama u Prvom svetskom ratu, i ove godine održaće se Beogradski irski festival.
Tokom 12 dana festivala (6. do 17. mart), program će biti ispunjen filmovima, pozorišnim predstavama, likovnom umetnošću, stendap komedijom i muzikom.
Stiže Nil Džordan
Beogradski irski festival/Pat RedmondNil Džordan
Ovogodišnju Nedelju irskog filma otvoriće počasni gost, čuveni irski reditelj Nil Džordan, u Jugoslovenskoj kinoteci. Biće mu dodeljena nagrada Zlatni pečat za izuzetan doprinosa kinematografiji.
Džordanove filmove ističe istraživanje mračnih ljudskih emocija – nasilje, izdaja, ali je tu uvek i ljubav. Svaki od filmova prekriven je velom napetosti. Njegovih 19 filmova iz četiri decenije rada duboko su ukorenjeni u svetsku kinematografiju.
Najpoznatiji je „Igra plakanja“, za koji je dobio Oskara za najbolji scenario, uz nominaciju za najbolju režiju. Osvajao je nagrade na gotovo svim bitnim svetskim festivalima.
Nil Džordan je ujedno i uspešan pisac fantastike. Njegova prva objavljena knjiga bila je „Noći u Tunisu“, a vredi pomenuti i „Prošlost“, „Utopljeni detektiv“, „Greška“. Njegov najnoviji roman „Pokrov Svetog Nikoga“ objavljen je 2023. godine, nakon čega je objavio i memoare pod nazivom „Amnezija“.
Džordanova književna dela zasluženo su mu donela nagrade poput Runijeve nagrade za filmsku književnost i Irske nagrade PEN za književnost.
Filmovi koji će biti prikazani na ovogodišnjem festivalu su idealan spoj Nilovih raznovrsnih likova, koji su uvek tretirani sa dozom ljudskosti – iako mogu biti vampiri ili vukodlaci.
Tako se u Kinoteci daju četiri Džordanova filma – „Majkl Kolins“, „Dobri lopov“, „Mali Kasapin“ i „Čopor vukova“.
Pored četiri Džordanova filma, biće emitovani i „Srce Irske“, „Patrikov dan“, „Kneecap“ i tako dalje.
Povezivanje irske, francuske i srpske kulturne scene
Beogradski irski festival/Jean Luc Godard, Brigitte Bardot, StudioCanalIzložba „Godar Bardo“ biće prva samostalna izložba Džin Karen u Srbiji
Iako je u pitanju prevashodno filmski festival, mnogi irski umetnici dobiće priliku da upoznaju ljubitelje umetnosti sa svojim stvaralaštvom.
Početak festivala biće obojen radovima irske umetnice Džin Karen. Izložba „Godar Bardo“ biće njena prva samostalna izložba u Srbiji, nakon uspešnog izlaganja u dablinskoj galeriji The Horse.
Džin Karen će predstaviti trinaest ručno rađenih printova iz filma „Prezir“ Žan-Lika Godara.
To nije jedno od većih dostignuća Godara, no važnost filma leži u činjenici da je zbog njega Godar karijeru okrenuo ka drugom pravcu.
Džin Karen, koristeći tehniku prenosa boje, stvorila je printove ključnih kadrova sa Brižit Bardo. Slavna glumica dala je dozvolu za ovako unikatno prikazivanje sebe iz scena iz filma. Na ovaj način, „Prezir“ je dobio šansu da ga publika sagleda drugačije.
Irska književnost na beogradskoj sceni
Džen Karson, književnica iz Belfasta, jedna je od učesnika 13. Beogradskog Irskog festivala. Njen roman „Palikuće“, preveden i na srpski jezik, osvojio je EU nagradu za književnost 2019. godine.
Radnja filma smeštena je u istočni Belfast, epicentar sukoba katolika i protestanata u Severnoj Irskoj.
„Nadam se da ću pišući o tome koliko je sukob dubok i koliko je trauma uticala na ljude koji su mu svedočili iz prve ruke, ali i na sledeću generaciju koja živi sa njegovim strukturnim, ekonomskim, obrazovnim i političkim uticajima, možda informisati čitaoce o tome kako je živeti u postkonfliktnom društvu“, kaže Karson za novi broj „Vremena“ koji na kioske stiže u četvrtak (6. mart).
Džen Karson će na ovogodišnjem Festivalu čitati svoja dela i imati interaktivno predavanje sa publikom. Kao gost književnog dela dolazi irski pisac Tim MekGavan.
U čast irskih vojnika
Predavanje o Komemoraciji vojne kampanje Desete irske divizije na Balkanskom frontu biće održano u sklopu Festivala. Njega će voditi istoričar Miloš Ković i Šejn Braun kao počasni gost, predavač sa Univerziteta u Dablinu.
Još jedan od gostiju biće Mark Kiting, koji će govoriti o poduhvatu radi komemoracije irskih vojnika, poginulih u Prvom svetskom ratu. On će biciklom pratiti staze koje su prelazili vojnici u ratu, u rastojanju od Beograda, do Kolubare, Cera, Mačkovog kamena, sve do Krfa, Soluna, Kajmakčalana, Crne Gore i Makedonije, do mesta gde su se odvijale najveće borbe.
Pored toga što mu je cilj sećanje na pale vojnike, Kiting će prikupljati novac za decu obolelu od raka.
Irska čarolija u srcu Beograda
Svake godine, brojne lokacije u svetu obeležavaju 17. mart, dan Svetog Patrika, na isti način; tako će i ove godine, u centru Beograda, zelenim svetlima zasijati Hotel Moskva.
Sveti Patrik, rođen u Britaniji, zaštitnik je Irske i hrišćanski misionar. Kao mlad je odveden u Irsku kao rob.
Kada je pobegao kući nakon nekoliko godina, ponovo se vratio kao irski misionar. Koristio je detelinu sa tri lista kako bi objasnio Hristovu Trojicu. Preminuo je 17. marta 461. godine, te se ovaj dan slavi u njegovu čast.
Muzička scena i stendap
Kada su u pitanju muzički izvođači, moći ćemo da čujemo irsku džez i bluz pevačicu Meri Kohlin, koja po prvi put nastupa u Beogradu. Sa novim albumom „Repeat Rewind“, ona će obeležiti 40 godina na sceni. Smatra se za najbolji ženski vokal Irske.
Pored nje, muzičko delo „Pored mora“ na violini odsviraće Dušica Mladenović. Autor ovog dela, irski kompozitor Ian Vilson, komponovao ga je nakon smrti oca, koji je izgubio borbu protiv Alchajmerove bolesti.
Pozorišna grupa Fišambl još jedna je od učesnika koja će imati priliku da očara ljubitelje muzike i umetnosti. Ova trupa predstavila je svoj rad širom Irske i u dvadeset drugih zemalja. Zajedno sa njima, glumac Pet Kinevan predstaviće publici predstavu „Tihi“, za koju su osvojili prestižnu pozorišnu nagradu Olivier.
Beogradski irski festival/Maria FalkonerFišambl
Jedan od učesnika Festivala biće i stendap komičar, Šejn Kalahan. Tematika njegovog nastupa zasniva se na njegovom odrastanju u katoličkoj crkvi tokom devedesetih, kao i na njegovom životu u Istočnoj Evropi, gde nastupa kao jedan od retkih gej komičara sa engleskog govornog područja.
Ovo je tek deo onoga što ima na festivalu, a ceo program je ovde.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Na današnji dan 1941. godine u Beograd je ušao izvidnički vod SS divizije. Grad je predat okupatoru tamo gde je sada plato Narodne skupštine. Okupacija je trajala 1.287 dana
Učenici Škole za dizajn, autori humanitarne izložbe „DizaLica“ koja je upravo u toku, sav prihod namenili su studentima u blokadi Fakulteta likovnih i Fakulteta primenjenih umetnosti. Kažu da im je izložba bila neka vrsta spasa, „osetili smo za šta smo sposobni i da kao umetnici imamo moć“
Predstava koju je dovela direktorka Šabačkog pozorište nije predstava Teatra „Slavija“ kao što ona tvrdi. Ne zna se kojim novcem je plaćena ni koliko. Zna se samo da su ulaznice podeljene besplatno SNS kolektivima
Sa nekim našim pesnicima, jednim filozofom anarhizma i drugim prijateljima, pravili smo neke hepeninge na kojima smo na bini kuvali špagete. Na dva-tri gostovanja ovog hepeninga oterali su nas sa bine, jer je to bilo previše ludo. Bio sam ubeđen sam da će “Pankrti” trajati koliko i ti hepeninzi. Ali desilo se sledeće: kad smo svirali u Moščanskoj gimnaziji svoj prvi koncert – koji smo inače reklamirali kao “Prvi pank koncert iza Gvozdene zavese” – toliko je puno ljudi došlo da smo se iznenadili. Da su pripadnici sile reda i zakona tom prilikom svratili, ne bi ni mogli da uđu unutra, jer je u sali sve bilo skroz puno, a i da su nekako ušli, ne bi ništa razumeli
Izdavačka kuća Biblioteka XX vek organizovala je, dan pre nego što će se ovaj broj “Vremena” pojaviti na kioscima, svoj sajam knjiga u Novom Sadu i posvetila ga Teofilu Pančiću. Objavio je Teofil u XX veku šest knjiga: Urbani Bušmani 2001, Čuvari bengalske vatre 2004, Kroz klisurine 2007, Vremeplov na remontu 2010, Kritika vatrene moći 2013, svih pet s podnaslovom “Život i smrt u srpskom postkomunizmu”, te Karma koma 2007, a neposredno pred novosadski sajam pojavilo se drugo izdanje Urbanih bušmana, “ojačano” predgovorom Ivana Čolovića i indeksom imena
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
