Preporuka
Filmski nekrolog za sve naše roditelje
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red

"Koncert je, inače, bio krcat", seća se Momčilo Bajagić Bajaga u intervjuu za "Vreme" svirke iz aprila 1984. Organizovali su se uz pomoć štapa i kanapa, a ostalo je legenda. Pokušaće da ponove taj nastup u godini jubileja, baš onako kako je bilo
Kažu da Momčilo Bajagić Bajaga ne voli baš preterano da priča za novine. Ali, u intervjuu za praznični dvobroj „Vremena“ pričao o celoj svojoj karijeri, to jest početku i sredini jer još nije kraj.
Između ostalog, Bajaga otkriva da će naredne godine, kada se slavi 40 godina Bajage i Instruktora, pokušati da reprizira svoje prve koncerte u Beogradu i Zagrebu baš onako kako su se desili – haotično.
Još je zvanično bio član Riblje čorbe kad je snimio album „Pozitivna geografija“ i valjalo je spremiti koncert u Domu sindikata (april 1984.).
„To je bilo jako stresno iskustvo za mene jer nismo imali nikakve sponzore i nikog da nam pomogne, osim lista ‘Rock’. Kad je došlo do toga da se štampaju plakati, što je bila njihova donacija, mene je pozvao njihov urednik Peca Popović da me pita šta treba da piše na njima – ali ja nisam imao ime benda, pa je na kraju on sam stavio Bajaga i Instruktori pozitivne geografije. Posle smo skratili samo na Bajaga i Instruktori“, seća se Bajaga.
Žika – ceremonijal majstor
„Taj koncert inače hoćemo sad da ponovimo, i to je ekskluzivna informacija – jer on nije bio običan nastup. Nismo mi ni imali tako puno stvari: izveli smo ceo prvi album i još par nekih mojih pesama za Čorbu, kao što je ‘Kad hodaš’, i nešto što sam pravio za Čolu, a Žika je imao pank verziju tada popularne i smešne kompozicije Ljupke Dimitrovske ‘Ćibu Ćiba’ – on je to pevao u ženskom licu“, kaže čuveni roker.
Najavljuje da će i na reprizi kultnog koncerta sa članovima benda stajati na vratima, kao nekad – i rukovati se sa kompletnom publikom.
„Tad je moglo da stane 1.500 ljudi, a Žika je bio ceremonijal majstor u fraku, sa licem prevučenim belim puderom, koji je išao po holu sa megafonom i govorio ljudima: ‘Hajde, vreme je da uđete!’ Onda su oni ušli unutra, a mi smo svi na scenu izlazili kroz publiku.“
Ponovo cela Pozitivna geografija
Prva pesma je bila Pustite me, druže, a od specijalnih efekata imali su 10-15 velikih meteoroloških balona, pa su bačeni u publiku da se igra njima.
„Koncert je, inače, bio krcat i mislim da je stvarno čitava tadašnja beogradska rok scena bila na njemu. To imamo nameru da ponovimo i sad: otprilike, onako kako smo pričali sa Ganetom Pecikozom, biće to rekonstrukcija čitavog hepeninga i prilika da odsviramo ceo album Pozitivna geografija. Time počinje obeležavanje 40 godina Bajage i Instruktora“, najavljuje on za „Vreme“.
Ceo intervju sa Bajagom čitajte u prazničnom dvobroju nedeljnika „Vreme“ koji je na kioscima od četvrtka (28. decembar) i ima veći broj strana.
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red

Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca

Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu

U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna

Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve