Balkanski filmski festival

Poslednjih decenija u svetu neprekidno raste broj filmskih festivala. Pored onih poznatih i glamuroznih (Kan, Venecija, Berlin) koje podržava svetska filmska industrija i na koje su upereni reflektori i pažnja javnosti, javlja se sve više manjih filmskih festivala, regionalnih ili specijalizovanih. To su festivali na kojima se prikazuju odabrani igrani filmovi nekog dela sveta (na primer festival azijskog filma, festival latinoameričkog filma i sl.) ili nacionalna i međunarodna selekcija dokumentarnih filmova, često usmerenih ka nekoj određenoj oblasti (sport, turizam, etnografija, arheologija itd.). Porast broja ovakvih festivala predstavlja, u stvari, borbu kulturne javnosti protiv komercijalizovane svetske distribucije filmova koja iz finansijskih razloga podilazi lošem ukusu masovnog gledališta. Ljubitelji dobrog, zanimljivog i nestandardnog filma svoju intelektualnu radoznalost mogu prvenstveno da utole na festivalima. S druge strane, festivali doprinose da se u manjim sredinama obogati kulturni život i svestranije doživi sedma umetnost.

U bugarskom gradu Plovdivu već deset godina deluje humanitarna fondacija „Pomozi ugroženima“ (Help the Needy Foundation) koja se, uz državno, međunarodno (UNHCR) i donatorsko učešće, trudi da pomogne onima u nevolji: izbeglicama, beskućnicima, hendikepiranima, gladnima… Pored ostalih, pomogli su svojevremno 487 izbeglica sa Kosova, kao i decu Jugoslovena poginulih za vreme NATO bombardovanja.

Ova je fondacija 2004. godine došla na ideju da organizuje jedan specifičan međunarodni filmski festival: BALFEST (Balkanski filmski festival) čija je deviza „Umetnost – da! Nasilje i terorizam – ne!“, koji je od 1. do 3. septembra ove godine održan treći put. Festival se održava u bugarskom gradiću Sopotu (12.000 stanovnika), četrdesetak kilometara udaljenom od Plovdiva, u Dolini ruža. To je, inače, rodno mesto bugarskog klasičnog književnika Ivana Vazova (1850–1921). Cilj festivala je da prikaže, promoviše i nagradi filmove koji se zalažu za osnovne principe borbe protiv nasilja i terorizma, ukazujući na posledice nasilja bilo koje vrste ili apelujući za humanizam i toleranciju. Bez obzira na osnovnu namenu, od filmova se zahteva da imaju umetničke i profesionalne filmske vrednosti. Zvanične nagrade dodeljuje međunarodni žiri od pet članova, a pored toga postoje i posebne nagrade novinara i publike.

Ove godine je na festivalu prikazno 26 kratkometražnih, srednjometražnih i dugometražnih dokumentarnih filmova i jedan srednjemetražni igrani film. Učestvovalo je šest zemalja: SAD, Rusija, Velika Britanija, Kostarika, Kenija i zemlja domaćin – Bugarska. Tematski veoma različita panorama filmova: od reportaža o mirovnim misijama u Avganistanu i Iraku do dokumentarnih filmova o istorijatu izraelsko-palestinskog sukoba, o posledicama terorističkih napada, zatim filmovi o problemima zatvorenika, naporima verskih organizacija da rehabilituju osuđenike i uliju im veru u život, o problemima adaptacije emigranata u novim sredinama, o tužnom životu u domovima za nezbrinutu decu i o usvajanju dece. Jedini srednjemetražni igrani film, Malo veliko nasilje, realizovao je TV studio Plovdiv: rekonstrukcija priče o mužu koji je istukao ženu, a sve se završava u sudnici. Što se filmskih vrednosti tiče one su raznolike. Program se sastojao od standardno snimljenih dokumentarnih reportaža, profesionalno odlično realizovanih dokumentaraca, a uz to i nekoliko slabijih ostvarenja, ipak punih dobrih namera.

Gran pri festivala, nazvan „Camera veritas“, dodeljen je bugarskom dugometražnom dokumentarnom filmu Na posebno žestok način – priči o životu i porodici Svobode Bačvarove (rođ. 1925), bugarske književnice i scenariste (17 filmova). Otac joj je bio interbrigadista u španskom građanskom ratu, a 1943. je poginuo kao borac belgijskog pokreta otpora. Film, kao i književno delo Bačvarove, protkani su sećanjima na detinjstvo i na njen životni put koji je obeležen idealizmom i verom u čoveka, od levičarskog revolucionara u mladosti do traženja životne istine u religiji, pod stare dane. Humana priča iz života koji nas okružuje. Nagrada za snimateljski rad koji prikazuje stvarne događaje, nazvana „Bez dublova“, dodeljena je potresnom američkom dugometražnom filmskom dokumentu (namerno ne kažem dokumentarcu) In memoriam, koji prikazuje teroristički napad u Njujorku 11. septembra 2001. i užase koji su pogodili obične ljude. Izvrstan montažni film koji je koristio kadrove koje je snimilo 28 snimatelja, profesionalaca i amatera, a uz to i stotinak potresnih fotografija. Treću zvaničnu nagradu dobio je upečatljiv i u suštini tužan ruski film Usvajanje, o životu napuštene dece u dečjim domovima i njihovoj želji da nađu novu porodicu. Posebna nagrada za filmske dokumente iz ugroženih područja dodeljena je Filmskom studiju Bugarske armije za više reportaža o mirovnim misijama u Avganistanu. Filmova iz Srbije ove godine, nažalost, nije bilo – iako bi se i u našoj dokumentarnoj proizvodnji svakako našla ostvarenja koja bi se odlično uklopila u program festivala. Propust organizatora pri pozivanju koji će, obećavaju, sledeće godine biti ispravljen.

Film, kao i svi drugi oblici pokretnih slika, danas je najubedljivije sredstvo masovne komunikacije. Humanizam, dobre namere, tolerancija i ljubav prema ljudima bez obzira na boju kože, nacionalnost i religiju, ubedljivo se iskazuju i preko ekrana. Dobar film može da obavesti, da podstakne na razmišljanje, da utiče i da oplemeni ljude. Zbog toga je inicijativa plovdivske fondacije „Pomozi ugroženima“ da organizuje ovakav međunarodni filmski festival ne samo dobra već ima i budućnost u ovom uzburkanom svetu u kome živimo.