Oktobarski salon biće otvoren 20. oktobra, kao nekad – na Dan oslobođenja Beograda, i do 1. decembra biće dostupan na desetak lokacija u grad
Jubilarni, 60. Oktobarski salon biće otvoren 20. oktobra, na nekadašnji Dan oslobođenja Beograda, a do 1. decembra na nekoliko lokacija predstaviće tri koncepta međunarodnog kustoskog tima, objedinjena sloganom “Šta ostaje?”
Gde je i šta je prostor za umetnost i umetnike? Šta ostaje nakon što napustimo izlagačke prostore? Šta donose velike manifestacije i šta ostaje posle njih… kao put, proces, kontinuitet, diskontinuitet, cilj? Šta ostaje posle jedne izložbe? Zatim, šta ostaje posle svih susreta – umetnika sa umetnicima, umetnosti sa publikom, međunarodnih i domaćih kustosa, prostora sa umetničkim radovima? To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovori 60. Oktobarski salon.
Zašto tri koncepta
Odgovore će ponuditi tri koncepta koje su ponudila tri tima kustosa. Zašto tri?
Zorana Đaković Minniti, članica Odbora Oktobarskog salona i programska direktora KCB-a, inače organizatora Oktobarskog salona, objašnjava da je takva odluka podstaknuta potrebom da se nastavi započeti proces preispitivanja načina funkcionisanja ove manifestacije, kao i da je u duhu sa idejom propitivanja mogućnosti suživota različitih koncepcija, kustoskih i umetničkih pozicija.
Tri tima kustosa su: Lorenco Balbi direktor Muzeja moderne umetnosti u Bolonji (MAMbo) u saradnji sa istoričarkom umetnosti i kustoskinjom Dobrilom Denegri predstaviće koncept “Trag”. Matju Lelijevr kustos u Muzeju savremene umetnosti u Lionu u saradnji sa Majom Kolarić direktorkom Muzeja savremene umetnosti u Beogradu predstaviće koncept “Estetika(e) susreta”, dok su treći koncept “Nada je disciplina” osmislile Lina Džuverović, viši predavač i rukovoditeljka studijskog master programa Kustoski rad i kolekcije na Čelsi koledžu za umetnosti Univerziteta umetnosti u Londonu u saradnji sa Emilijom Epštajn i Anom Knežević, kustoskinjama u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu, i sa Rafaelom Dražić, koja je osmislila vizuelni identitet.
Prostor
Zorana Đaković Minniti je rekla i da će, zbog nedostatka prostora, tri koncepta biti najbliža u Galeriji Kulturnog centra.
„S obzirom da i dalje ne postoji centralni izlagački prostor namenjen za Oktobarski salon, niti je bio dostupan za korišćenje neki od postojećih u Beogradu, galerije Kulturnog centra Beograda biće jedini prostori u kojima će ove tri koncepcije fizički biti najbliže”.
Osim Galerije KCB-a, Oktobarski salon će biti dostupan u i Paviljonu na Cvetnom trgu, Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti, bivšem klubu Akademija, Galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije, Galerijo Saveza Udruženja likovnih umetnika Jugoslavije, u Salonu Muzeja grada Beograda, Muzej u afričke umetnosti, izlozima Francuskog instituta i na javnim prostorima u gradu.
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
