"Koncert je, inače, bio krcat", seća se Momčilo Bajagić Bajaga u intervjuu za "Vreme" svirke iz aprila 1984. Organizovali su se uz pomoć štapa i kanapa, a ostalo je legenda. Pokušaće da ponove taj nastup u godini jubileja, baš onako kako je bilo
Kažu da Momčilo Bajagić Bajaga ne voli baš preterano da priča za novine. Ali, u intervjuu za praznični dvobroj „Vremena“ pričao o celoj svojoj karijeri, to jest početku i sredini jer još nije kraj.
Između ostalog, Bajaga otkriva da će naredne godine, kada se slavi 40 godina Bajage i Instruktora, pokušati da reprizira svoje prve koncerte u Beogradu i Zagrebu baš onako kako su se desili – haotično.
Još je zvanično bio član Riblje čorbe kad je snimio album „Pozitivna geografija“ i valjalo je spremiti koncert u Domu sindikata (april 1984.).
„To je bilo jako stresno iskustvo za mene jer nismo imali nikakve sponzore i nikog da nam pomogne, osim lista ‘Rock’. Kad je došlo do toga da se štampaju plakati, što je bila njihova donacija, mene je pozvao njihov urednik Peca Popović da me pita šta treba da piše na njima – ali ja nisam imao ime benda, pa je na kraju on sam stavio Bajaga i Instruktori pozitivne geografije. Posle smo skratili samo na Bajaga i Instruktori“, seća se Bajaga.
Žika – ceremonijal majstor
„Taj koncert inače hoćemo sad da ponovimo, i to je ekskluzivna informacija – jer on nije bio običan nastup. Nismo mi ni imali tako puno stvari: izveli smo ceo prvi album i još par nekih mojih pesama za Čorbu, kao što je ‘Kad hodaš’, i nešto što sam pravio za Čolu, a Žika je imao pank verziju tada popularne i smešne kompozicije Ljupke Dimitrovske ‘Ćibu Ćiba’ – on je to pevao u ženskom licu“, kaže čuveni roker.
Najavljuje da će i na reprizi kultnog koncerta sa članovima benda stajati na vratima, kao nekad – i rukovati se sa kompletnom publikom.
„Tad je moglo da stane 1.500 ljudi, a Žika je bio ceremonijal majstor u fraku, sa licem prevučenim belim puderom, koji je išao po holu sa megafonom i govorio ljudima: ‘Hajde, vreme je da uđete!’ Onda su oni ušli unutra, a mi smo svi na scenu izlazili kroz publiku.“
Ponovo cela Pozitivna geografija
Prva pesma je bila Pustite me, druže, a od specijalnih efekata imali su 10-15 velikih meteoroloških balona, pa su bačeni u publiku da se igra njima.
„Koncert je, inače, bio krcat i mislim da je stvarno čitava tadašnja beogradska rok scena bila na njemu. To imamo nameru da ponovimo i sad: otprilike, onako kako smo pričali sa Ganetom Pecikozom, biće to rekonstrukcija čitavog hepeninga i prilika da odsviramo ceo album Pozitivna geografija. Time počinje obeležavanje 40 godina Bajage i Instruktora“, najavljuje on za „Vreme“.
Ceo intervju sa Bajagom čitajte u prazničnom dvobroju nedeljnika „Vreme“ koji je na kioscima od četvrtka (28. decembar) i ima veći broj strana.
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
